Господе и Владико живота мога, дух лености, мрзовоље, властољубља и празнословља, не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави даруј ми, слуги Своме. О, Господе Царе, даруј ми да сагледам грехе своје и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.

субота, 31. март 2012.

ДОМАЋИ МЕДИЈИ У СЛУЖБИ ПРЕДИЗБОРНЕ КАМПАЊЕ

медијски мрак - најјачи аргумент режима
Расписивањем избора у Србији је почела оштра борба између сукобљених политичких странака. Обећања и велике речи само су једно од средстава које потпомажу кампању и допирање до сваког потенцијалног гласа. Ако се сетимо последњих одржаних избора 2008. године тај степен лажних обећања заиста је достигао свој врхунац обманом Млађана Динкића о расподели бесплатних акција у вредности од 1000 евра. О Тадићу и ДС не треба трошити ни реч јер су оног тренутка када су се споразумели са коалицијом окупљеном око СПС прекршили једину тачку свог тадашњег програма да неће „ назад у деведесетеˮ. Тачно је само то да нисмо дошли назад у деведесете године двадесетог века, јер временска машина још увек није откривена, али смо дошли у 2012. годину у којој је држава доведена у потпуни колапс, што је видно свакога дана на сваком кораку, као исход политике владајуће клике.

Главну улогу у представљању те стварности у коју нас је довела садашња власт имају медији у Србији који као верни слуга садашњег режима настоје да одрже стварност у оном стању у коме није.

Како ни државна политика у вези решавања косовскометохијског проблема, као ни решавање све лошије ситуације у посрнулој привреди Србије нису могле по медијима да се избегну, а као врло неповољне по режим неколико месеци пред расписивање избора, конторолисани медији режима добили су једини задатак, а то је да у кампањи потпуно изврну реалност и помогну режиму у очувању својих позиција бар у наредном мандату!
Као резултат тог задатка од тренутка расписивања избора у Србији медији се непрестано истичу у величању свих потеза режима, како по питању решавања косовскометохијског проблема па до економских питања.

велеиздајнички тандем - Стефановић и Тадић
Сваки дан се може било на интернету, или у новинама или на телевизији чути како је одбрана државног интегритета циљ владе и како постигнути споразуми са шиптарским сецесионистима не штете национланим и државним интересима, док је у пракси ситуација таква да се и тај накарадни споразум већ крши, у вези „регионланог представљањаˮ власти у Приштини. Тај чин био је обавеза одавно постављена од стране Брисела и подржана у Вашингтону, као главним реализаторима кампање за отимање српског Косова и Метохије још од 1999. године, као услов за евро-атлантске интеграције Србије. Сецесионизам и наставак подвргавања легитимно изабраних локалних самоуправа на северу Косова и Метохије властима у Приштини најбоље у пракси показује који су домети режимске политике према јужној покрајини. Нове најаве о неодржавању избора на територији КиМ, иако су расписани и представљају уставну и законску обавезу, само показују да власти током преговора са шиптарским представницима нису имали ни минимум искрености у заштити националних интереса и очувању Косова и Метохије у саставу Србије.

зарадили и отишли, запослени на улице Смедерева
Светски економски параметри већ некилоко година, а посебно у неколико последњих месеци су показивали све одлике економске кризе великих размера, што се наравно одразило и на скоро никакву привреду Србије, са, разуме се, далеко тежим последицама по њу. Од Грчке пропасти, преко Италије, Португала, Ирске и других, талас кризе заљуљао је и европску монету па и саму ЕУ, које ће се по свему судећи трансформисати у једну разуђенију и ужу заједницу која ће се базирати на земљама јаке привреде са којима се Србија сигурно не може поредити, посебно не у оваквом катастрофалном стању. Флуктуације курса динара као и додатна отпуштања и пропаст предузећа смртоносан су удар за упропашћену привреду Србије. Владине лажи о останку неких страних инвеститора у нашој привреди показале су се као болна неистина одласком УСС из Смедерева као власника значајане фабрике у Србији, а свакако и Смедерева. Из дана у дан ситуација се мења, на горе, и само је питање када ће све стати, када се у Србији неће ништа производити, а када ће дугови почети по нагло обезвређеном курсу динара да се нагомилавају до потпуног банкрота као у Аргентини пре скоро деценију.

