tag:blogger.com,1999:blog-73061352153238099722024-03-22T06:00:15.017+01:00ЗАКОНИКЗАКОНИКhttp://www.blogger.com/profile/03177803032984209333noreply@blogger.comBlogger216125tag:blogger.com,1999:blog-7306135215323809972.post-58036691198522592822015-07-16T01:07:00.002+02:002015-07-16T01:24:51.340+02:00НЕКА ПИТАЊА (НЕ)НАЈАВЉЕНЕ УСТАВНЕ РЕФОРМЕ <div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhjofKTTgoAd9mQ_rPm8wXopkv8Z-wmc_EFW9TcYmT2a0JWDDePiEqmmxuK6vPQA6s-BDjP66u1txOfCPJRJscDPIeZhIElE-78cALOs3TcG7slmgyOedbmUVjWjzoCvkm46KY1l-29J15f/s1600/ustav-570x150.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" height="105" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhjofKTTgoAd9mQ_rPm8wXopkv8Z-wmc_EFW9TcYmT2a0JWDDePiEqmmxuK6vPQA6s-BDjP66u1txOfCPJRJscDPIeZhIElE-78cALOs3TcG7slmgyOedbmUVjWjzoCvkm46KY1l-29J15f/s400/ustav-570x150.jpg" width="400" /></a> Правна својства сваког устава подразумевају да је то основни и највиши правни акт једне државе. Према савременој уставно-правној теорији уставом се уређују односи између појединаца и државе, као и међусобни односи државних власти. Ове основне карактеристике указују на велики значај устава као највишег правног акта у свакој савременој држави. Иако је у великој мери данас присутна и изражена тежња за десуверенизацијом мањих и средњих држава у корист наднационалних организација или квазидржавних организација[1.] , традиционални значај устава и даље је присутан. Уставно-правна теорија и пракса изнедриле су различите поделе устава што најбоље потврђује да је свака држава као и њено друштво устројено сходно својим уставно-правним специфичностима. </div>
<div style="text-align: justify;">
Историја српске уставности веома је богата. Пратећи бројне историјске догађаје како </div>
<div style="text-align: justify;">
глобалне тако и локалне можемо рећи да су они у великој мери утицали и на развој српске уставности. Историјски гледано, иако се не може говорити о модерном концепту уставности, јасно се може уочити тежња за општезаконским устројавањем државе и друштва као и односа који у њима владају још у српској средњовековној држави.[2.] Најбољи пример томе јесте Номоканон Светога Саве који је несумњиво један од најзначајнијих правних зборника тога времена, како у Европи тако и на Балкану. Њиме је Србија била уређена у свим областима црквеног, државног и приватног живота. О његовом значају најбоље сведочи сложена структура зборника, бројност његових преписа и рецепција изван Србије. Домети једног од српских најзначајнијих правних докумената и данас су нажалост недовољно преведени, проучени и научно обрађени.[3.]</div>
<div style="text-align: justify;">
Једна од основних особености српске нововековне уставне историје јесте одсуство уставног континуитета. Различити догађаји пре свега историјски али и политички утицали су на то да је Србија врло често мењала своје уставе тј. доносила нове. Узимајући у обзир све уставне промене закључно са важећим ,,Митровданским уставом“ из 2006. године, Србија је (укључујући и оне из заједничке јужнословенске државе) имала 15 устава. У просеку сваки од тих устава важио је 12 година![4.] Најдуже је важио ,,Турски устав“ из 1838. године – 31 годину, а најкраће ,,Сретењски устав“ из 1835. године – око месец дана. Колико ће на снази бити или у неизмењеном облику потрајати важећи устав – Митровдански – остаје да се види, али према актуелним политичким приликама врло је вероватно да ће тренутна власт до краја свог пуног мандата (бар према најавама из власти) у промену устава сигурно кренути.[5.]</div>
<div style="text-align: justify;">
Како је устав и израз политичких тежњи уставотворца јасно је да устав у политичком смислу добија обличје сходно политичком курсу реалних политичких чинилаца. Важећи српски Устав, још и пре свог доношења имао је своје непријатеље у онима који су се противили тадашњој политици владајуће странке. Настао као плод политичког компромиса у време турбулентиних дешавања након осамостаљивања Црне Горе маја 2006. године, а уочи припреме једностраног проглашења независности АП Косова и Метохије, уз све потенцијално могуће недостатке, овај наш Устав понео је са собом и велико политичко бреме. О његовој промени или потпуној дерогацији доношењем потпуно новог устава у делу стручне јавности, а тако и страначке, говорило се још у време његовог стављања на референдумско изгласавање. Па ипак и поред тога он опстаје скоро већ десет пуних година. Његове номотехничке омашке и нелогичности представљају у стручним круговима опште место.
Техника за промену највишег правног акта има више и оне нужно не подразумевају измену целог устава већ се у одређеним случајевима може интервенисати у саме норме. Тај ефекат се постиже амандманима и то тако што се одређене норме бришу или допуњују, а могу се у циљу очувања интегралног текст додавати као амандмани у посебним главама. Наравно да је претпоставка сваке савесне корекције или допуне устава његово побољшање или ажурирање, али често, и то из политичких разлога, долази и до злоупотребе ових техника којима се обесмишљава посебност устава као највишег правног акта. Мишљења смо да је баш то случај данас и у нас. Наиме припреме за промену највишег правног акта покушавају се отпочети кроз како то власт назива ,,реформу политичког система“.[6.] Формирањем некакве ,,акционе групе“ која треба да отпочне са реформом заправо настоји се постићи општи консензус за промену нашег основног закона. А зашто би неко настојао да постигне општи консензус ако не жели да Устав мења у целости или бар да изврши суштинске промене које га формално неће у целости изменити али ће га у битним појединостима учинити другачијим!? </div>
<div style="text-align: justify;">
Иако смо контатовали да је устав без политичких примеса само идеалан теоријски модел јасно је да су политички импулси у пракси неопходни, али ако су они једини мотив утицања на највиши правни акт онда га то може учинити једнократним средством у уставној форми којим се изражава само политчка воља владајућег режима без икаквог квалитативног уставног побољшања. Баш ти импулси изгледа представљају једини мотив ,,акционе групе за реформу политичког система“. Важећи српски Устав у свом деветом делу прописује механизам промене. У њему није никако предвиђена било каква ,,акциона група“ што најбоље говори да се са највљеном „реформом политичког система“ жели ићи тајно и што је најопасније већ у самом почетку противуставно. </div>
<div style="text-align: justify;">
Иако сама намера да се приступи процесу измене највишег правног акта отвара неколико питања о којима смо горе говорили, по логици ствари након њих отвара се и питање шта ће у уставу бити промењено. Иако процес и поступак промене још нису званично отпочели, постоје наговештаји шта би могло променом да буде обухваћено. </div>
<div style="text-align: justify;">
У уставно-правној науци јасно је да преамбула не представља нормативни део устава, она је само декларативне и програмске природе чак није ни нужан састојак уставног текста. Ипак и као таква она није нешто што се уклапа у политичке тежње носилаца политичке власти који покушавају да промену основног закона прекрсте у „реформу политичког система“. Да ли зато што се у преамбули ставља акценат на заштиту АП Косова и Метохије или из другог неког разлога или само и једино због тога што је стављен акценат на заштиту АП Косова и Метохије у саставу Србије, већ дуже време присутан је притисак на будућег уставотворца да преамбулу обрише или ублажи. Оно што овде представља један парадокс то је да се највиша власт, уставотворна ограничава ab initio и то строго политичким мотивима од стране међународних представника.[7.] Ограничава се тако што ,,међународни фактор“ суфлира шта је то што треба да буде воља уставотворца уз отворено занемаривање националних и државних интереса. </div>
<div style="text-align: justify;">
Остале карактеристичне тачке најављене промене нормативног су карактера, а њихова евентуална промена не би имала само декларативни карактер већ би у том случају дошло до суштинских промена највишег правног акта у нас. Чланом 1. дефинисана је српска држава као држава ,,српског народа и свих грађана који у њој живе“ што је од стране противника Устава још у време његове израде био ,,камен спотицања“ и нешто што је у већој или мањој мери представљало политичко-идеолошко питање. Евентуална корекција овог члана и ,,грађанизација“ дефиниције српске државе био би свакако политички корак у назад. </div>
<div style="text-align: justify;">
Како је проширење корпуса људских права одавано постало политичко питање јасне су назнаке да би наш важећи основни закон и у том делу могао доживети одређене корекције, а једна од кључних свакако је дефиниција брака као заједнице како разнополних тако и истополних партнера или бар стварања основа и оквира за некакав вид регулисања имовинских односа између „истополних партнера“. Оваква евентуална драстична промена у пре свега домаћем породичном и наследноправном законодавству имала би и драстичне политичке реперкусије. У прилог томе најбоље сведочи и коначна израда и усвајање Грађанског законика којим би брак дефинитивно био допуштен и ,,истополним партнерима“, но за то је ипак потребна промена Устава.[8.]</div>
<div style="text-align: justify;">
Иако не тако важно питање попут претходних, питање смањења броја народних представника у народној скупштини и покрајинским скупштинама често је коришћено као наводни повод да се Устав мења јер се тиме постиже тобоже уштеда буџетских средстава што никада није поткрепљено било каквим озбиљним аргументима. Шта више мишљења смо да треба повећати број народних представника ради правилније и правичније заступљености али и изборно законодавство реформистати у смислу боље представљености свих крајева у Србији, што до сада није био случај. Трошкови који отпадају на народне представнике занемарљива су ставка у општим расходима те је очигледно када се о овом разлогу промене Устава говори реч о најчистијем популизму, али и нестручности оних који би да мењају највиши правни акт.
Питање промене норми које се односа на судску грану власти свакако је једно од питања које завређује стручну пажњу и које заиста треба кориговати са циљем стварања квалитетнијег система судске власти и постизања бољих ефеката у раду целокупног судског система али не зато, како се то истиче као разлог промене српског Устава, што је то услов за отварање ,,преговарачких поглавља“ у преговорима у приступању наднационалној организацији ЕУ, већ зато што је то најпре неопходно ради изградње што праведнијег, независнијег, ефикаснијег и самосталнијег судства у нас.[9.] Са досадашњим резултатима у раду судства као и постојећим механизмима судијског избора у великој мери се отварају врата уплитања политике у самосталну грану државне власти као што је то судска грана власти.[10.] </div>
<div style="text-align: justify;">
Устав јасно дефинише границе и територију српске државе, али питање Косова и Метохије већ 16 година представља отворено питање јер коначни статус од доношења Резолуције 1244 није решен. Једнострано и противправно проглашена независност АП Косова и Метохије 2008. године овај проблем је у великој мери додатно искомпликовала тим пре што је овај неправни чин признао не тако мали број чланица УН. Ипак питање територијалног уређења јесте актуелно питање код промене највишег правног акта како у погледу решавања коначног статуса АП Косова и Метохије тако и по питању давања веће аутонимије АП Војводини или евентуалног стварања неке нове покрајине. Сложеност питања АП Косова и Метохије далеко превазилази унутрашања решења јер је оно још од 1999. године под управом УН, те је за коначно решење најпре потребно реализовати постојећу Резолуцију УН 1244, али све то без политичког договора најпре великих сила није за сада могуће. Политички акт (што је признао и сам Уставни суд Србије) као што је то тзв. Брислески споразум могао би у великој мери, према најавама представника власти да се преточи у уставне измене или у посебни закон који је као такав формално предвиђен чл. 182. ст. 2. Устава. Осетљивост овог питања је толика да би један такав чин био чист опортунизам и политички акт дубоко штетан по српске државне интересе. </div>
<div style="text-align: justify;">
Питање положаја и евентуалног проширења надлежности АП Војводине још увек је бар привидно унутрашње питање српске власти. Мада тенденције говоре о томе да је у најављеној реформи Устава ово питање виђено као давање већих надлежности АП Војводини, на штету централне власти, а што би у скорој будућности могло ово питање додатно да искомпликује и отвори један квалитативно нови проблем поред свих оних постојећих, који нимало нусу безначајни. Подсећамо да је до скоро питање (не)уставности Статута АП Војводине било у жижи политичке јавности која је до те мере била изражена да о њој због своје (не)самосталности у раду Уставни суд није дуго могао да донесе коначну одлуку у вези са оспореним противуставним одредбама Статута што је у великој мери угрозило односе централне и покрајинске власти. Изменама уставних одредби које регулишу покрајинску аутономију изнова би се отворило доста сложених питања која поред своје уставно-правне сложености подразумевају и политичку осетљивост јер се у српским покрајинама појављују и сложени међуетнички односи, најпре са шиптарским становништвом, а потом и са мађарским, као двема највећим мањинама унутар српске државе. </div>
<div style="text-align: justify;">
Иако не тако сложен као што је било нормирано у претходном српском уставу из 1990. године, механизам промене Устава поприлично је чврст те у том смислу за бар 2/3 одредби потребно је референдумско потврђивање, а тек 1/3 одредби може се променити и двотрећинском већином у парламенту уз факултативност одржавања референдума. Мотив промене механизма за промену устава чисто је политичке природе како би у будућности основни закон у великој мери омекшао и тиме га учинио погодним за неке евентуално даље измене. Омекшавањем механизма промене само би се допринело честим уставним променама, које су ионако последица непостојања традиције уставног континуитета у нас. </div>
<div style="text-align: justify;">
Указујући на ова кључна питања која ће изменом највишег правног акта сасвим сигурно бити покренута видно је изражен политички мотив, а на уштрб правног. Са обзиром на саму неуставност или боље рећи противуставност иницијативе за промену устава о којој смо горе писали, не може се очекивати да ће и измене односно допуне Устава бити здраве. Још одавно је речено да што се грбо роди, време не исправи!
