Господе и Владико живота мога, дух лености, мрзовоље, властољубља и празнословља, не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави даруј ми, слуги Своме. О, Господе Царе, даруј ми да сагледам грехе своје и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.

четвртак, 28. април 2011.



IN MEMORIAM

dr.sci.pharm. СЛАВОЉУБ ПАВЛОВИЋ
(1928-2011)

Са болом у срцу смо се опростили од нашег драгог пријатеља и саборца
dr sci.pharm. Славољуба Павловића, војника ЈвуО, једног од оснивача Удружења припадника ЈвуО, дугогодишњег члана Управе Удружења и истакнутог научног радника.

Одрастао и васпитан у породици чијих неколоко генерација је часно служило Отаџбини и сам је кренуо за оцем, вишим официром Краљевске Југословенске војске. У раној младости је постао борац Тимочког корпуса ЈВуО, а касније и борац одреда школе резервних официра, пратилаца и обезбеђења Врховне команде. Последњи дани те националне војске су најтрагичнији део историје и постојања те националне војске, напуштене и издане од савезника. "Слава" је о томе писао. Те странице су документ постојања и борбе националне војске против окупатора, а и одбране од комунистичких напада. Описао је доба ентузијазма, патриотизма и одушевљења војника у годинама које предстваљају борбе и догађаје којима се поносимо а и последње године народне војске која се борила за слободу и демократију, не служећи се наметнутом идеологијом комунизма, идеологијом страном српском народу.

Крај постојања те војске налазимо у списима Славе Павловића. Без муниције, без лекова, без хране у даноноћним борбама, војници су гинули и војска је десеткована. Противник је био наоружан до зуба, са авијацијом, тешким наоружањем, сит, са позадином и новим савезником. Крај борбе је био известан. Ипак, војска се борила не верујући да је жртвована. Не верујући да је држава чија су они регуларна војска дарована комунистима у последњој фази дипломатских игара Истока и Запада.

Срећне, невероватне случајности су спасле Славу од погибије. Био је један од малих срећника да преживи заробљавање.

Одложио је оружје,вратио се у средњу школу и посветио студијама. Студије је завршио и одбранио дисертацију, којом се сврстао у ред истакнутих научника из области фармакологије.

Слава је остао веран обећањима која је дао оцу. Остао је веран и свом команданту,легендарном "Чичи". Иако болестан, по хладноћи и невремену, одао је почаст и положио венац на место где је убијен његов командант, генерал Михаиловић. Сутрадан нас је напустио, умро је али га ми, његови саборци и пријатељи, никада нећемо заборавити.

Д.Ђ.

Српски либерални савет
Удружење припадника Југословенске Војске у Отаџбини
Удружење политичких затвореника

Нема коментара:

Постави коментар