Како су избори расписани медијска слика се мења, међу вестима се свакодневно смењују просперитетни и „усрећитељскиˮ подаци о разноразним налазиштима разних неоткривених и накнадно откривених руда и енергената, уз најаве доласка великих инвестиција из иностранства. Од расписивања избора режимски контролисани медији толико износе неистина и лажних обећања тако да и оних 1000 евра обећања од пре четири године за то све делују наивно. Па, ко нормалан може да поверује да ће из економнски посрнуле Италије да дође нека озбиљна компанија да улаже у пропалу привреду Србије!? Изгледа само гласачи режима. Тужно је што је таквих много.

Свесрдан труд режимских медија у предизборном обмањивању народа, вратиће се као бумеранг истим онима који ће режим на изборима да подрже. У најбољем случају остаће без посла у национално пониженој и обесправљеној држави о чијој судбини ће одлучивати сви само не њен народ. Медијски мрак који влада Србијом најжешћа је потврда да је Србија окупирана и да није слободна, да јој будућност кроје мржњом задојени непријатељи у сарадњи са домаћим интересним групама као непосредним извршиоцима непријатељске воље. Примери косовскометохијског питања и еконмоска питања најбоље то потврђују. Исправна решења се не дају ни у назнакама, погрешни потези и њихови резултати величају се, а њихови исходи медијски се ублажавају све у циљу омамљивања народа чије би незадовољство у једном тренутку могло да кулминира и поремети све планове оних који штетне потезе вуку и на тај начин Србију извуку из канџи у којима се налази.

Поразно је што ни предстојећи избори неће довести до отрежњења јер ће изборна математика своје учинити, а гласачи ће као по ко зна који пут бити преварени и понижени када воља народна неће одговарати истинском опредељењу бирача, посебно не истини сервираној од стране режимске медијске машинерије.

Стефан Д. Стојков

субота, 24. март 2012.

24.3.1999. - 24.3.2012. 13 ГОДИНА ОД ПОЧЕТКА НАТО АГРЕСИЈЕ НА СРЈ

На данашњи дан пре тачно 13 година отпочео је ваздухопловни и копнени напад здружених америчко-евроунијатских ешалона терора, смрти и зла на последњи европски бастион слободе, политичке независности и државне самосталности Савезну Републику Југославију, у циљу да се СРЈ стави под потпуну војну и цивилну окупацију. Без одлуке Савета безбедности Уједињених нација, 24. марта 1999. НАТО је отпочео ваздушне нападе на војне, привредне и цивилне објекте, који су трајали без прекида 78 дана и у којима су тешко оштећени инфрастурктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири, и у којима је убијено између 1200 и 2500, а рањено око 5000 људи, док је према проценама тадашње југословенске владе нанета материјална штета у износу који прелази цифру од 100 милијарди америчких долара.  Од 10. јуна 1999. до данас са простора Аутономне покрајине Косово и Метохија, уз сагласност окупационих снага шиптарски терористи су протерали више од 250 000 Срба и других неалбанаца и уништили и оштетили више од 120 православних манастира и цркава. Данас, 13 година после агресије на СРЈ, НАТО окупационе снаге на Косову и Метохији помажу шиптарским сепаратистичким криминогеним структурама на успостављању институција тзв. државе Косово, политичко-мафијашког пројекта владајуће војно-финансијске клике САД и њених европских помагача, и у томе имају јавну медијску подршку неколико политичких партија у Србији и Црној Гори, развијеног и разгранатог невладиног сектора, плаћеног од стране западних центара моћи и огромне већине режимских, антисрпских, проамеричких електронских и писаних медија. Удружење студената Правног факултета Номоканон одаје почаст жртвама НАТО агресије, погинулим цивилима и припадницима војно-безбедносних снага Савезне Републике Југославије и Републике Србије у нади да ће уз Божију помоћ српска држава васкрснути на Косову и на њихову историјску жртву ставити печат Победе, Части и Слободе. Слава Им!

До године у Призрену!

Информативна служба
Удружења студената
Правног факултета Номоканон





субота, 17. март 2012.

ФУСНОТОМ ПРОТИВ ДРЖАВЕ СРБИЈЕ, НА ОСМОГОДИШЊИЦУ 17.МАРТА 2004.