Са обзиром на опште политичке прилике као и на велики проблем са сецесијом јужне покрајине у овом тренутку промена највишег правног акта могла би имати заиста разорне последице. Није спорно да постојеће уставно решење није задовољавајуће и да је у пракси за својих скоро 10 година важења показало одређене мањкавости, али то не значи да изменама највишег акта треба бескомпромисно приступити. Уосталом најприродније је да се о том питању изјасни правничка струка, а да се тек након опсежне правне анализе размотри када, шта и у којој мери треба мењати. Подсећамо да устав треба да буде темељ целокупног правног поретка, наиме ако се установи здрав темељ сигурно је да ће и оно што на њему почива бити чвршће и стабилније. Давати превагу политичким мотивима наспрам правног резона често је погрешно, а код питања промене основног закона нужно је увек погрешно, посебно када су „узроци промене“ изван граница државе чије се устав изнова доноси или мења. Уставно решење треба да одражава аутентичне потребе једног друштва чији правни поредак устројава, а тек онда да уважи општедостигнуте стандарде и то никако не на уштрб своје уставно-политичке особености. Дакле позив ,,експертима“ тзв. Венецијанске комисије која фактички даје сагласност на нацрте, предлоге и потенцијална уставна/законска решења чисто је нарушавање слободе избора и основног права уставотворца, а то је да себи подари основни закон којим ће васпоставити правни поредак по мери својих потреба. Јавни позив ,,акционе групе“ апсолутна је супротност претходној констатацији и пример како не треба и не сме да се поступа. У ком правцу ће се овај опасан пројекат кретати остаје да се прати у мери у којој то буде било могуће. </div>
<div style="text-align: right;">
адвокат </div>
<div style="text-align: right;">
Стефан Д. Стојков
<br />
<div style="text-align: justify;">
_______________</div>
<div style="text-align: justify;">
[1.] Видети излагање доц. др Танасија Маринковића на: <a href="http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1304415#panel 1">http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1304415#panel 1</a>;</div>
<div style="text-align: justify;">
[2.] После доношења Законоправила Светога Саве овакву материју уређивали су и други зборници закона средњевековне Србије попут Душановог законика из 1349. и 1354. године. Види: Марковић, Р., Уставно право, Београд, 2011, стр. 58.;</div>
<div style="text-align: justify;">
[3.] Види: Стојков, С. Д., Историјско-правни значај Номоканона Светога Саве, доступно на адреси: <a href="http://zakonik.blogspot.com/2014/02/blog-post.html">http://zakonik.blogspot.com/2014/02/blog-post.html</a>;</div>
<div style="text-align: justify;">
[4.] Овде смо у обзир узели период од 1835. године, па до 2015. године као и следеће уставе: Устав КнежевинеСрбије из 1835. године (,,Сретењски устав“), Устав Кнежевине Србије из 1838. године (,,Турски устав“), Устав Кнежевине Србије из 1869. године (,,Намеснички устав“), Устав Краљевине Србије из 1888. године (,,Радикалски устав“), Устав Краљевине Србије из 1901. године, Устав Краљевине Србије из 1903. године, Устав КСХС из 1921. године (,,Видовдански устав“), Устав КЈ из 1931. године (,,Септембарски устав“), Устав ФНРЈ из 1946. године, Уставни закон из 1953. године , Устав СФРЈ из 1963. године, Устав СФРЈ из 1974. године, Устав СРЈ из 1992. године, Уставна повеља СЦГ из 2003. године и Устав РС из 2006. године (,,Митровдански устав“);</div>
<div style="text-align: justify;">
[5.]<a href="http://www.danas.rs/danasrs/politika/usvajanje_novog_ustava_krajem_2017.56.html?news_id=302663">http://www.danas.rs/danasrs/politika/usvajanje_novog_ustava_krajem_2017.56.html?news_id=302663</a>;</div>
<div style="text-align: justify;">
[6.]<a href="http://www.parlament.gov.rs/%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0_%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D1%83_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3.25919.43.html">http://www.parlament.gov.rs/%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0_%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D1%83_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3.25919.43.html</a>;</div>
<div style="text-align: justify;">
[7.] <a href="http://www.rtv.rs/sr_ci/politika/doris-pak-preambula-o-kosovu-u-koliziji-sa-clanstvom-srbije-u-eu_602202.html">http://www.rtv.rs/sr_ci/politika/doris-pak-preambula-o-kosovu-u-koliziji-sa-clanstvom-srbije-u-eu_602202.html</a>;</div>
<div style="text-align: justify;">
[8.] <a href="http://www.vestinet.rs/u-fokusu/gradanski-zakonik-od-sledece-godine-gej-brakovi-i-u-srbiji">http://www.vestinet.rs/u-fokusu/gradanski-zakonik-od-sledece-godine-gej-brakovi-i-u-srbiji</a>;</div>
<div style="text-align: justify;">
[9.] <a href="http://www.mpravde.gov.rs/tekst/2963/akcioni-plan-za-sprovodjenje-strategije.php">http://www.mpravde.gov.rs/tekst/2963/akcioni-plan-za-sprovodjenje-strategije.php</a>;</div>
<div style="text-align: justify;">
[10.] <a href="http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1304415#panel 1">http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1304415#panel 1</a>.</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
(Текст објављен у часопису Нова Искра, Година XXII, Београд, јун, 2015, број 112)</div>
</div>
</div>
ЗАКОНИКhttp://www.blogger.com/profile/03177803032984209333noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7306135215323809972.post-24135671353045400782015-03-17T02:49:00.003+01:002015-03-17T02:49:57.431+01:00IUSTITIA FUNDAMENTUM REGNORUM <div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Када је реч о адвокатури у нас неспорно је да она представља један од основних
стубова сваке цивилизоване државе, па и ове наше српске, а која почива на ромејској
државно-правној традицији. Ако се држава схвати као организам онда је више него јасно
да обољењем једног органа трпе и остали или постоји могућност да се то обољење
прошири и на остале органе и на тај начин угрози рад целога организма. </div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhwtQH-CdFX3LbwmrLmF3_KVwhneuDQCKvB4Pg8ia9aGjFpjAw_SU_vo14debX1heJuxsTxlhenGTaVg6YEGocRz45Oa6iKZ093iLBcAE175u6KKR2WEu0onYpdLETYSnxjzD1_Gh_pRZjY/s1600/Strasni+sud.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhwtQH-CdFX3LbwmrLmF3_KVwhneuDQCKvB4Pg8ia9aGjFpjAw_SU_vo14debX1heJuxsTxlhenGTaVg6YEGocRz45Oa6iKZ093iLBcAE175u6KKR2WEu0onYpdLETYSnxjzD1_Gh_pRZjY/s1600/Strasni+sud.jpg" height="320" width="217" /></a> Протекле деценије показале су да је организам српске државе на умору. Обољење
је захватило сваки спектар државног и друштвеног живота и тиме озбиљно угрозило чак и
само постојање српске државе. Последњи у низу ових показатеља општег обољења, поред
поља политике, економије, привреде, образовања, здравства, културе, спорта итд., десио
се не тако давно када је паралисан и хронично оболели правосудни систем. У општем
безнађу и држави која је дозволила да неколико месеци правосуђе буде потпуно закочено
засијала је искра која нам свима даје наду, да чак и у овако тешком стању ,,болесник“ има
неку трунку могућности да преживи. Та искра била је ништа друго него конструктиван
отпор адвокатског сталежа који се у име своје професије испрсио и показао колико је
неопходан и значајан чинилац здравог функционисања државног организма. </div>
<div style="text-align: justify;">
Оздрављење државе није могуће ако се о томе само прича, потребно је на томе
темељно, дугорочно и озбиљно радити. Да би адвокатура постигла своју функцију коју је
вековима имала она свим својим капацитетима мора да се стави у функцију оживљавања
државе. Тај велики задатак који српска адвокатура има могуће је постићи тек ако она
оздрави и ојача саму себе. Без обзира на свој допринос одбрани права и правде током
вишемесечне обуставе рада и она као и остали органи[1.] у државном организму јасно је
изразила своје слабости и болести. Стога без посебног, темељног, дугорочног и озбиљног
лечења и српска адвокатура пашће у понор општег друштвеног и државног краха. Како
буде држави, тако ће бити и адвокатури, и vice versa. </div>
<div style="text-align: justify;">
Проблеми који су Декларацијом[2.] препознати заиста су проблеми и њихово
решавање представља крупан и горак залогај, али залогај који је неопходно прогутати и
тиме ојачати адвокатски сталеж, сталеж који једини још увек показује стварну и
организовану струковну снагу у оболелој и расточеној српској држави. Пут који је
Декларацијом утврђен неизвестан је и захтева опрез, јер како је писао Момир Николић[3.]
,,рђав поредак се може срушити и у име заблуде, али се добар ствара само на истини.“
Прокламована борба за бољу адвокатуру може се добити једино ако се одбаце доказано
пропале матрице тзв. „отвореног друштва“, друштва у коме нема места српској
светосавској правној традицији. Неће постојеће проблеме у адвокатури преобратити ни
више демократије ни више апстрактне слободе, преобратиће је само вера у правду, ону
небеску баш као и ону земаљску. Уосталом то и јесте суштина римске максиме iustitia
fundamentum regnorum. </div>
<div style="text-align: justify;">
Правац деловања у смислу остваривања зацртаних циљева не треба нужно да буде
дефинисан као квантитативни напредак оно што је напред, испред постојећег стања, већ га
треба дефинисати и као квалитативни напредак, дакле и оно што је било назад, иза
постојећег стања, а било је боље. Како Николић пише: ,,Није напредак оно што се налази
напред. Напредак је оно што је боље, без обзира да ли је то боље испред или иза нас.“[4.] </div>
<div style="text-align: justify;">
Све оно што је адвокатуру одликовало, а током низа деценија уназад је са намером
или без ње кварено, треба да буде оно чему ће у бољој адвокатури бити места, јер без
проверених вредности и доказаних традиција српске адвокатуре, она неће суштински бити
боља. Тек тада ако се то има у виду, и пре свега то, циљеви Декларације добиће своју
суштину. Зато је сада на почетку ове борбе, у тренутку када постоји, надајмо се, довољно
воље, важно одбацити старе заблуде и усвојити другачији приступ као начин којим ће се
оправдати и сам назив иницијативе за бољу адвокатуру. </div>
<div style="text-align: justify;">
Струка не сме да ћути, струка мора бити делатна и активни чинилац друштвених
токова. Имајући то у виду као и општи интерес српског народа и српске државе сада је
тренутак да струка баш као и пре неколико месеци буде иницијатор буђења, најпре
струковног, а онда и она снага која ће заискрити у надолазећем тлачитељском мраку.
Мраку недржаве, неправа, неправде и недостојности прадедовске! </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: right;">
адвокат Стефан Д. Стојков </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Преузето са: <a href="http://boljaadvokatura.com/iustitia-fundamentum-regnorum/">http://boljaadvokatura.com/iustitia-fundamentum-regnorum</a></div>
<div style="text-align: justify;">
_________________ </div>
<div style="text-align: justify;">
[1] Појам органа се овде има разумети у функцији органског концепта државе. </div>
<div style="text-align: justify;">
[2] http://boljaadvokatura.com/deklaracija/ </div>
<div style="text-align: justify;">
[3] Момир Николић (1892-1965) је био адвокат у Београду, Правни факултет завршио је у Паризу. Уређивао је
листове „Београд“ (1929), „Политички гласник“ које је излазио од 1925-1928 и др. </div>
<div style="text-align: justify;">
[4] http://nasledjeotaca.org/</div>
</div>
ЗАКОНИКhttp://www.blogger.com/profile/03177803032984209333noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7306135215323809972.post-45274021954079212252014-10-20T21:06:00.002+02:002014-10-20T21:06:31.899+02:0020. ОКТОБАР<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right; margin-left: 1em; text-align: right;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgI5tecL7UxOpjX-VFRfmu-42xk8GZj9gQ1mvLqp0c0WC7r4VbL2dYPFMfFwKCqCrQJYn3d6N1IxxmCHbgmoJvUMmK7dkVCs-GxZ_9f7ZaVWRNyhYAKzsxFIAzCz-j0A7Dw4K_M_I1reLPZ/s1600/pantokrator.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgI5tecL7UxOpjX-VFRfmu-42xk8GZj9gQ1mvLqp0c0WC7r4VbL2dYPFMfFwKCqCrQJYn3d6N1IxxmCHbgmoJvUMmK7dkVCs-GxZ_9f7ZaVWRNyhYAKzsxFIAzCz-j0A7Dw4K_M_I1reLPZ/s1600/pantokrator.jpg" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><span style="background-color: white; color: #141823; font-family: Helvetica, Arial, 'lucida grande', tahoma, verdana, arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 19.3199996948242px; text-align: left;">На слици се налази Христос Сведржитељ, <br />фреска из дворске капеле на Дедињу. Хитац у чело<br />је историјско сведочанство ,,октобарског ослобођења<br />1944. године". Ово скрнављење дело је Марка Месића<br />након што је као усташки официр прешао у НОВ и<br />постао ,,ослободилац". </span></td></tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: justify;">
Како смо ми прихватили комунизам, највећу бољку нашег времена? Као већина Срба пушком, <span style="text-align: left;">затвором, песницом! Ми смо научени да будемо комунисти, то је главна тема. Па су сада деца комунизма највећи олоши у Србији. А да ли је имало код нас лоших карактера који су то прихватили? Јесте наравно, имамо их ми и данас, и имали смо их и између рата, и пре првог рата и све уназад до Косова..И прихватили су комунизам, и издали су оца, мајку, брата, кума и себе. Тако данашњи опрани радикали СНС ботови су безбожни род који је потпуно на линији комунизма. То су они лажни четници, војводе што ,,вијају једни другог на Равној гори, са све кореографијом - шубарама и кокардама. Они који су издали своје кумове, жене, заклетве, идеје... А од њиховог војводства када су на власти нема ни слова. Нит спомињу, нит ће споменути до краја мандата *управо супртотно рехабилитују идеју комунизма, јер су они комунисти у дубини свог бића. Ето управо док пишем се сада одржава академија у Сава центру коју организује Субнор, а Вулин лењиниста (носилац ордена Светог Саве, иначе) даје улице Пеки Дапчевићу. И да кажем оно што ме још увек држи као утисак, то је ова безбожна, неискрена, усиљена војна парада коју су направили, која је обиловала духом комунизма. Да не скрећем са теме да објашњавам како је то Путин у Русији лепо решио и уклопио. </span></div>
<div style="text-align: justify;">
Причамо ми о нечем другом, о томе шта је комунизам. Јер је он званично дошао у Србију на сутрашњи дан! И како је то изгледало? Онако како знамо. Најгори криминалци и бандити су уграбили својих пет минута да се свете поштенијим, лоши ђаци - паметнијим, лењивци - вреднијим. Све наопако и сатанистички постављено од тада па до данас. Ето то је тема. Колико су они убили Срба приликом "ослобађања"? Колико су отели имовине? Колико су прогнали људи? Ни данас убијени нису набројани, имовина још није враћена, а рехабилитација прогнаних се не назире. Ми овде не причамо о Немцима и Русима и Србима. Ми причамо о злу које се зове комунизам! И да смо били лоши када смо га прихватили, наглашавам то је прихватила мањина, а не већина. Већина је ћутала и плашила се. Када је та мањина узела образовање у своје руке, медије, полицију, радне организације, манифестације, јавне радове, пропагандне филмове, штампу, књиге, науку, културу, све све све што је у друштву, онда су се рађале генерације надојене тим духом, тим моралом, веровањима и вредностима. Ти су нас жедне преко воде провлачили 90-тих. Глумили националисте, а нису веровали у Бога. А национализам без вере не постоји (већ је исто као рам без слике, дом без домаћина и све друго како говори Св. Владика Николај) Ти су бранили Косовски Завет без молитве Св. Кнеза Лазара па су га никако и одбранили. Ти су данас у невладиним организацијама, женама у црном, уредници медија, телевизија, часописа - и либералних европејских и тзв. националних часописа - затим они су у Министарству просвете, Министарству културе, одбране, правде.. Они су директори школа, Института за историју, музеја итд. </div>
<div style="text-align: justify;">
Ми окупирани Срби, пријатељу причамо о комунизму!