Крајем фебруара у Бриселу Београд и Приштина постигли су договоре о регионалном представљању Приштине и о спровођењу споразума о интегрисаном управљању прелаза.  На том папиру се нашао потпис шеф преговарачког тима Борислава Стефановића, иако од самом почетку народ био скептичан тим потписом, он је уверавао нацију историјском успеху нашег преговарачког тима. Не можете да кажете да сте суверена држава и једнаки као остали ако сте представљени са звездицом и кроз референцу на два међународна документа.Ако ми сви седимо за конференцијским столом и испред сваког пише ја сам држава, а испред њих ја нисам, онда ми реците да ли је асиметрично или није.” Рекао је Стефановић. [1] По договору двеју страна Косово може да се представља уз фусноту. [2]
Након тог догађаја Србија је добила статус кандидата за Европску унију. Међутим шта је томе следило, и шта ће томе следити? Први одговор је стигао врло брзо. Већ 15.марта уследило је ново противљење косовских Албанаца па су након представљања Косова уз фусноту они демонстративно напустили регионалну конференцију ,,Партнерства за промену : цивилно друштво и владавине институције западног Балкана и Турскеиначе одржаног у Београду.  Они су након прочитане фусноте директорке Канцеларије Владе Србије за сарадњу са цивилним друштвом Иване Ћирица, напустили догађај. Свим овим перипњтијама које су за циљ имале допуштање тзв. Републике Косово да наступа на међунардоним и регионалним скуповима Србија је дотакла највеће понижење у скоријој историји. Али ово није само понижење Србије већ и вероватно постављање нових услова од косовских Албанаца као и Европске уније. Иако је задња нит тренутно која држи АП Косово и Метохију у саставу Републике Србије резолуција 1244, они желе што пре да је се отарасе, и да од стране Уједињених нација буду признате као суверена држава. Али најжалосније у овој причи је што наша влада и наши преговарачки тимови у томе им помажу и убрзавају сам процес. Да ли ће Србија да призна независно Косово због уласка у  Европску унију? Позитиван одговор на ово питање сигурно нећемо добити сада на директан начин, јер следе избори. Али треба погледати активности и договоре преговарачког тима и одговор се сам намећe.
Док најјача странка у коалиционом блоку представља Косово на регионалним конференцијама у Београду, и слави статус кандидата (иако нико није прецизно представио кроз шта све Србија треба да прође да би добила одређен датум уласка као и сам улазак), самозвани косовски премијер Хашим Тачи прети Србима и Србији да ће у случају парламентарних избора на територији Косова употребити сва уставна и законска средства како не би дошло до њених одржавања и у томе ће ангажовати Америку, НАТО и Европску унију. [3]  Како је могуће да једна суверена држава није у могућности да организује на својој територији изборе који су у складу са уставом. И по овоме се може видети још једна обмана Борислава Стефановића. А још већи парадокс је што се Тачи позива на Европску унију, управо ону коју ми провлачимо већ неколико недеља кроз новине, и слепо верујемо у бољи живот уласком у њу. Треба такође имати у виду изјаву Хашима Тачија да је у име тзв. владе Косова, свим међународним пријатељима ставио до знања поруку свих институција и грађана да би Албанци најлакше и најбоље могли да живе у једној јединој држави. . [4]  Да ли је ово увод у још једну од крвавих Тачијевих акција које су кренуле 1999 године, од којих се најкобније завршила она 17.03.2004 када је убијено 19 Срба, више од 900 повређено и уништено 35 православних цркава и манастира [5]

У прошлој години осим покушаја насилног одузимања административних прелаза Јариње и Брњак, од 26. јула до данас тужни биланс рањених и повређених српских цивила износи 658 лица. [6]
Сада очекујемо нове задатке и нове услове, као и нову демагогију и заслепљивање грађана од стране преговарачког тима Београда. А грађани у јужној српској покрајини уместо да у миру одају почаст страдалима у мартовском насиљу на Космету, морају да страују од нових акција Тачијеве Росе.  
[1] – Изјаве Борислава Стефановића српским медијима непосредно после договора Београда – Приштине.

[2] - ,,Без прејудицирања ставова о статусу и у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН и мишљењем Међународног суда правде о косовској декларацији о независности”.
[3]  - Курир, 16.март 2012.
[4] -  Курир, 16.март 2012.
[5]  - Вечерње Новости, 16.март 2011
[6]  - Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода СПЦ


Марко Минић

петак, 16. март 2012.

ПРЕДСТАВНИЦИ УСПФ НОМОКАНОНА ПРИСУСТВОВАЛИ ОКРУГЛОМ СТОЛУ У САВА ЦЕНТРУ "РУСИЈА И БАЛКАН: ПРОШЛОСТ И ПЕРСПЕКТИВЕ"

У организацији: Руског института за стратешка истраживања (Риси) из Москве, Центра за развој међународне сарадње (ЦРМС) из Београда - Нове Византије и Центра за стратешку сарадњу (ЦЕСС) из Бања Луке., одржан је округли сто у Сава центру са темом "Русија и Балкан: прошлост и перспективе".
Окупљенима се први обратио доц. др Стевица Деђански, председник Центра за развој међународне сарадње. За учеснике овог скупа позван је велики број званичника обеју земаља. Након уводне речи Његова екселенција амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Васиљевич Конузин изјавио је ,,да се недовољно говори о ризицима евроинтеграција и искуствима европских земаља које проживљавају економске и социјално-политичке потресе''. Такође је изнео сумњу у то да је,, процес распада југословенске државе завршен, и притом навео питање Косова, нерешене пограничне спорове и проблем избеглица. У своме излагању посебно се осврнуо на перспективе "јединственог економског просторa Русије, Белорусије и Казахстана", уз констатацију да Русија не жели да се меша у међустраначке односе у Србији и да ће са будућом владом, ма ко је буде формирао, наставити, како је истакао, плодну сарадњу. " Ниједан Србин не може да одговори какве ће последице имати улазак Србије у ЕУ, али ми знамо. Погледајте своје суседе какве последице имају ", закључио je руски амбасадор.
Поред њега на скупу су говорили: Курто Аздар (главни и одговорни уредник издавања Риси), владика Иринеј Буловић (епископ бачки), др К. А. Кравченко (генерални директор ОАО НИС), др Момир Булатовић (бивши премијер СРЈ и некадашњи председник Црне Горе), проф. др Емил Влајки (потпредседник Републике Српске), Радован Радиновић (генерал), Владислав Јовановић (бивши савезни министар иностраних послова), Немања Шаровић (члан председничког колегијума СРС и народни посланик), и још много других угледних људи који обављају или су обављали неку државну функцију у Русији или Србији, и сви они су указали на различите могућности сарадње земаља Балкана, посебно Србије, са Русијом.
Представници УСПФ Номоканон су у разговору са амбасадором РФ у Србији, поздравили напоре руске државе у пружању помоћи српском народу у одбрани његових виталних националних интереса, а Његова екселенција Александар Васиљевич Конузин је том приликом изразио велико поштовање према Правном факултету и нашем Удружењу, на чијим је предавањима више пута учествовао. 
представници УСПФ Номоканон са амбасадором РФ у Србији

Овај скуп је свакако био битан да се укажу различите могуће сарадње ове две земље, као и помагање проналажења алтернативе Европској унији. Окупљени су имали прилику да одгледају и један руски документарни филм, који је на прави начин приказао реално политичко стање и економску кризу која дрма Европску унију.
Он се односио и на захлађење односа Сједињених Америчких Држава и Европске уније, као и груписање ЕУ у земље првог реда у којој жели да преузме Немачка место лидера, и земље другог реда тренутно презадужене кредитима. Једнo од питања које је на овом скупу постављено јесте да ли треба Србија да се задовољи тим статусом другог реда, и колико ће трајати процес од статуса кандидата до уласка у ЕУ, а такође треба разматрати шта ће Србија да добије, а шта да изгуби тиме.
Овај догађај у Сава центру је трајао два дана.


За информативну службу
УСПФ Номоканон
Марко Минић


четвртак, 15. март 2012.

ТРИБИНА УДРУЖЕЊА НОМОКАНОН НА ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ: „О ГЕНОЦИДУ – У СВЕТЛУ ХРВАТСКЕ ТУЖБЕ И СРПСКЕ ПРОТИВТУЖБЕ ПРЕД МЕЂУНАРОДНИМ СУДОМ ПРАВДЕ"