О идеологији која је уништила душе и за коју кажу да кад се потпуно именује и превлада треба више од 50 година да се од ње духовно излечи. А ми нисмо ни осудили идеологију још увек. </div>
<div style="text-align: justify;">
Причамо о паганској идолпоклоничкој религији човекобога. О црвеној куги која је смрћу посекла у свету више људи него фашизам (око 100 милиона укупно!) У Србији је убила више свештеника него што је окупаторска Немачка. Та идеологија је крива што су се овде браћа мрзела и убијала... То је на сутрашњи дан пре 70 година дошло у Србију! </div>
<div style="text-align: justify;">
И како да се не запитамо какво је то ослобађање било?
Из једног зла у друго, из другог још нисмо изашли, а кад ћемо не зна се.</div>
<br />
<div style="text-align: right;">
Предраг Ђукнић</div>
</div>
ЗАКОНИКhttp://www.blogger.com/profile/03177803032984209333noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7306135215323809972.post-92204078466402385292014-10-03T22:43:00.001+02:002014-10-03T22:43:17.557+02:00У ПРЕДВЕЧЕРЈЕ ПУТИНОВОГ ДОЛАСКА <div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Као никада до сада усијала се полемика у вези са обележавањем 70. годишњице од када су совјетски тенкови ушли у Београд протерујући последње снаге окупационе немачке војске. Некако на овај јубилеј задесила се и посета шефа Руске Федерације Владимира Путина Београду и Србији. Он ће 16. октобра боравити у Београду тек неколико сати пре него се упути даље на својој турнеји у Италију на самит ЕУ и више азијских земаља. Сви ови догађи дешавају се у светлу сукоба у Украјини, а који су од почетка све само не регионални сукоб. Од њиховог почетка Србија се налази у великом спољнополитичком процепу. Са једне стране не може напустити Русију и окренути се хладном загрљају Вашингтона и Брисела, а опет са друге стране у складу са прокламованом државном политиком безалтернативног стремљења у ЕУ не може се чак ни са позиција кандидата за чланство у ЕУ бити у тако топлом односима са Русијом. Коначна одлука о спољнополитичкој (пре)оријентацији (о којој су многи раније говорили) мора пасти. </div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjAtqebkgWvQjJ40WAupzSjM5BRfyJqv0ua8Lkafl2bKnmaaI93t1uJhnSQrnukXvR1TrRfz76jKFaCW2qQJ79dz80TCqrb5CBWhnPMTkidnpRwta6M9OGKn6mTOoVkITXC0AxLbsJ-Rv0q/s1600/partizani+vs+cetnici.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjAtqebkgWvQjJ40WAupzSjM5BRfyJqv0ua8Lkafl2bKnmaaI93t1uJhnSQrnukXvR1TrRfz76jKFaCW2qQJ79dz80TCqrb5CBWhnPMTkidnpRwta6M9OGKn6mTOoVkITXC0AxLbsJ-Rv0q/s1600/partizani+vs+cetnici.jpg" /></a> Оно што је више него интересантно у контексту овог спољнополитичког расцепа јесте што су се у Србији наједном окупили сви они који су на разне начине и у различитим тренуцима били у позицији да Србији диктирају којим путем она треба да иде. Јединствени у ,,дириговању“ Србији комунисти, тлачитељи и џелати српскога рода, као и новопечени европејци, миљеници западних влада, наједном су у циљу неколикочасовног угошћивања Владимира Путина решили да сваки детаљ свечаности која ће подразумевати и војну параду испланирају, али опет тако да обрукају Србију и заваде народ. Супстрат који их је ујединио није био ништа друго до полемика (увек актуелна) да ли представници или симболи ЈВуО треба тог 16. октобра да се прикажу и тиме покаже једна крајње банална теза како су у Србији постојала ,,два антифашистичка покрета“. Ова идеја, сама по себи, изазвла је енормно негодовање свих оних старокомунистичких структура које ЈВуО (која је притом била војска од стране савезника признате лондонске југословенске Владе) не могу и не умеју да схвате и прихвате другачије него што то чине партизански филмови ,,чувеног редитеља Булајића“. Са обзиром да је званично министар одбране г. Гашић децидно изјавио да од обележја и симбола ЈВуО неће бити ништа што се октобарске параде тиче, деловало је као да је само питање двоумљења одмах пресечено. Но, није се још ,,новинарска шлајфна“ осушила након објаве ове директиве Гашићевог министарства (или боље ССНО)[1.], а огласио се замало заборављени саветник председника државе г. Антић, који је изрекао потпуно супротан став Гашићевом, да на паради има места и симболима и обележјима ЈВуО притом износећи аргументацију због чега то тако треба да буде!? </div>
<div style="text-align: justify;">
Истини за вољу треба рећи (ако то није опште место) да у уласку совјетске армије у Београд 1944. године заиста нису учествовали припадници ЈВуО те да ако се овај догађај схвати уско само као једна издвојена битка-операција онда такав контекст нема апсолутно никаквог резона. Обрнуто, било која акција ЈВуО чија би се годишњица обележавала морала би по овој „логици реципроцитета“ да подразумева истицање симбола и обележја НОП-а. Опет, ако се овај чин доласка Путина и свечане параде на јубларну годишњицу разуме шире, сасвим је природно да се раме уз раме нађу ,,савезници“ ЈВуО, НОП, представнци СССР (и свих данашњих њених делова који су учествовали у рату као део совјетске армије), САД, УК итд... Унутрашњи сукоб за превласт који је постојао између како их то неки зову ,,два антифашистичка покрета“ сасвим је друго питање, толико садржински друго питање, да је оно и дан данас актуелно и представља један од ефикасних механизама за безумна политичка препуцавања којим се успешно ствара раздор у јавном мњењу које је оштро подељено по овом питању, али без суштинског познавања овог периода историје грађанског рата у нас. Управо то својим изјавама чине (случајно!?) ова два функционера, министар и саветник шефа државе. Дакле суштина овог конфронтирања и поделе јесте непојмљива концентрација непријатељства према српском народу, која је ујединила комунисте, левичаре, представнике НОБ-а, СУБНОР-а, разних антисрпских НВО и оне који пошто пото зарад мало јавног простора желе да направе компромис који је још 1941. године био апсолутно немогућ са преставницима КПЈ, а која је под изговором борбе против фашизма, заправо спроводила крваву револуцију и узурпацију власти. Тада су у томе успели. Изгледа да и данас опет у томе успевају, само сада и уз (не)свесну помоћ оних који су се одредили као ,,интегрални националисти“. </div>
<div style="text-align: justify;">
Интересантно је да је поводом овога изостала икаква и брза реакција ,,самопрокламованих неоантифашиста“ који се убише да ураде оно што ни Дража и Тито нису успели 1941., а то је да обједине своје следбенике. И овде је по среди политичка калкулација, а шта би друго и било?! Калкулација, како не покварити односе са данашњом Русијом на коју се споља из визуре домаћих ,,интегралних патриота дверјанског типа“ гледа не као на СССР, већ ,,пробуђену националну Русију“ упркос томе што данашња Русија свој континуитет баштини на тековинама СССР-а и победама над Силама Осовине, пре свега Немачком у Другом светском рату. Ова „идеолошко-историјска акробација“ потпуно је немогућа, то је више него јасно. Али оно што треба истаћи то је да је такав потез ,,интегралних националиста“ више него неморалан и лицемеран! То је, баш зато што је читава ,,идеја“ њиховог одређивања према данашњој политици Русије ништа друго до покушај предочавања русо-совјетском естаблишменту и оног дела српске историје Другог светског рата, коју су комунисти деценијама затирали, а који сведочи и о непобитној улози ЈВуО у том заједничком подухвату борбе против немачког завојевача. Кукавички, покривајући се ушима и ћутањем ,,антифашисти интегралисти“ показали су се да баш и нису вешти, а још мање стручни, способни и искрени, у својој тактици ,,осветљавања скриване истине“. Но, то их не ослобађа одговорности за ћутање, осим ако и они не свирају под дирегентском палицом диригента из Гашићевог ССНО. Нажалост, мноштво је догађаја који у последње време ову сумњу поткрепљују. Тиме, су се сврстали у оне са почетка текста који (не)чињењем обнављају и подгревају већ одавно направљени сукоб грађанског рата у нас. Уместо искоришћавања доласка Владимира Путина за јасније одређење спољне политике када су у питању западњачки притисци и уцене настале као општи напор западњака да се Русија ослаби форсирањем и продубљивањем кризе у Украјини, као и за економски ослонац скрхане српске привреде, овим поступцима (не)вољних „заједничара“ управо се отишло корак даље од савремених српско руских (гео)стратешких циљева, и то можда не случајно. Свака мрља током боравка највише руске делегације 16. октобра биће јасан сигнал еврунијског и пронатовског режима Руској Федерацији да су сви односи као и потенцијални односи са Србијом непожељни, пошто је ова друга резервисана као заједничко чедо Вашингтона и Брисела. </div>
<div style="text-align: justify;">
Због тога и од сада јасно треба означити непријатеља српског интереса, а то су и режим и режимска опозиција и политичка колона ветерана-СУБНОР и интегрални националисти и евроатлантисти и домаћи НВО слој. У једном су сложни уништити Србију и српски народ, оно што није затрто после 1944. године, довршиће 2014. године. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
[1.] Савезни секретаријат за народну одбрану</div>
<br />
<div style="text-align: right;">
Стефан Д. Стојков
</div>
</div>
ЗАКОНИКhttp://www.blogger.com/profile/03177803032984209333noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7306135215323809972.post-16050152521476047962014-09-27T22:19:00.002+02:002014-09-27T22:19:39.971+02:00САОПШТЕЊЕ СТРУКОВНОГ УДРУЖЕЊА ПРАВНИКА ,,НОМОКАНОН“ ПОВОДОМ НАЈАВЕ ОДРЖАВАЊА ТЗВ. ПАРАДЕ ПОНОСА<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Струковно удружење правника ,,Номоканон“ осуђује намеру антисрпског режима да се у</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhOzXKcc_-J-TeHu7sPxFpnKzTNBTAz9BFrZuJ1UG8SyswW-BqbUL0Dy_PYWeLmgzKu_exRkoKOPUFLP4xXAa1ml2-1gHZiXF3b8IDu1ZdvxQSqlPBZtb82DNaAo_swBvA-dSYah7tNglLA/s1600/antirainbow.gif" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em; text-align: justify;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhOzXKcc_-J-TeHu7sPxFpnKzTNBTAz9BFrZuJ1UG8SyswW-BqbUL0Dy_PYWeLmgzKu_exRkoKOPUFLP4xXAa1ml2-1gHZiXF3b8IDu1ZdvxQSqlPBZtb82DNaAo_swBvA-dSYah7tNglLA/s1600/antirainbow.gif" height="319" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
Београду 28.09.2014. године одржи тзв. Парада поноса на којој ће се српском православном хришћанском моралу и јавном поретку у лице ругати промотери мужеложничког изопачења. Сматрамо да је одржавање ове срамне манифестације најбољи доказ како послушнички режим на чијем су челу осведочени србомрзци спроводи погубну политику диктата из Брисела и Вашингтона, па и по цену урушавања породичних вредности. Док српски народ пропада у дубокој беди и немаштини, белој куги и док дивље шиптарске банде прогоне и убијају нашу браћу на распетом српском Косову и Метохији, муџахедини марширају српским Пазаром и у Рашкој области, а мађаронска и аутономашка клика полако али сигурна издваја свако од ,,три српска срца јуначка“ од остатка наше Отаџбине, издајнички режим подржава, финансира и промовише тзв. ,,Параду поноса“ и тиме вређа достојанство, морал и традицију српског народа па и по цену општих немира. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Иако је већ дуги низ година уназад јавност показала да се изричито противи овом перверзањштву и лудости тзв. ,,западног либерално-демо(но)кратског света“, садашњи режим као и претходни покушава да на силу и под уценама српских непријатеља оствари промоцију шачице сексуално девијантних и тиме постепено легализује ненормалне и изопачене заједнице истоплоних које за крајњи циљ имају и усвајње наше деце и рушење институције разнополног брака. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Као православни хришћани, правници и српски националисти, што са поносом истичемо, позивамо безумни антисрпски плаћенички режим да откаже ову провокацију мужеложаца и њихових финансијера и промотера, да сачува достојанство престонога града Београда и нашег народа. Такође сматрамо да супротстављање насилном наметању једног опасног пројекта који се манифестује у једном делу и оваквим ,,парадама“ не сме бити у пасивном надању да ће услед каквог случаја иста бити осујећена, већ је зарад одбране свих оних виталних вредности заштићених православним хришћанским моралом и јавним поретком неопходно проактивно деловати и овакве појаве као и целокупну мужеложничку пропаганду изричито забранити, а виновнике кажњавати механизмом државне принуде. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Са вером у Христа, </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: right;">
Струковно удружење правника </div>
<div style="text-align: right;">
,,Номоканон“ </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
О празнику Воздвижења
Часног Крста -</div>
<div style="text-align: justify;">
Крстовдану,
2014. л.Г.