  У уторак, 13.03.2012. године са почетком у 18 часова у препуној Конференцијској сали Правног факултета Универзитета у Београду, одржана је трибина ''О геноциду - у светлу хрватске тужбе и српске противтужбе пред Међународним судом правде", коју је организовало Удружење студената Правног факултета ''Номоканон''. О овој теми су говорили гости: проф. др. Стеван Ђорђевић, редовни професор међународног права у пензији, докторант Марина Рагуш, члан Социолошког друштва Србије и г.Саво Штрбац, председник Документационо-информационог центра ''Веритас''. Гости су били одушевљени бројношћу младих људи који су присуствовали трибини.
Учеснике је испред УСПФ ''Номоканон'' Марко Минић, који је у својој уводној речи отворио два значајна питања: 1. Зашто Србија није пре Хрватске поднела тужбу за геноцид?
2. Да ли ће операције ''Бљесак'' и ''Олуја'' остати некажњене?
Потом се присутнима обратио г. Саво Штрбац, који се осврнуо на историјат геноцида над српским народом, наглашавајући значај остајања на позицијама тужбе и контратужбе ради спречавања договора међу политичким елитама. Истакао је захтеве који су садржани у хрватској тужби ( признање Србије да је од '91-'95. починила геноцид, враћање културног блага, кажњавање свих учиниоца и отварање архива несталих), али исто тако и у српској контратужби (оспорава се да је извршен геноцид над Хрватима и тражи се да Хрватска призна геноцид над Србима и пре и после ''Олује'' , накнада штете,доношење мера којима ће се обезбедити несметан повратак и останак Срба у Крајини и забрана да се 05.08. слави као двоструки државни празник). Навео је значај и улогу Документационо-информационог центра ''Веритас'' у пописивању жртава.
Марина Рагуш је истакла да се у позадини тужбе и противтужбе налази договор политичких елита о вансудском поравнању,чиме ће истина опет бити занемарена. Када се суди Србима главни материјални доказ је ''Чуо сам!'', а људи су осуђени пре него што је доказано, говори се о ратним злочинцима, а не о осумњиченима за ратне злочине. Критички се осврнула на нашу свест и неслогу, због чега смо често били угрожени као народ. О овој теми углавном говоре људи којима није у интересу ни истина, ни правда и треба дати све од себе да се утврди права истина и да се догађаји из прошлости више никада не понове.
На крају се присутнима обратио проф. Стеван Ђорђевић, који је био у тиму за противтужбу. Тужбу Хрватске против Југославије сматра некоректном, ''ударцем у леђа'' Србији и подршку НАТО агресији и наглашава значај паралеле и континуитета злочина 1941. и 1991. Сматра да има места међусобном решавању проблема и да вођење спора не смета успостављању добросуседских односа. "Неће проћи ниједна тужба ако се поштује Конвенција о геноциду и обе стране, а и њихове ''газде'' ће учинити све да се тужбе повуку." завршио је проф. Ђорђевић.

Трибина је завршена одговорима на питања која су присутни упутили гостима.

за Информативну службу
     УСПФ Номоканон
     Јована Брњеварац

среда, 7. март 2012.

TРИБИНА: О ГЕНОЦИДУ - У СВЕТЛУ ХРВАТСКЕ ТУЖБЕ И СРПСКЕ ПРОТИВТУЖБЕ ПРЕД МЕЂУНАРОДНИМ СУДОМ ПРАВДЕ

Поштоване колеге и колегинице,
драго браћо и сестре,

Удружење студената Правног факултета
НОМОКАНОН

Вас позива да присуствујете трибини:
О ГЕНОЦИДУ - У СВЕТЛУ ХРВАТСКЕ ТУЖБЕ И СРПСКЕ ПРОТИВТУЖБЕ ПРЕД МЕЂУНАРОДНИМ СУДОМ ПРАВДЕ,

на којој ће учествовати:

проф. др Стеван Ђорђевић, редовни професор Меународног права у пензији,

докторант Марина Рагуш, члан Социолошког друштва Србије,

г. Саво Штрбац, председник Документационо-информационог центра "Веритас"

Трибина ће се одржати у Конференцијској сали Правног факултета, у уторак 13. марта 2012. године са почетком у 18 часова.

Добродошли!

http://zakonik.blogspot.com                                 uspfnomokanon@gmail.com


четвртак, 1. март 2012.