</div>
</div>
ЗАКОНИКhttp://www.blogger.com/profile/03177803032984209333noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7306135215323809972.post-87014917808085394872014-08-26T15:14:00.001+02:002014-08-26T15:14:24.188+02:00ИЗВЕШТАЈ СА СВЕЧАНЕ АКАДЕМИЈЕ ПОВОДОМ СТОТЕ ГОДИШЊИЦЕ СЛАВНЕ СРПСКЕ ПОБЕДЕ У ЦЕРСКОЈ БИЦИ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEghLaqOp1Bnq0U2P9OEtxsn_oiqLIPOGpzjgbJtfENk8xK1ifObqiQfFZMm-FJg0eC2AgC6pab6ntlNiDa4xsUmrdLJuRjoxVIiQOvd2VuOX2Lt-4d0rlvBTv0w30LQ1CiL-lvBuZVilGEE/s1600/_MG_1068.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em; text-align: justify;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEghLaqOp1Bnq0U2P9OEtxsn_oiqLIPOGpzjgbJtfENk8xK1ifObqiQfFZMm-FJg0eC2AgC6pab6ntlNiDa4xsUmrdLJuRjoxVIiQOvd2VuOX2Lt-4d0rlvBTv0w30LQ1CiL-lvBuZVilGEE/s1600/_MG_1068.jpg" height="213" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: left;">
<span style="text-align: justify;">Поводом обележавања стоте годишњице од почетка Првог светског рата и од велике и прве </span>српске победе над Аустро-Угарском у Церској бици августа 1914. године, представник Струковног удружења правника ,,Номоканон“, студент друге године Правног факултета у Београду, г. Алекса Булатовић узео је учешће на Свечаној академији у школи ,,Степа Степанвић“ у Текеришу коју је организовало Друштво српских домаћина. Важно је напоменути да је поменути догађај организован независно од ,,централне прославе“ коју су својим политикантским наступима унизили представници евроунијског режима, недостојни наших славних предака, а који су нажалост имали прилику да као властодршци одани ЕУ налогодавцима говоре о слободи и српском пркосу баш пред истим оним силама које данас комадају и уцењују Србију и уз то је хушкају на доказаног савезника православну Русију, чији је цар мученик Никола II, те 1914. године ушао у рат братски штитећи Краљевину Србију, свесно жртвујући своје земаљско царство. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Обраћајући се окупљенима г. Булатовић истакао је следеће: ,,<i>Те 1914. српски народ био је на великом искушењу. И тад, као много пута током свог постојања, Србија се нашла у ратној зони туђих стремљења и њихових амбиција. И тада, у оскудици, Србија је пописивала све што је имала: тек уписане регруте, трећепозивце, жене, децу, старце, стоку, земљу. Све што је проходало било је на списку за живот и у још неисписаној колони за смрт. Али, Србија није имала куд : Срби су одбили да се повинују владавини силе, и остали привржени закону слободе. </i></div>
<div style="text-align: justify;">
<i>Један век након Церске битке, Србија је изнедрила неколике генерације потомака победника са Цера. Победа на Церу је, заједно са косовским заветом и голготом на Кајмакчалану, утиснута као белег у свести српскога народа. Цер је постао њен грудобран, а Марш на Дрину корачница у славу. </i></div>
<div style="text-align: justify;">
<i>Због тога, данас, ова годишњица нам стиже не само као подсетник на оно што смо као народ били, већ и као опомена на оно што бисмо могли бити. </i></div>
<div style="text-align: justify;">
<i>У спомен, на овај велики дан наше отаџбине, ми можемо рећи: дух победника са Цера и Војводе Степе није замро ни сто година после Церске битке и данашњи нараштаји носе га у себи. </i></div>
<div style="text-align: justify;">
<i>Струковно удружење правника „Номоканон“ одаје пошту палим браниоцима отаџбине. </i></div>
<div style="text-align: justify;">
<i>Нека им је вечна слава и хвала!</i>“ </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Након обраћања учесника и свечане академије приређен је и богати културно-уметнички програм. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Овом приликом испред Струковног удружења правника ,,Номоканон“ захваљујемо се на сарадњи нашим пријатељима из Друштва српских домаћина, посебно председнику г. Нићифору Аничићу, главном и одговорном уреднику ,,Геополитике“ г. Слободану Ерићу, г. др Милошу Јовановићу, доценту на Правном факултету у Београду. </div>
<br />
<div style="text-align: right;">
Информативна служба </div>
<div style="text-align: right;">
Струковног удружења правника ,,Номоканон“ </div>
<br />
На празник<br />
Преображења Господњег
2014. л.Г.
</div>
ЗАКОНИКhttp://www.blogger.com/profile/03177803032984209333noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7306135215323809972.post-55555196335008497892014-04-16T21:00:00.001+02:002014-04-16T21:00:18.554+02:00ИЗВЕШТАЈ СА ТРИБИНЕ – АГРЕСИЈА НАТО: ОНИ СУ БРАНИЛИ СРБИЈУ – БИТКА НА КОШАРАМА<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: center;">
<i>„Мртви нисте, о друзи мили, </i></div>
<div style="text-align: center;">
<i>Још се чује ваш громки глас. </i></div>
<div style="text-align: center;">
<i>Ваш дух силни у нама живи, </i></div>
<div style="text-align: center;">
<i>Ваша душа лебди измеђ нас.“ </i></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Струковно удружење правника „Номоканон“ у среду, 09.04.2014. године у амфитеатру „Слободан Јовановић“, одржало је трибину: Агресија НАТО: Они су бранили Србију – битка на Кошарама. Трибина је била организована симболично на 15. годишњицу почетка сукоба на Кошарама, када је дошло до директног сукоба српских снага у тешко приступачном и непријатељском пограничном по<span style="text-align: left;">дручју са Албанијом, против шиптарских терориста потпомогнутих од стране НАТО. </span></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgElfdZhRecCaCUyCzFu1aucnqKhlwO0f7gLWk8pPVmCOB5HWRA0LFiuKpu9mKGHtBVQwbGqtZhXBGxP5fH8KrwfB2oi0v71iTFyYa-UNMa-zxkAjM2nZ3QhqktlqBy97OYTJGo6ZqdDJeR/s1600/IMAG0246.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgElfdZhRecCaCUyCzFu1aucnqKhlwO0f7gLWk8pPVmCOB5HWRA0LFiuKpu9mKGHtBVQwbGqtZhXBGxP5fH8KrwfB2oi0v71iTFyYa-UNMa-zxkAjM2nZ3QhqktlqBy97OYTJGo6ZqdDJeR/s1600/IMAG0246.jpg" height="191" width="320" /></a>На све пале јунаке у борби за одбрану земље као и на велике ратничке подвиге српских ратника присутне су подсетили говорници-учесници у непосредним борбама: ђенерал г. Драган Живановић, командант одликоване 125. моторизоване бригаде ВЈ, пуковник г. Љубинко Ђурковић, командант одбране Кошара, пуковник г. Видоје Ковачевић, начелник штаба 63. падобранске бригаде и руководилац дејстава специјалних јединица, г. Дејан Ивановић, припадник 125. моторизоване бригаде ВЈ и ратни војни инвалид и капетан у резерви г. Радослав Брковић, припадник добровољачких јединица у одбрани Кошара. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Међу бројном публиком, трибини су присуствовали и представници амбасаде Русије у Србији, руски ратни ветерани, као и чланови матоциклистичког клуба „Ноћни вукови“. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjrmjkZNjRoYXa7cgrXKWvHe4mO8Ji63hf_gBMP9UxGJm9RANaOjltCu10EpCU5uKDw4XQAeY2u2EA7zfB3lRFY_JYxWzWDwh0J17MF9XkusLRrlag7mRPOZhP57YxYLTMPnqbiTyTv5-jU/s1600/IMAG0258.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjrmjkZNjRoYXa7cgrXKWvHe4mO8Ji63hf_gBMP9UxGJm9RANaOjltCu10EpCU5uKDw4XQAeY2u2EA7zfB3lRFY_JYxWzWDwh0J17MF9XkusLRrlag7mRPOZhP57YxYLTMPnqbiTyTv5-jU/s1600/IMAG0258.jpg" height="191" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
Желећи да на овај начин обележи петнаестогодишњицу почетка битке на Кошарама, а самим тим и НАТО агресије на СР Југославију односно Србију, Струковно удружење правника „Номоканон“ овом трибином имало је за циљ и да се чује глас оних који су несебично дали и жртвовали своје животе испунивши Косовски завет, завет светих српских предака. Уместо што су последњих година у јавном и медијском фокусу они који на туђим заслугама себе промовишу, а са друге стране прикривено или отворено сарађују са агресором, уклањају трагове НАТО злочина, ови српски јунаци великим словима су се уписали у српску историју, а њихова херојска жртва не сме бити заборављена. Нема веће увреда за српски народ и наше свете претке од тога да га на злочине НАТО лицемерно подсећају они који равноправно седе за столом са терористима и који нескривено потпомажу самопрокламовану лажну државу Косово!
</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Зато никада не смемо заборавити српске јунаке и то да је Косово и Метохија Србија.
Сетимо их се и сад и увек!
Вечна им слава!
Догодине у Призрену! </div>
<br />
<div style="text-align: center;">
<i> „Почивајте друзи сад у миру, </i></div>
<div style="text-align: center;">
<i> Ваше дело настављамо ми, </i></div>
<div style="text-align: center;">
<i> А слободе када данак сине, </i></div>
<div style="text-align: center;">
<i> Стег победе носићете ви.“ </i></div>
<br />
<div style="text-align: right;">
Информативна служба </div>
<div style="text-align: right;">
Струковног удружења правника </div>
<div style="text-align: right;">
„Номоканон“
</div>
</div>
ЗАКОНИКhttp://www.blogger.com/profile/03177803032984209333noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7306135215323809972.post-50998333645898898672014-04-14T19:57:00.001+02:002014-04-14T19:57:23.809+02:00,,ЈЕР СУДБИНА СЕ НА ГЛАСАЊЕ НЕ СТАВЉА“<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
,,Ми смо за Краља, јер се судбина на гласање не ставља.“, биле су речи које је записао, наш учитељ, адвокат, министар правде, Димитрије Љотић пре тачно 70 година, непосредно пре него што ће погинути и пре него ће Тито и црвени узурпирати власт.[1.] Прилике у којима је ово записао нису дословно идентичне онима у којима се данас налазимо, али суштина ове пророчке поруке свакако има значаја у данашњој Србији. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Није прошло ни 24 часа од ,,затварања бирачких места“[2.] након још једног протеклог ,,карневала Монтескијеове теорије у пракси“[3.] јавности познатијег као избори, а партијаши су већ похрлили да изброје колики је то њихов удео у пониженој и поробљеној Србији!