ПРАВО И ДУЖНОСТ РОДИТЕЉА НА ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ ДЕТЕТА – Прилог очувању породичних вредности кроз један осврт на српско породично законодавство

Право и дужност родитеља на васпитање и образовање детета у светлу активне превентивне улоге државе у области културе и медија

Младост Србије
Устав Републике Србије из 2006. године у чл. 10. ст. 1. наводи да су у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо.[1] Иако богатству културног израза у Републици Србији и српског језика доприноси и то што се могу равноправно користити оба писма, у нашој земљи ћирилично, иако службено писмо, све више нестаје и у јавној и у приватној сфери и далеко је од равноправног положаја са латиничним писмом. Преко 80% књига за децу, сликовница и дечијих албума за сличице се штампа само на латиничном писму.[2] О стању у медијима сликовито говори и следећи податак. У годишњем извештају Републичке радиодифузне агенције о раду јавног сервиса, утврђено је да је супротно Општеобавезујућем упутству о понашању емитера, који предвиђа да су јавни сервиси обавезни да цео писани садржај емитују на ћирилици (осим оригиналних докумената написаних на другом писму), укључујући и телетекст и титл страних филмова, РТС током 2010. године више од 1.500 пута прекршио ово правило.[3] 
У савременом друштву различити облици комуникација и мас медија у великој мери утичу на одрастање и васпитање деце. У Пољској је услед покренуте јавне расправе о томе да ли увезени програми за децу, „Телетабиси“ и „Сунђер Боб Коцкалоне“, развијају код младих различите облике девијантног понашања у Парламенту формиран анкетни одбор који је испитао ове наводе. Анкетни одбор је нашао да овакве тврдње нису основане, али је ово за последицу имало и ригорознију контролу телевизијских садржаја који се емитују деци.[4] У Јапану су 1997. године након 38. епизоде цртане серије „Покемон“ у болницу одвезена 653 детета са симптомима епилептичних напада услед честих емитовања комбинације плаве и црвене боје.[5] Иако су све ове цртане серије, па и друге које обилују сценама насиља, непримереним речником и штетним порукама за децу у различитим периодима емитоване у Србији, према изјави Србољуба Богдановића, портпарола РРА, цртани филмови подлежу истим правилима као и остатак програма, односно за њих не постоје посебни прописи у погледу времена емитовања или њиховог садржаја.[6] У Србији је приказивана и цртана серија „Југио“ (Yu-Gi-Oh), коју су пратиле карте за играње намењене деци које су се могле код нас могле наћи у слободној продаји, чији је смисао да играчи (деца) учествују у борби демона. Суштина је да немају све карте исту „снагу“, већ она зависи од демона који је на слици карте коју дете извуче, а које се зову „Ђаво’’, ,,Зло мучеништво’’, док карта која доноси победу, односно пораз једног од играча има назив „Уговор са господарем таме’’, јер душа пораженог припада оваквом „Господару“.[7]
Изузимајући играчке попут „Југио“ карата и многих других које су непримерене за дечју игру и опасне по емотивни и духовни развој деце јер код њих не подстичу стварање и развијање јасних представа и разлика о добру и злу, у Србији је током 2009. године након одлука санитарних и тржишних инспектора повучено из продаје скоро пола милиона играчака, јер су због свог састава (хемијског и органолептичка неисправност, повећан садржај метала) опасне по здравље деце, док је санитарна погранична инспекција из истих разлога забранила увоз 22 тоне играчака у Србију. Међутим, овакве играчке се и даље у великој мери могу купити у нашој земљи.[8]
Према спроведеном истраживању на четири телевизије са националном фреквенцијом (РТС 1, РТС 2, Б92 и Пинк) дечјег, образовног и културно-уметничког програма све заједно има мање од 10%, тј. мање од простора који поменуте телевизије посвећују рекламама. РТС 1 емитује 8 сати дечјег програма недељно, РТС 2 6,5 сати, Б 92 3,5 сати, а Пинк свега сат времена недељено, при чему већину и тог програма чине цртани филмови.[9] С друге стране, готово 90% цртаних филмова (нпр. „Бамби“ или „Три прасета“) који се продају или изнајмљују по видео-клубовима у Србији синхронизовани су само на хрватски језик.
Напокон, говорећи о културним садржајима и васпитном процесу, истичемо да је стална поставка Народног музеја у Београду затворена још од 1.6.2003. године што није био случај чак ни за време немачке окупације у Другом светском рату, Музеј савремене уметности затворен је због реконструкције од 2007. године, а четири године је за кориснике била затворена и Народна библиотека Србије.

ЗАКЉУЧАК

Право и дужност родитеља на васпитање и образовање детета чини саставни део садржине родитељског права, што значи да је правна природа норми којима је оно регулисано императивна. Ипак, због специфичних односа родитеља и деце и владајуће аутономије воље у модерном Породичном праву, улога државе и њених органа у спровођењу овог права односно обавезе, превасходно мора да буде превентивна (што проистиче и из Конвенције о правима детета), па тек онда реактивна, кроз лишење родитељског права. Није нам познат ниједан случај из наше судске праксе да су родитељи лишени родитељског права јер нису своје дете усмеравали ка усвајању емоционалних, етичких и националних вредности породице и друштва.
Рецепт за будућност - српска вишедетна породица
Ако је потпуна усклађеност решења у једном правном систему нажалост, тешко остварив идеал, ако је иста таква хармонија у једној породици правних грана, каква је грађанско право, веома пожељна, онда она у једној грани права као што је Породично право мора бити императивна. Породични закон Србије није успео да успостави унутрашњу кохезију, односно законодавац није у довољној мери водио рачуна о међузависности различитих института. Тако су право и обавеза родитеља на васпитање и образовање детета у колизији са појединим одредбама института насиља у породици, усвојења, посебне пословне способности и начина на који је дефинисан брак, што отежава остварење духа ове правне установе.
Упоредноправна решења којима се постиже хармонија често супротстављених интереса у овој области треба да послуже као добар путоказ за реформу наведених института приликом доношења Грађанског законика Републике Србије.
Република Србија не води довољно рачуна о потреби афирмисања породичних вредности и старању о добробити деце кроз обезбеђивање адекватног васпитања и образовања у областима културе и медија, које у савременом, електронском друштву чине значајан део дечјег одрастања и сазревања. На тај начин, наша држава нажалост, употпуњује своју пасивност и у превентивној сфери деловања на коју је обавезна, јер чини јако мало да родитељима обезбеди адекватан амбијент у коме би могли своју децу да васпитавају у складу са емоционалним, етичким и националним вредностима своје породице и друштва.
                                                                                                                  КРАЈ

Милош Станковић, мастер права, асистент Правног факултета Универзитета у Београду

Напомена: опширнију верзију рада можете наћи у Аналима Правног факултета бр.2/2011
на интернет адреси http://www.ius.bg.ac.rs/Anali/A2011-2/Anali%202011-2%20str.%20235-262.pdf


[1] У чл. 22. Повеље о основним правима у ЕУ наводи се да ће „Унија поштовати разноликост култура, религија и језика“.
[2] С. Антонић, Латинизација детињства, Нова српска политичка мисао, 30.5.2009., http://www.nspm.rs/kulturna-politika/latinizacija-detinjstva.html?alphabet=l, приступ остварен 15.8.2011.
[3] Јавни сервис не поштује обавезу о употреби ћирилице, лист Данас, 22.4.2011. године, http://www.naslovi.net/2011-04-22/danas/javni-servis-ne-postuje-obavezu-o-upotrebi-cirilice/2491315, проступ остварен 15.8.2011. године.
[4] М. Ђурковић, Шта Србија може да научи од Пољака у одбрани вредности, 2, http://www.scribd.com/doc/33448386/Misa-Djurkovic-Sta-Srbija-Moze-Da-Nauci-Od-Poljaka-u-Odbrani-Vrednosti,http://www.knezlazar.com/forum/index.php?action=printpage;topic=1938.0 приступ остварен 15.8.2011.
[5] К. Мартић, Насиље и секс у цртаним филмовима, лист Курир од 30.1.2011. Позната певачица Мадона, која је светску славу умногоме стекла захваљујући медијима, не дозвољава својој ћерки да гледа телевизију због штетног утицаја програма који се емитује. С. Антонић, Између нас и Сатане, Нова српска политичка мисао, 29.5.2010.,  http://www.nspm.rs/crkva-i-politika/izmedju-nas-i-satane.html?alphabet=l, приступ остварен 15.8.2011.
[6]Насиље у цртаћима и видео играма,  http://www.021.rs/Zivot/Porodica/Nasilje-u-crtacima-i-video-igrama.html, приступ остварен 15.8.2011.
[7] С. Антонић, Између нас и Сатане, Нова српска политичка мисао, 29.5.2010.
[8] С. Миросављевић, Играју се здрављем деце, лист Новости од 24.1.2010. године; М. Бракочевић, В. Вукасовић, Србија постаје депонија штетних играчака, лист Политика, 18.12.2009.
[9] Н. Миленковић, Вратите деци телевизију, Новине Press, 22.2.2011.