</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Применом метода просте математичке већине и комбинаторике најпре ће се одредити ко ће то од кандидованих ,,партијаша“ да запоседне у наредне 4 године 250 посланичких места у Народној скупштини, а врло брзо после тога и то како ће изгледати сама влада. Наизглед реч је само о игри математичких операција, али у суштини реч је о суровој борби за врло уносне и моћне позиције које ће појединци-партијски војници вршити и са којих ће доносити значајне политичке одлуке наредне 4 године. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjlEBnTan1HN1Y-SkRQVqPxuYbhFyW0CyQQg8DkRQf7emsX_w5kQkNF0ctd-rC6P2IeCptVusVP0xl145c1C_n-biEmn41v8_7A9WBY5IRJNi7XwrNRQeOEOJGl5VtzR9LaIRZtaanzazd8/s1600/izbori-glasanje-1370469909-321463.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjlEBnTan1HN1Y-SkRQVqPxuYbhFyW0CyQQg8DkRQf7emsX_w5kQkNF0ctd-rC6P2IeCptVusVP0xl145c1C_n-biEmn41v8_7A9WBY5IRJNi7XwrNRQeOEOJGl5VtzR9LaIRZtaanzazd8/s1600/izbori-glasanje-1370469909-321463.jpg" height="171" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
Највећа заблуда и превара демо(но)кратије јесте да народ својом слободно израженом вољом влада. Условно се може прихватити тврдња да народ влада својом одлуком до оног тренутка док своју сувернеост не пренесе на ,,народне представнике“, али то се може прихватити само у строгој теорији. Народ нема своју слободну вољу из најмање два разлога. Најпре, то је због тога што народ не постоји као нека хомогена организована скупина која има јединствену вољу коју изражава актом гласања. Вољу условно може имати само појединац који је део скупине који се речником либералне демо(но)кратије означава као ,,грађанин-носилац суверености“[4.]. У којој мери је та воља аутохтона и истинска воља ,,грађанина-гласача“ не може се са поузданошћу утврдити, посебно не уколико се узме у обзир метод агресивног усмеравања и обликовања воље предизборном кампањом. Непримерено подилажење гласачкој маси, отворено лагање и лицемерно избегавање[5.] одговора на питања која су од непосредног значаја за ,,грађанина-гласача“ одлика су предизборних кампања партијашких клика које у недоглед жуде за функцијама и ,,друштвено-политичким“ позицијама. Математички речено, распоред снага у скупштини либелрано-демо(но)кратског типа и јесте израз воље бирача, али засигурно не и његове аутохтоне воље, која је усмерена и обликована пропагандним утицајима. Једноставно речено, квалитет исказане воље не може никада бити идентичан простом квантитету исказане воље. Зато ми идемо за Истином, а не за већином. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
„Дивинизација“ лика и политике ,,великог вође“ и то по мерилима неуког и политички неписменог ,,грађанина-гласача“ својствена је српском партијашком карневалу. Ова мешавина политичке свести комунистичког једноумља и ,,либералне демо(но)кратије“ осликава општу друштвену политичку свест у Србији. Али оно што је извесно то је, нажалост, да ће врло брзо практичан израз ове наказне смеше бити „народно представништво“ које се само зове тако, а заправо представљаће „берзу и представништво“ интереса политичких структура које у име народа владају за рачун страних господара. Страни господари више у Србији нису закулиса, страни господари сада играју без кринке свој чин на српској позорници. Тај чин, заправо, толико је лако у Србији од 17.03.2014. године играти, јер сада су сви политички фактори, који имају формалну моћ доношења политичких одлука, отворени заступници страних господара. Стога, није уопште погрешно данас рећи за српску скуштину, да је она део ,,НАТО и ЕУ холдинга“ у коме 100% удела имају НАТО и ЕУ! </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Значај математике и комбинаторике као практичних израза либералне демо(но)кратије није престао, као што смо то констатовали, математичким сабирањем модификоване воље ,,грађанина-гласача“ и касније избором владе у скупштини. Он ће се тек исказати и то покретањем механизма промене највишег правног акта Србије – устава.[6.] Уистину по својим садржинским решењима ми се са важећим српским уставом никако не можемо сложити, јер је он установио механизме и принципе власти који су нама сасвим неприхватиљиви, али у том смислу што и тако ,,неприхватљив“ он мора у овоме тренутку бити ,,прихватљив“ како би се како-тако сачували делови Србије у њеном саставу. Овде најпре мислимо на окупирану српску јужну покрајину Косово и Метохију, која је de iure у саставу Србије, а која је фактички предата шиптарским узурпаторима уз међународни надзор. Апсолутна већина у смислу постојања могућности једног политичког фронта да самостално формира власт у овом случају треба да буде још шире схваћена. Наиме, поред тога што најјача политичка странка у скупштини сада има готово двотрећински квалификовану већину, потпуну већину-апсолутни консензус, заправо има скуп политичких странака које отворено потпомажу дезинтеграцију и инсталирање окупационог поретка у Србији. У Народној скупштини, ове политичке странке више немају никакве опоненте. Промена највишег правног акта као суштински циљ формалног поробљавања донеће не само промењен статус јужне покрајине у односу на остатак државе, већ ће се извршити и друге пред-ЕУ измене које најдиректиније подређују Србију безумној политици мондијализма и „евроунијских интеграција“. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Ови избори заиста су били, како је то већ запажено, „прекретница и тектонски поремећај“ са далекосежним и погубним последицама по српске националне интересе. Потпуна власт, легитимисана ,,демо(но)кратским избором политички неписмених гласача“, поверена је личности једног човека који је свој култ почео да изграђује за живота, а то несумњиво подсећа на време, са почетка текста, у коме је мудри Учитељ писао, упозоравајући на надолазећу таму.
</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
И данас, након мартовских избора лета Господњег 2014. над Србијом се надвила тама еврунијског и евроатлантског фанатизма. За оне који су извршиоци туђе воље, а и за лицемерне увознике евроатлантске окупације најпрљавији посао управо су извели ,,грађани-бирачи“ заведени преварним моделом ,,грађанске суверености“ чије је зло семе одавно посејала ,,револуционарна грађанска Европа“. Такав однос ствари скоро би се могао упоредити са примером „савршеног злочина“. И јесте ,,савршен злочин“, али нажалост неће бити и последњи злочин који ће ,,грађани-бирачи“ извршити према себи. </div>
<br />
<div style="text-align: right;">
Стефан Д. Стојков </div>
______________<br />
[1.] <a href="http://www.svetosavlje.org/bibliotekA/Apologetika/OklevetaniSvetac/Lat_OklevetaniSvetac23.htm%C2%A0">http://www.svetosavlje.org/bibliotekA/Apologetika/OklevetaniSvetac/Lat_OklevetaniSvetac23.htm </a><br />
[2.] Ово је иначе једна од омиљених флоскула домаћих медија, који су се скроз подали изборној грозници.<br />
[3.] Види: <a href="http://zakonik.blogspot.com/2013/12/blog-post_13.html%C2%A0">http://zakonik.blogspot.com/2013/12/blog-post_13.html </a><br />
[4.] Види: Устав Републике Србије чл. 2.<br />
[5.] Пример пројекта ,,Београд на води“ врло сликовито објашњава како се јефтином макетом футуристичког града могу купити гласови политички недораслих и непрофилисаних слојева масе.<br />
<div style="text-align: left;">
[6.] Видети више једногласне најаве и будуће власти и будуће скупштинске опозиције: <a href="http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/pajtic-izmene-ustava-pa-pokrajinski-izbori_470720.html">http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/pajtic-izmene-ustava-pa-pokrajinski-izbori_470720.html</a>; <a href="http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=03&dd=17&nav_category=11&nav_id=825056">http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=03&dd=17&nav_category=11&nav_id=825056</a>;
<a href="http://goo.gl/ehh9lD">http://goo.gl/ehh9lD</a>.</div>
</div>
ЗАКОНИКhttp://www.blogger.com/profile/03177803032984209333noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7306135215323809972.post-38978662797654740862014-04-14T19:46:00.002+02:002014-04-14T19:46:50.774+02:00ИЗВЕШТАЈ СА ТРИБИНЕ УДРУЖЕЊА ,,НОМОКАНОН“ ,,СРПСКО ПРАВОСУЂЕ И АДВОКАТУРА ДАНАС“<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Струковно удружење правника „Номоканон“ је 7.03.2014. године, организовало трибину под називом „Српско правосуђе и адвокатура данас“. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
У време када смо затрпани лажним вестима о успешној реформи правосуђа у Републици Србији, позиву Удружења да се проговори о заиста катастрофалном стању правосуђа су се одазвали: Зора Добричанин-Никодијевић, адвокат из Београда и бранилац Ивана Грковића, осуђеног за тзв. Убиство Бриса Татона, Горан Петронијевић, адвокат из Београда и бранилац првог председника Републике Српске, Радована Караџића и проф. др Бранимир Александрић, специјалиста судске медицине и судски вештак. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Трибину је својим излагањем отворла г-ђа Добричанин која се, на почетку осврнула на своје студентске дане и испричала јако занимљиву причу како је као председник скупштине студената оборила избор декана пред судом. У свом каснијем исцрпном излагању г-ђа Добричанин је описала опште стање у адвокатури код нас. Истакла је како је данас храброст да се млади људи уопште одлуче бавити тим послом, због неких адвоката који нису достојни тог позива. До скора су браниоце по службеној дуности постављали тужиоци лично без било каквих правила, и ни у једном случају г-ђа Добричанин није била бранилац по сл. дужности. Адвокат је једини који је на страни оптуженог и он би требало да се бори за потпуну примену права и да се стара једино о интересима свог клијента, али неки адвокати су спремни да због чешћих постављања за браниоце по сл. дужности буквакно продају клијента за мале паре. Нажалост, ситуација је таква због тога што имамо слабу адвокарску организацију. Некако су се странке превише умешале у адвокатуру, има јако пуно оних којима је адвокатура само успутна станица на путу до неке политичке функције. То није добро јер да би се поправило стање у правусђу и да би се поправило стање у држави пре свега морамо да имамо јаку, сигурну и чврсту адвокатуру, нагласила је г-ђа Добричанин. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Наредни говорник је био г. Петронијевић који је истакао да је веома тешко говити о правној сигурности, о примени права, о заштити права грађана у стању разграђености државе. Ми као ентузијасти покушавамо да ублажимо негативне последице такве окупације. Једно од највећих понижавања, једно од највећих нарушавања кривичног поступка сада раде медији, у смислу да долази до лаичког суђења. Један од таквих примера јесте и увођење тужилачке истраге која ни не може да се „прими“ код нас јер је то исто као да се донесе закон да ћемо посећи све шљиве и посадити банане. Посекли смо шљиве, посадили банане али нисмо створили климатске услове да те банане успевају, и шта имамо – ништа, ни шљиве ни банане. Такав је пројекат ова тзв. реформа правосуђа у Србији. Увођење тужилачке истраге без промене устава је једна врста државног удара. Читав систем тужилачке истраге ће врло брзо довести до колапса правосудног система у Србији, нагласио је г. Петронијевић. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Правосудни систем, лоше функционисање судова, лоше законодавство нужно за собом повлачи и лошу адвокатуру и ту долазимо до онога да се велики број адвоката налази у неким политичким странкама и ради не у интересу адвокатуре, не у интересу правне државе, не у интересу државе већ у интересу партије. Јер то им је најлашке, знате колико би наших колега било шесторазредни адвокати да нису каријеру правили преко партије. Ево данас их има, час су у адвокатури, час на некој државној функцији, њима је адвокатура одмор од једне до друге политичке функције, закључио је г. Петронијевић. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Последњи говорник на трибини био је проф. Бранимир Александрић, судски вештак медицинске струке. Он је као искусан стручњак нагласио да је вештачење и уопште суђење било господствено све до средине 90-тих година када је велика група феноменалних судија, зато што нису имали хлеба да једу, отишла у адвокате. И од тада је почело урушавање нашег правосудног система, да би катастрофа била пре две–три године када су отпустили око хиљаду људи, да би опет направили грешку када су их све вратили јер један број није заслужио да буде враћен јер нпр. не може пијан судија да суди итд. И у контексту свега тога стварно је постало тешко бавити се вештачењем. Дошли сте на удар јавности и као личност и као стручњак. Имате притисак медија како на судије и тужиоце тако и на вештаке. Имате сада објективно истраживачко новинарство које сада унапред најављује какав ће бити исход вештачења, па и неке колеге кажу јесте то је тако било... чак неки вештаци злоупотребљавају ту јавност да унапред спреме исход вештачења и кад се неко струком и науком супротстави том мишљењу онда се врши удар по том вештаку. Ја сам од својих старих професора научио да су вештаци онакви какав је суд, ако суд унапред изабере лоше вештаке лоше ће се и предмет завршити. Паметни судије и тужиоци ће изабрати добре вештаке да би касније могли да воде предмет како би дошли до праве истине, истакао је проф. Александрић. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Када је у питању тужилачка истрага, систем како систем мени се свиђа али не овако како се сада ради, овде није добро јер том систему није дата одговарајућа техничка логистика. Тражите нешто а нисте дали подршку томе, како онда радити, запитао је проф. Александрић. Када је у Брчком, 97. године, уведен тај систем, те судије које су радиле у Брчком су ишле у иностранство на обуку, а онда су две године из целе Босне долазили у Брчко на обуку. А овде, ви наше судије и тужиоце без икакве обуке ставите да раде тај посао. Знате какву су обуку имали, у правосудном центру дође неки судија или тужилац из Чачка да држи предавање нашим тужиоцима и судијама Вишег суда и он крене „знате једно моје убиство пре пет године...“, смешно... И таквог предавача доведу овде да учи ове вукове правосуђа, закључио је проф. Александрић. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
У даљем току трибине, развио се разговор између гостију у којима су присутни имали прилику да чују разне занимљиве ситуације из богате праксе наших говорника, а трибина је завршена питаниња слушалаца на која су гости са задовољством одговарали. </div>
<br />
<div style="text-align: right;">
За информативну службу </div>
<div style="text-align: right;">
Удружења ,,Номоканон“ </div>
<div style="text-align: right;">
Предраг Марковић</div>
<div style="text-align: left;">
Слике са догађаја можете погледати <a href="http://www.nomokanon.com/galerija?view=album&album=5991358961676221057&page=1">ОВДЕ</a>. </div>
<div style="text-align: left;">
<br /></div>
</div>
ЗАКОНИКhttp://www.blogger.com/profile/03177803032984209333noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7306135215323809972.post-13691821913128391872014-02-13T00:18:00.002+01:002014-02-13T00:18:18.710+01:00БОСАНСКО „БУРЕ БАРУТА“ - УДАР НА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjuDI-hSTrJmuSrLU3wg6HkgQBGud2B_ioiG4X_BgWlSRVnAuZlrYzcjLzgx1hH2Y_tGVZB1hK7rJ25jENNB7-lag5mqaBpO9yqPQ2Jxu2kqFVIWkfTsLm58nsnrs8XCwqB9Bx_7_GXBSXT/s1600/republika-srpska.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjuDI-hSTrJmuSrLU3wg6HkgQBGud2B_ioiG4X_BgWlSRVnAuZlrYzcjLzgx1hH2Y_tGVZB1hK7rJ25jENNB7-lag5mqaBpO9yqPQ2Jxu2kqFVIWkfTsLm58nsnrs8XCwqB9Bx_7_GXBSXT/s1600/republika-srpska.jpg" height="179" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
Тачно 19 година од потписивања Дејтонског споразума којим је на просторима Балкана рекли бисмо тада стављена тачка на крвави вишегодишњи суком на територији СФР Југославије, слике са улица градова дела БиХ ових дана дали су одговор на питање због чега су многи политичари Босну и Херцеговину назвали буретом барута. У тренутку када би свако реалан помислио да је могућност избијања било каквих немира, а камоли сукоба у Босни и Херцеговини равна нули одређене структуре друштва покренули су масовне протесте који већ у свом старту показују тенденцију ширења и прерастања у нешто више од тога. Читајући манифест Нове Босне и Херцеговине који као такав представља идеолошки основ и покретач свега онога што се ових дана дешавало на делу територије Босне и Херцеговине у склопу социјано економских проблема који заиста муче људе који живе у њој рекли бисмо да је овакав бунт реалан и очекиван. Политичка елита својим одвајањем од народа и огрезлошћу у корупцији сама је себе издвојила из реланог света у коме би требало да се налази. Из тих разлога иста нема одговор ни на једно битно питање које тај исти народ тишти. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Дакле, на први поглед праведан бунт гладних и обесправљених. Једино што је индикативно јесте чињеница да тим гладним људима придруживање Босне и Херцеговине Европској унији представља главни пут, иако су управо на том путу постали гладни. Такође те гладне људе воде људи који нису гладни у савезништво са НАТО пактом. Истовремено уједињење Босне и Херцеговине као целине поставили су себи као циљ. Дошли смо и до оног кључног-уједињења. Због чега гладнима смета разједињеност целовите државе, дакле управо онакве каквом је и сопствени устав сматра? Због чега би се било која земља која је уједињена и целовита уједињавала и од када то гладни уједињују? Нема потребе пуно трагати за одговорима на ова питања. Дао их је последни председник председништва СФР Југославије Стјепан Месић коментаришући недавне догађаје у Босни и Херцеговини. Онај који је како је сам то рекао испунио свој задатака да Југославијa више не постоји наводи да је проблем у ентитетима, посебно једном. [1.] Бићу толико наиван да помислим да је бивши председник Хрватске под тим подразумевао Републику Српску. Ако није он онда јесу они који немире у делу Босне и Херцеговине изазивају. Помислили су на њу када су говорили о уједињењу само што се иза речи уједињење крије реч укидање. То је права реч која доликује правом циљу протеста укидању Републике Српске. Исти они који су пре 24 године започели један сукоб, сада покушавају да изазову други у коме би нестала тековина борбе српског народа за слободу са друге стране Дрине. Још тада пре 24 године циљ Алије Изедбеговића био је унитарна Босна и Херцеговина, дакле управо Босна и Херцеговина у којој Срби као народ не би постојали или би се њихово постојање свело на ниво статистичке грешке. Не чуди чињеница што део оних који подржавају наведене немире управо представају људе који су били саставни део војних формација Алије Изедбеговића којима је једини циљ био уништење свега што је српско на простору Босне и Херцеговине. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi794D3X06juKaNq7sd8Su3XI8ia8Rz5sdB3PfeTk7COvC0JetP13Q4yluSB5bQpPR4aNQGRlI2bfHUeo8fwUx90HU-WqMivRVAor4SokxRmXUqORA3IKADnRE4-ya6DdN10DlGelVyVlyj/s1600/grb_rs.gif" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi794D3X06juKaNq7sd8Su3XI8ia8Rz5sdB3PfeTk7COvC0JetP13Q4yluSB5bQpPR4aNQGRlI2bfHUeo8fwUx90HU-WqMivRVAor4SokxRmXUqORA3IKADnRE4-ya6DdN10DlGelVyVlyj/s1600/grb_rs.gif" height="320" width="223" /></a> Из свега овога што се тренутно дешава у Босни и Херцеговини може се јасно закључити да је из целе приче о глади у протестима и немирима, остала само глад коловођа протеста и њихових налогодаваца за укидањем Републике Српске. У првим данима немири нису успели да се прелију у најмлађу српску државу. Српски народ вођен искуством које је проистекло из вишедеценијског страдања Срба на тим просторима успео је да прозре праве намере организатора немира и њихових налогодаваца. Из тих разлога подршка од стране Срба за немире није добијена. Неуспех организовања протеста у Бјељини то доказује. Што се тиче Бања Луке и Приједору на протесте су позивале невладине организације Хелсиншки одбор и Оштра нула. За те две организације карактеристично је то што деле исте вредности са Алијом Изедбеговићем по питању унитаризације Босне и Херцеговине. Велика победа српског народа јесте чињеница да се на наведени позив практично нико од Срба у Републици Срској није одазвао. Оно што сада плаши јесте да су сви они који су током немира ухапшени пуштени на слободу.[2.] Да ли то можда значи да ће исти бити поново усмерени на изазивање немира само ка Српској Републици управо из разлога што се немири као такви у својим првим данима у њој нису „примили“? Такође постоји индиција да су документи из свих кантоналних влада у Федерацији БиХ изнети скоро 10 дана пре него што су немири и почели. Стим у вези поставља се питање чији је заправо био план да до немира дође?</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Са друге стране веома је битно видети на који начин ће реаговати политичка елита у Србији за коју ово питање не сме проћи као периферно управо из разлога што је Србија потписник и гарант Дејтонског споразума. Уколико стане раме уз раме са Србима са оне стране Дрине, Република Српска ће свакако успешно преобродити још једну историјску недаћу којај јој долази у сусрет. </div>
<br />
<div style="text-align: right;">
Адв. Владимир Ј. Штрбац</div>
<div style="text-align: right;">
<br /></div>
<div style="text-align: left;">
__________________</div>
<div style="text-align: left;">
[1.] <!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:TrackMoves/>
<w:TrackFormatting/>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:DoNotPromoteQF/>
<w:LidThemeOther>EN-US</w:LidThemeOther>
<w:LidThemeAsian>X-NONE</w:LidThemeAsian>
<w:LidThemeComplexScript>X-NONE</w:LidThemeComplexScript>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
<w:SplitPgBreakAndParaMark/>
<w:DontVertAlignCellWithSp/>
<w:DontBreakConstrainedForcedTables/>
<w:DontVertAlignInTxbx/>
<w:Word11KerningPairs/>
<w:CachedColBalance/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
<m:mathPr>
<m:mathFont m:val="Cambria Math"/>
<m:brkBin m:val="before"/>
<m:brkBinSub m:val="--"/>
<m:smallFrac m:val="off"/>
<m:dispDef/>
<m:lMargin m:val="0"/>
<m:rMargin m:val="0"/>
<m:defJc m:val="centerGroup"/>
<m:wrapIndent m:val="1440"/>
<m:intLim m:val="subSup"/>
<m:naryLim m:val="undOvr"/>
</m:mathPr></w:WordDocument>
</xml><![endif]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: "Calibri","sans-serif"; font-size: 11.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: "Times New Roman"; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-language: EN-US;">http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=02&dd=09&nav_category=167&nav_id=810051</span></div>
<div style="text-align: left;">
[2.] <!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:TrackMoves/>
<w:TrackFormatting/>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:DoNotPromoteQF/>
<w:LidThemeOther>EN-US</w:LidThemeOther>
<w:LidThemeAsian>X-NONE</w:LidThemeAsian>
<w:LidThemeComplexScript>X-NONE</w:LidThemeComplexScript>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
<w:SplitPgBreakAndParaMark/>
<w:DontVertAlignCellWithSp/>
<w:DontBreakConstrainedForcedTables/>
<w:DontVertAlignInTxbx/>
<w:Word11KerningPairs/>
<w:CachedColBalance/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
<m:mathPr>
<m:mathFont m:val="Cambria Math"/>
<m:brkBin m:val="before"/>
<m:brkBinSub m:val="--"/>
<m:smallFrac m:val="off"/>
<m:dispDef/>
<m:lMargin m:val="0"/>
<m:rMargin m:val="0"/>
<m:defJc m:val="centerGroup"/>
<m:wrapIndent m:val="1440"/>
<m:intLim m:val="subSup"/>
<m:naryLim m:val="undOvr"/>
</m:mathPr></w:WordDocument>
</xml><![endif]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: "Calibri","sans-serif"; font-size: 11.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-font-family: "Times New Roman"; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-language: EN-US;">http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=02&dd=09&nav_category=167&nav_id=810221</span></div>
</div>
ЗАКОНИКhttp://www.blogger.com/profile/03177803032984209333noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7306135215323809972.post-36160862865009785222014-02-04T18:58:00.004+01:002014-02-04T19:00:18.077+01:00ИСТОРИЈСКО-ПРАВНИ ЗНАЧАЈ НОМОКАНОНА СВЕТОГА САВЕ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
1. <u>Значај Светога Саве и прилике у Србији</u><br />
<br />
<div style="text-align: justify;">
Мало је личности у српској историји, као што је то личност Светога Саве, која ужива тако велико поштовање, а које се вековима у Срба преносило са колена на
колено. Велики је број радова, чланака, текстова, песама, похвала итд.
којима се писало и говорило о делима првог српског архиепископа и
највећег и најзначајнијег српског просветитеља. Још је велики Милош
Црњански писао: ,,<i>Када се пише живот Светога Саве, пише се у ствари почетак наше просвете у Средњем веку. Његова личност и његов рад били су извор, вековима, српске културе. Као што се са династијом Немањића започиње државна историја средњовековне Србије, тако да је у народу постојала свест ка да пре Немање државе и није било, тако историја српске, средњовековне просвећености почиње, искључиво, Светим Савом, као да је пре њега није било</i>.“[1.] </div>
<div style="text-align: justify;">
Време у које је Свети Сава живео земаљским животом било је раздобље успона младе српске државе коју је изградила светородна династија Немањића. Као син утемељивача Србије Немањића, великог жупана Стефана Немање, он се није определио за световни позив који би му припао као најмлађем жупановом сину, већ се као што је то познато рано, као младић, замонашио. Служећи на Светој Гори, подвизавајући се он је упоредо стицао знања и искуства како у црквеним тако и државничким питањима. Несебично делећи и градећи, Сава је служио Богу. Како је Србија у то време као млада држава била на великим искушењима, коју су окруживале не баш пријатељске државе потреба за његовим присуством и утемељивањем православног хришћанства била је све неопходнија. Тога су били свесни и оновремени српски владари, његова браћа Стефан и Вукан који су наследили државу од свога оца великог Немање. Неоспорни ауторитет и значај који је на прилике у земљи имао Свети Сава, као и његов долазак у Србију са моштима Светог Симеона, после страшног братоубилачког рата, улио је нову снагу и на државном и на политичком, као и на духовном плану. О вапају брата му Стефана као и нужности за његовим повратком у Отачаство најбоље говоре следеће речи Стефанове: ,,<i>Јер од кад отидосте од нас ... земља се наша оскрвни безакоњима нашим и би убијена крвима. Упадосмо у плен иноплеменика и непријатељи наши поругаше нам се и због наше мржње бисмо на прекор и поругу оних около нас.</i>“[2.]</div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjDlFYP55S4Vna1L8zyQ1Y2lUdMndkBbZpqthNHLKUz2Rk2fAPD5L1asbkpa_5kX2vgpRV57heGJVsnSPY6FXOcZ5IIqwbyk1lsjTYj7aHedDV6FAIFztpa_cAPy85YNkPvkMpXKwopNLYX/s1600/sveti+sava.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjDlFYP55S4Vna1L8zyQ1Y2lUdMndkBbZpqthNHLKUz2Rk2fAPD5L1asbkpa_5kX2vgpRV57heGJVsnSPY6FXOcZ5IIqwbyk1lsjTYj7aHedDV6FAIFztpa_cAPy85YNkPvkMpXKwopNLYX/s1600/sveti+sava.jpg" /></a> Након измирења браће и преноса моштију, Свети Сава је намеравао да се врати назад у Хиландар. Ипак на молбу свога брата Стефана он остаје у Србији како би им помогао у изградњи државе. Боравећи у Студеници он организује црквени живот у Србији, гради и обнавља манастире, организује братства и то по узору на живот светогорских монаха. Продубљивање хришћанског учења и христијанизација српског народа постали су већ тада Савин основни циљ.[3.] У то време почиње и нормативна изградња и развој српског црквеног живота. Нове потребе у организацији српске цркве и државе, уз искуства која је Сава донео са Свете Горе изискивале су доношење манастирских типика којима би се уредио живот и понашање калуђера у манастирима. Тако је 1208. године најпре донет Студенички типик и то по узору на Хиландарски типик уз одређене измене које су биле потреба монашких прилика и околонсти у Србији тј. Студеници. Овде не стаје нормативна делатсност архимандрита Саве, она изазвана даљим потребама организовања српске цркве и државе доживљава свој успон. Од утицаја на закондавне токове неспорно је рећи да је највећи био византијски, јер је неспорно Византија ,,духовни и цивилизацијски светионик“, проносилац и настављач светлих традиција римског царства. </div>
<div style="text-align: justify;">
Као врхунац свог рада у нормативној и институционалној изградњи српске државе и цркве прворазредни значај припада Номоканону, Законоправилу или Крмчији Светога Саве. Садржину овог Зборника чине царски или државни закони и црквена правила са тумачењима, а која су се примењивала у Византији.[4.] У литератури постоје опречна становишта у погледу приређивања овог зборника. Наиме, проф. Перић наводи да је Законоправило приређено „пре него што је Свети Сава издејствовао аутокефалност Српској цркви 1219. године“, док проф. Благојевић тврди да је приређен на Савином повратку из Никеје, када је аутокефалност већ била изборена, па је услед тога иницирао израду овог зборника, јер је у склопу новонасталих околности за цркву и државу било неопходно донети једну овакву кодификацију.[5.] У науци се обично за период настанка Номоканона због тога што се не зна тачна година узима период од 1217 – 1219. године. Према писању Савиног ученика Доментијана, на повратку из Никеје, Сава је извесно време боравио у Солуну где је «преписао многе књиге законске...», што се очигледно односило на рад на стварању Законоправила. Састављања српског Номоканона (Законоправила) био је захтеван посао, а којим је требало правно уредити српску помесну Цркву и српску државу, а притом утврдити симфонију (сагласје) између њих, уз избегавање византијских цезаропапистичких (цезаропапизам - тежња световне власти да подчини црквену) и западњачких папоцезаристичких (папоцезаризам - обрнута тежња у односу на цезаропапизам) тенденција. </div>
<br />
2. <u>Црквено-државна симфонија</u><br />
<br />
<div style="text-align: justify;">
Најпре треба објаснити шта у смислу извора права, правног зборника представља Номоканон. „Номоканон (номос – грађански закони, канон – црквено правило) представља кодекс црквених и грађанских прописа византијске државе, представљао је правну подлогу целокупног црквеног и друштвеног живота ове средњевековне империје која је својевремено била цивилизацији источник светлости европског тла. Као што Византија представља синтезу римског права, хеленске културе и православног хришћанства, тако је и правни поредак у њој био заснован на христијанизованом римском праву, конкретизованом у више зборника од којих су најтипичнији Кодекс Светога Цара Јустинијана из VI века, и на њему засновани Номоканони (Законоправила) који настају касније (попут Номоканона Светога Фотија цариградског).“[6.] </div>
<div style="text-align: justify;">
Базирано на црквено-дражавној симфонији Законоправило је имало специфичан израз уређења односа између црквене и световне власти, карактеристичан за источно православне државе, почев од Византије. Тај однос био је више од само једне теоријске конструкције, он је у пракси био истински израз уређења односа духовне и световне власти и основни темељ на коме је почивала источно-римска цивилизација као и њен ,,комонвелт“. Визнатија и државе које су биле сфера њеног културног, економског, политичког и правног утицаја, у првом реду то су источно-православне државе које су и настале уз Византију или од територија којима је Византија некада управљала, (Србија, Бугарска итд...) биле су засноване на односу цркве и државе. Тако да је институција „симфоније“ заправо представљала базични трансплант држава уређених на византијском обрасцу. Како Димитријевић у свом раду примећује: ,,Симфонија, као срж православно Хришћанске политичке философије (установљена је VI Јустинијановом новелом), подразумева специфичан однос Цркве и државе, које морају заједнички сарађивати, изнад свега при тежњи ка спасењу људских душа, а затим и на физичком збрињавању и заштити житеља дате државе. При томе, држава се треба прилагођавати непроменљивим начелима на којима је Црква саздана (никако обрнуто) и мора се трудити да у домену својих могућности бескомпромисно штити Добро од зла. Ово последње, представљало је богомустановљену обавезу сваке православне државе, а пре свега обавезу православне империје, (најпре Византије и Цариграда као Другог Рима, а потом и Москве односно Царске Русије као Трећег Рима), коју Бог снадбева великим територијалним пространством, знатним природним ресурсима и политичком моћи.“[7.] </div>
<br />
3. <u>Особености Законоправила Светога Саве</u><br />
<br />
<div style="text-align: justify;">
Ипак, овде треба рећи да ће особени и специфични карактер српске средњовековне државе, у великој мери определити Савино Законоправило као својеврсан sui generis зборник, због чега ће се он разликовати од византијских изворника. То је најпре зато што је црквено-државна симфонија у Србији средњега века била оличена у народној цркви и народној држави. Она је заправо представљала „тројну хармонију Цркве, државе и државотвроног српског народа (нације)“, како то у свом раду закључује Димитријевић. Законоправилом Светога Саве обухваћене су све правне области, које су регулисале народни живот, у њему није извршена обична рецепција христијанизованог римског права које је развијано у Византији, већ његову садржину чини прилагођено и саображено право - националном идентитету, то јест карактеристикама народног живота у Срба, на које се из разумљивих разлога није могао у потпуности пресликати византијски правни зборник, тј. изворник узор. Добар пример за то јесте то што ,,да би сачувао самосталност, самодржавност и самоцрквеност, Свети Сава заобилази коментаре Теодора Валсамона (ХII век)“[8.] , а што се у теорији (М. Петровић) објашњава на следећи начин: ,,Трећег познатог византијског тумача канона и з истог века, Валсамона, Свети Сава свесно није користио за свој кодекс. Разлог за то треба видети у Валсамоновој опширности и склоности да цару приписује одређена права која су црквеноправне природе и у надлежности искључиво Цркве.“[9.] Поред ове једна од тих специфичних особености Номокаона била је и његова, даншњим речником речено, социјална компонента. Нормама које су штитиле одређене слојеве у друштву попут заштите особа са телесним манама, бриге о сиромашнима и болеснима, утврђивања узајамних обавеза родитеља и деце, помагања удовицама и сиротим девојкама, заштите робова од самовоље господара и најамника од израбљивања, откупљивање затвореника, заштите дужника од зеленашења овај зборник разликовао се од својих византијских узора, који из разлитих друштено-историјских разлога и околности није садржавао овакве одредбе. Овим зборником Свети Сава је утемељио <b>концепт социјлане државе</b> у Срба и то на основама хришћанског учења. Како то закључује проф. Благојевић: ,,Правне норме које су саопштене у Номоканону или Законоправилу светога Саве сматрају се најстаријим и најважнијим законима у српској држави, тако да после њих долазе сви други ,,закони“ српских краљева и царева, укључујући и Душанов законик. Захваљујући широкој примени одредаба Номоканона на целој територији српске државе, Србија се после његовог увођења у употребу може сматрати <b>правном државом</b>.“[10.] Једна од заначајних особености Законоправила била је изражена и кроз норомативну тежњу да се у <b>црквена питања и црквени рад владар има што мање уплитати</b>, што се може протумачити као пример постојања механизама узајамног ограничавања, али и прожимања – што би се језиком конституционализма рекло „систем кочница и равнотеже (checks and balances)“. Већ овим крупним карактеристикама које у себи садржи Законоправило без икаке резерве може се рећи да је Номоканон несумњиво најзанчајнији српски правни зборник, јер и сви остали потоњи правни споменици тј. зборници добрим делом угледали су се и према њему равнали. </div>
<br />
4. <u>Структура Законоправила</u><br />
<br />
<div style="text-align: justify;">
Структура овог зборника саткана је тако да је у време његовог састављања узиман „материјал“ из Номоканон у ХIV наслова уз друге номоканонске зборнике, а М. Петровић анализирајући структуру каже да ,,састављач Законоправила слободно одабира и распоређује грађу, с тим што скраћене каноне Ефеског и Аристинова тумачења каткад замењује пуним текстом канона или Зонариним тумачењима. Приликом превођења, пак састав меродавно проширује поједине грчке текстове својим кратким обајшњењима, а понешто их и скраћује.[11.]</div>
<div style="text-align: justify;">
Према томе треба рећи да се Законоправило састоји од 70 глава и то 6 уводних, 44 главе црквеног права и 20 глава грађанског права. Део Законоправила који се односи на <b>црквено право</b> сачињавају: Синопсис Стефана Ефеског, Номоканон Јована Схоластика, Номоканон у 14 наслова, Правила светих апостола, Правила светих отаца, Одлуке Васељенских и Помесних сабора и Мојсијево законодавство (3. и 5. књига Мојсијева). Док део који нормира неканоноско право, тј. којим је превсходно нормирано <b>грађанско право</b> састоји од: Изводи из Новела Јустинијанових (око 550), правни зборник који је саставио Јован Схоластик, Collectio tripartita, збирка закона из Јустинијановог законодавства и Прохирон (Закон градски) из 879. године, зборник византијског грађанског, кривичног и процесног права. </div>
<br />
а) Преписи<br />
<br />
<div style="text-align: justify;">
Свети сава је овај зборник умножио и по примерак разделио сваком епископу. Данас на жалост не псотоји сачуван нити један оригинал. Сачувано је 11 рукописа српске редакције и то: Иловички, Рашки, Дечански, Пчињски, Сарајевски, Београдски, Хиландарски, Савински, Пећки, Милешевски и Морачки. Фототипско издање Законоправила рађено је према Иловичком препису из 1262. године и оно се данас чува, нажалост у Загребу. Настао је у манастиру Светог Арханђела Михаила на Иловици, у данашњем манастиру Светих Арханђела код Тивта, где се налазило седиште Зетске епископије. Писан је на прегаменту и има 398 листова. Рашки препис је настао 1305. године у Петровој цркви у Расу. Писан је на пергаменту и има 427 листова. И овај као и Иловички не налази се у Србији, већ се чува у Историјском музеју у Москви. Дечански препис је настао око 1340. године. Писан је на танком пергаменту и има 284 листова. Чува се у библиотеци манастира Дечани. Пчињски препис је настао око 1370. године. Писан је на хартији, у кожном је повезу и има 305 листова. Чува се у Српској Академији Наука и Уметности у Београду. Морачки препис је настао око 1615. године. Писан је на хартији и има 347 листова. Чува се у Музеју Српске православне цркве у Београду. </div>
<br />
б) Рецепција изван Србије<br />
<br />
<div style="text-align: justify;">
Као што је Византија остварила утицај на Србију својевремено, а што је и довело до сачињавања Законоправила, тако је Савин зборник убрзо прихваћен и ван Србије. Већ у XIII веку био је у употреби у Русији, Бугарској, а касније и у Румунији. Ако узмемо у обзир период настанка 1217 до 1219. године па све до XIX столећа, а делом и у XX столећу, овај зборник служио је као главни правни извор, као некакав corpus iuris utriusque за цео православни свет, а делом и као грађанскоправни регулатор у неким државама са православним словенским становништвом.[12.] Према Троицком, у првој половини XIII века Крмчија најпре се прима у Бугарској и то као општеобавезујући зборник. Из Бугарске она стиже у Русију коју прима митрополит Кирил II. Од тог првог примерка који је доспео у Русији раде се даљи преписи, а један од њих јесте и Рјазанска Крмчија рађена за епископа рјзанског, која је до данас сачувана. 1274. година, тј. година када је одржан руски сабор у Владимиру, Крмчија Светог Саве одобрава се и од тада добија на значењу у целом православном свету. „Док су се код Срба средином XIV века јавили нови зборници, Душанов Законок, Синтагма Властарева, за руску државу Крмчија је била најважнији извор права чак у XVII веку, и руски научник Калачев, у својој специјалној расправи: „О значењу Крмчей у систени старог руског права“ доказује да је Крмчија и сама по себи имала у Русији значење Законика, и у исто време служила као најбогатији извор за руско законодавство. Као пример, Калачев наводи 22 места из издатог заједно са Крмчијом „Уложенија Цара Алексија Михајловича“, која су од речи до речи узета из Крмчије. Позива се на Крмчију и само „Уложеније“. И утицај Крмчије на руску државу био је не само јак, него и благотворан. Он је дао мекој словенској души железни костур римских државотворних идеја, и на такав начин потпомогао је Русији да у току векова срећно издржи велике нападе својих многобројних и јаких непријатеља, А са друге стране хумане хришћанске идеје те књиге мало по мало истерале су у Русији старо варварско обичајно право. Разуме се, још је веће значење имала Крмчија за руску цркву. Овде, готово до средине XIX века, она је била једини законик, једини законски темељ читавог црквеног устројства.“[13.]</div>
<br />
в) Номоканон, Законоправило, Крмчија<br />
<br />
<div style="text-align: justify;">
Како је приметно у теорији из историјских разлога устаљено је да се за овај зборник користе скоро као синоними називи Законоправило, Номоканон као и Крмчија. У Русији за Номоканон користи се још и назив ,,Кормчаја књига“ и она се и по садржају разликује јер она садржи два дела, у првом су груписани канони Светих апостола, васељенских и помесних сабора и светих отаца, док друга књига садржи каноне отаца и законе грчких царева.[14.] Назив Законоправило је изворно српски назив и зато се на њему инсистира више, док је назив Номоканон оригинални назив на грчком, а Крмчија као што се из претходног види није изворни назив тј. долази из руског језика. Интересантно је истаћи то да назив Крмчија долази у XIX веку од Руса назад у српски језик и на тај начин у њега улази под тим називом. То се да видети из садржине одредби СГЗ из 1844. године, а које регулишу брачна питања и која у погледу узрока за развод брака упућују на Кормчију, тј. Законоправило. </div>
<br />
5. <u>Закључак</u><br />
<br />
<div style="text-align: justify;">
Из изложеног можемо видети да је заначај Номоканона у сваком смислу за српску цркву, државу и народ вишеструк, а највише у смислу периода када је настао јер је у то време мало која држава осим Византије у тада познатом свету и тадашњој Европи могла једним оваквим зборником да се похвали. Што се балканских држава тиче, са изузетком Византије, то се може рећи у много већој мери. Ипак иако није до данас сачуван оригинал и драгоцени преписи нам служе као сведочанство о томе колико је српска средњовековна држава била напредна и развјена, а поготово у смислу правног уређивања свих пора црквеног, друштвеног и приватног живота. Иако се о Номоканону Светога Саве данас не говори много, подстицање опште и стручне јавности на изношење истине о његовом значају у великој мери би допринело успостављању духовног, културног и сваког другог континуитета српске државности. Јер, како то често, а некада и злонамерно многи пренебрегавају, Србија има свој континуитет који је много дужи од периода ,,Устаничке Србије“. Светосавље, и тековине српског немањићког средњовековља значајно је благо српске државотворне идеје која истим жаром сија низ векова уназад. Данашња Србија ни на који начин не би могла да се упореди са оном Србијом, Немањином и Савином, Србијом која је расла, напредовала и давала свој допринос светском праву и православљу. Све то не може бити изговор „да је данас друго време“, јер није тако. Ни време Немањино и Савино није било из тадашње визуре боље по српски народ и државу, било је разних претњи, болести, страдања, разарања али је постојала изражена свест о српској државотворној идеји, а под капом православног хришћанства. У констелацији свих тих тежњи и опште православне и државничке свести Србија је развијана, а будућим поколњима ударани су темељи за очување и ојачање земље Србинове. Значај Светога Саве, као што смо то истакли, за Србију и српски народ вишеструк је и неспоран, он се никако не исцрпљује само у Номоканону. Оно што је поражавајуће јесте то да овај зборник није у потпуности преведен на српски језик, иако на томе предано ради проф. Миодраг Петровић, а спорост и недовољно ангажовање државних и стручних институција у подизању свести о значају Законоправила најбоље показују немар и запостављање како саме српске правне и културне баштине, тако и однос према вредностима које Номоканон и Светосавље истичу. Занимљиво је, а у исто време и поразно сазнање да се у Београду и нигде у Србији овај правни споменик и најзанчајнији правни извор српског средњевековља не изучава у складу са његовим значајем, док се у Белорусији на универзитету о њему изучава у склопу читавог предмета Словенска Крмчија. Из свих тих разлога проистиче обавезе нас православних Срба и национално свесне светосавске правничке струке да не дозволимо запостављање наших најважнијих правних споменика, већ да их у мери у којој је то могуће сачувамо, тумачимо и са поносом истичемо као највредније народно благо. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: right;">
Стефан Д. Стојков</div>
<div style="text-align: right;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
________________________</div>
<div style="text-align: left;">
[1.] <!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:TrackMoves/>
<w:TrackFormatting/>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:DoNotPromoteQF/>
<w:LidThemeOther>EN-US</w:LidThemeOther>
<w:LidThemeAsian>X-NONE</w:LidThemeAsian>
<w:LidThemeComplexScript>X-NONE</w:LidThemeComplexScript>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
<w:SplitPgBreakAndParaMark/>
<w:DontVertAlignCellWithSp/>
<w:DontBreakConstrainedForcedTables/>
<w:DontVertAlignInTxbx/>
<w:Word11KerningPairs/>
<w:CachedColBalance/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
<m:mathPr>
<m:mathFont m:val="Cambria Math"/>
<m:brkBin m:val="before"/>
<m:brkBinSub m:val="--"/>
<m:smallFrac m:val="off"/>
<m:dispDef/>
<m:lMargin m:val="0"/>
<m:rMargin m:val="0"/>
<m:defJc m:val="centerGroup"/>
<m:wrapIndent m:val="1440"/>
<m:intLim m:val="subSup"/>
<m:naryLim m:val="undOvr"/>
</m:mathPr></w:WordDocument>
</xml><![endif]--><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: EN-US; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-language: EN-US;">Црњански
М., <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Свети Сава</i>, Библиотека ,,Глас
цркве“, Посебна издања, књига </span><span lang="sr-Latn-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #241A; mso-bidi-language: EN-US; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-language: EN-US;">VI</span><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: EN-US; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-language: EN-US;">, Шабац, 1988, стр. 7</span></div>
<div style="text-align: left;">
[2.] <!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:TrackMoves/>
<w:TrackFormatting/>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:DoNotPromoteQF/>
<w:LidThemeOther>EN-US</w:LidThemeOther>
<w:LidThemeAsian>X-NONE</w:LidThemeAsian>
<w:LidThemeComplexScript>X-NONE</w:LidThemeComplexScript>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
<w:SplitPgBreakAndParaMark/>
<w:DontVertAlignCellWithSp/>
<w:DontBreakConstrainedForcedTables/>
<w:DontVertAlignInTxbx/>
<w:Word11KerningPairs/>
<w:CachedColBalance/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
<m:mathPr>
<m:mathFont m:val="Cambria Math"/>
<m:brkBin m:val="before"/>
<m:brkBinSub m:val="--"/>
<m:smallFrac m:val="off"/>
<m:dispDef/>
<m:lMargin m:val="0"/>
<m:rMargin m:val="0"/>
<m:defJc m:val="centerGroup"/>
<m:wrapIndent m:val="1440"/>
<m:intLim m:val="subSup"/>
<m:naryLim m:val="undOvr"/>
</m:mathPr></w:WordDocument>
</xml><![endif]--><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: EN-US; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-language: EN-US;">Исто,
стр. 71.</span></div>
<div style="text-align: left;">
[3.] <!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:TrackMoves/>
<w:TrackFormatting/>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:DoNotPromoteQF/>
<w:LidThemeOther>EN-US</w:LidThemeOther>
<w:LidThemeAsian>X-NONE</w:LidThemeAsian>
<w:LidThemeComplexScript>X-NONE</w:LidThemeComplexScript>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
<w:SplitPgBreakAndParaMark/>
<w:DontVertAlignCellWithSp/>
<w:DontBreakConstrainedForcedTables/>
<w:DontVertAlignInTxbx/>
<w:Word11KerningPairs/>
<w:CachedColBalance/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
<m:mathPr>
<m:mathFont m:val="Cambria Math"/>
<m:brkBin m:val="before"/>
<m:brkBinSub m:val="--"/>
<m:smallFrac m:val="off"/>
<m:dispDef/>
<m:lMargin m:val="0"/>
<m:rMargin m:val="0"/>
<m:defJc m:val="centerGroup"/>
<m:wrapIndent m:val="1440"/>
<m:intLim m:val="subSup"/>
<m:naryLim m:val="undOvr"/>
</m:mathPr></w:WordDocument>
</xml><![endif]--><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: EN-US; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-language: EN-US;">Благојевић,
М., <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Србија Немањића и Хиландар</i>,
Београд, Нови Сад, 1999, стр. 39.</span></div>
<div style="text-align: left;">
[4.] <!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:TrackMoves/>
<w:TrackFormatting/>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:DoNotPromoteQF/>
<w:LidThemeOther>EN-US</w:LidThemeOther>
<w:LidThemeAsian>X-NONE</w:LidThemeAsian>
<w:LidThemeComplexScript>X-NONE</w:LidThemeComplexScript>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
<w:SplitPgBreakAndParaMark/>
<w:DontVertAlignCellWithSp/>
<w:DontBreakConstrainedForcedTables/>
<w:DontVertAlignInTxbx/>
<w:Word11KerningPairs/>
<w:CachedColBalance/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
<m:mathPr>
<m:mathFont m:val="Cambria Math"/>
<m:brkBin m:val="before"/>
<m:brkBinSub m:val="--"/>
<m:smallFrac m:val="off"/>
<m:dispDef/>
<m:lMargin m:val="0"/>
<m:rMargin m:val="0"/>
<m:defJc m:val="centerGroup"/>
<m:wrapIndent m:val="1440"/>
<m:intLim m:val="subSup"/>
<m:naryLim m:val="undOvr"/>
</m:mathPr></w:WordDocument>
</xml><![endif]--><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: EN-US; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-language: EN-US;">Видети:
Исто, стр. 47.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
[5.] <!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:TrackMoves/>
<w:TrackFormatting/>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:DoNotPromoteQF/>
<w:LidThemeOther>EN-US</w:LidThemeOther>
<w:LidThemeAsian>X-NONE</w:LidThemeAsian>
<w:LidThemeComplexScript>X-NONE</w:LidThemeComplexScript>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
<w:SplitPgBreakAndParaMark/>
<w:DontVertAlignCellWithSp/>
<w:DontBreakConstrainedForcedTables/>
<w:DontVertAlignInTxbx/>
<w:Word11KerningPairs/>
<w:CachedColBalance/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
<m:mathPr>
<m:mathFont m:val="Cambria Math"/>
<m:brkBin m:val="before"/>
<m:brkBinSub m:val="--"/>
<m:smallFrac m:val="off"/>
<m:dispDef/>
<m:lMargin m:val="0"/>
<m:rMargin m:val="0"/>
<m:defJc m:val="centerGroup"/>
<m:wrapIndent m:val="1440"/>
<m:intLim m:val="subSup"/>
<m:naryLim m:val="undOvr"/>
</m:mathPr></w:WordDocument>
</xml><![endif]--><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: EN-US; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-language: EN-US;">Упоредити:
Благојевић, М., <i style="mso-bidi-font-style: normal;">наведено дело</i>, стр.
45; Перић, Д., <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Црквено право</i>,
Београд, 2006, стр. 83.</span></div>
<div style="text-align: left;">
[6.] <!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:TrackMoves/>
<w:TrackFormatting/>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:DoNotPromoteQF/>
<w:LidThemeOther>EN-US</w:LidThemeOther>
<w:LidThemeAsian>X-NONE</w:LidThemeAsian>
<w:LidThemeComplexScript>X-NONE</w:LidThemeComplexScript>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
<w:SplitPgBreakAndParaMark/>
<w:DontVertAlignCellWithSp/>
<w:DontBreakConstrainedForcedTables/>
<w:DontVertAlignInTxbx/>
<w:Word11KerningPairs/>
<w:CachedColBalance/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
<m:mathPr>
<m:mathFont m:val="Cambria Math"/>
<m:brkBin m:val="before"/>
<m:brkBinSub m:val="--"/>
<m:smallFrac m:val="off"/>
<m:dispDef/>
<m:lMargin m:val="0"/>
<m:rMargin m:val="0"/>
<m:defJc m:val="centerGroup"/>
<m:wrapIndent m:val="1440"/>
<m:intLim m:val="subSup"/>
<m:naryLim m:val="undOvr"/>
</m:mathPr></w:WordDocument>
</xml><![endif]--><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: EN-US; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-language: EN-US;">Цитирано
према: М.Б.Димитријевић, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">О светосавском
Законоправилу као сржи правно-политичког израза србског завета</i>, доступно на
адреси: http://www.czipm.org/zakonopravilo.html</span></div>
<div style="text-align: justify;">
[7.] <span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: EN-US; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-language: EN-US;">Исто.</span></div>
<div style="text-align: left;">
[8.] <!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:TrackMoves/>
<w:TrackFormatting/>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:DoNotPromoteQF/>
<w:LidThemeOther>EN-US</w:LidThemeOther>
<w:LidThemeAsian>X-NONE</w:LidThemeAsian>
<w:LidThemeComplexScript>X-NONE</w:LidThemeComplexScript>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
<w:SplitPgBreakAndParaMark/>
<w:DontVertAlignCellWithSp/>
<w:DontBreakConstrainedForcedTables/>
<w:DontVertAlignInTxbx/>
<w:Word11KerningPairs/>
<w:CachedColBalance/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
<m:mathPr>
<m:mathFont m:val="Cambria Math"/>
<m:brkBin m:val="before"/>
<m:brkBinSub m:val="--"/>
<m:smallFrac m:val="off"/>
<m:dispDef/>
<m:lMargin m:val="0"/>
<m:rMargin m:val="0"/>
<m:defJc m:val="centerGroup"/>
<m:wrapIndent m:val="1440"/>
<m:intLim m:val="subSup"/>
<m:naryLim m:val="undOvr"/>
</m:mathPr></w:WordDocument>
</xml><![endif]--><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: EN-US; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-language: EN-US;">Перић,
Д., наведено дело, стр. 84</span></div>
<div style="text-align: left;">
[9.] <!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:TrackMoves/>
<w:TrackFormatting/>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:DoNotPromoteQF/>
<w:LidThemeOther>EN-US</w:LidThemeOther>
<w:LidThemeAsian>X-NONE</w:LidThemeAsian>
<w:LidThemeComplexScript>X-NONE</w:LidThemeComplexScript>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
<w:SplitPgBreakAndParaMark/>
<w:DontVertAlignCellWithSp/>
<w:DontBreakConstrainedForcedTables/>
<w:DontVertAlignInTxbx/>
<w:Word11KerningPairs/>
<w:CachedColBalance/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
<m:mathPr>
<m:mathFont m:val="Cambria Math"/>
<m:brkBin m:val="before"/>
<m:brkBinSub m:val="--"/>
<m:smallFrac m:val="off"/>
<m:dispDef/>
<m:lMargin m:val="0"/>
<m:rMargin m:val="0"/>
<m:defJc m:val="centerGroup"/>
<m:wrapIndent m:val="1440"/>
<m:intLim m:val="subSup"/>
<m:naryLim m:val="undOvr"/>
</m:mathPr></w:WordDocument>
</xml><![endif]--><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: EN-US; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-language: EN-US;">Цитирано
према: Исто, фн. 116.</span></div>
<div style="text-align: left;">
[10.] <!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:TrackMoves/>
<w:TrackFormatting/>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:DoNotPromoteQF/>
<w:LidThemeOther>EN-US</w:LidThemeOther>
<w:LidThemeAsian>X-NONE</w:LidThemeAsian>
<w:LidThemeComplexScript>X-NONE</w:LidThemeComplexScript>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
<w:SplitPgBreakAndParaMark/>
<w:DontVertAlignCellWithSp/>
<w:DontBreakConstrainedForcedTables/>
<w:DontVertAlignInTxbx/>
<w:Word11KerningPairs/>
<w:CachedColBalance/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
<m:mathPr>
<m:mathFont m:val="Cambria Math"/>
<m:brkBin m:val="before"/>
<m:brkBinSub m:val="--"/>
<m:smallFrac m:val="off"/>
<m:dispDef/>
<m:lMargin m:val="0"/>
<m:rMargin m:val="0"/>
<m:defJc m:val="centerGroup"/>
<m:wrapIndent m:val="1440"/>
<m:intLim m:val="subSup"/>
<m:naryLim m:val="undOvr"/>
</m:mathPr></w:WordDocument>
</xml><![endif]--><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: EN-US; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-language: EN-US;">Благојевић,
М., <i style="mso-bidi-font-style: normal;">наведено дело</i>, стр. 48.</span></div>
<div style="text-align: left;">
[11.] <!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:TrackMoves/>
<w:TrackFormatting/>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:DoNotPromoteQF/>
<w:LidThemeOther>EN-US</w:LidThemeOther>
<w:LidThemeAsian>X-NONE</w:LidThemeAsian>
<w:LidThemeComplexScript>X-NONE</w:LidThemeComplexScript>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
<w:SplitPgBreakAndParaMark/>
<w:DontVertAlignCellWithSp/>
<w:DontBreakConstrainedForcedTables/>
<w:DontVertAlignInTxbx/>
<w:Word11KerningPairs/>
<w:CachedColBalance/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
<m:mathPr>
<m:mathFont m:val="Cambria Math"/>
<m:brkBin m:val="before"/>
<m:brkBinSub m:val="--"/>
<m:smallFrac m:val="off"/>
<m:dispDef/>
<m:lMargin m:val="0"/>
<m:rMargin m:val="0"/>
<m:defJc m:val="centerGroup"/>
<m:wrapIndent m:val="1440"/>
<m:intLim m:val="subSup"/>
<m:naryLim m:val="undOvr"/>
</m:mathPr></w:WordDocument>
</xml><![endif]--><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: EN-US; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-language: EN-US;">Цитирано
према: Перић, Д., <i style="mso-bidi-font-style: normal;">наведено дело</i>, стр.
84, фн. 118.</span></div>
<div style="text-align: left;">
[12.] <!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:TrackMoves/>
<w:TrackFormatting/>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:DoNotPromoteQF/>
<w:LidThemeOther>EN-US</w:LidThemeOther>
<w:LidThemeAsian>X-NONE</w:LidThemeAsian>
<w:LidThemeComplexScript>X-NONE</w:LidThemeComplexScript>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
<w:SplitPgBreakAndParaMark/>
<w:DontVertAlignCellWithSp/>
<w:DontBreakConstrainedForcedTables/>
<w:DontVertAlignInTxbx/>
<w:Word11KerningPairs/>
<w:CachedColBalance/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
<m:mathPr>
<m:mathFont m:val="Cambria Math"/>
<m:brkBin m:val="before"/>
<m:brkBinSub m:val="--"/>
<m:smallFrac m:val="off"/>
<m:dispDef/>
<m:lMargin m:val="0"/>
<m:rMargin m:val="0"/>
<m:defJc m:val="centerGroup"/>
<m:wrapIndent m:val="1440"/>
<m:intLim m:val="subSup"/>
<m:naryLim m:val="undOvr"/>
</m:mathPr></w:WordDocument>
</xml><![endif]--><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: EN-US; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-language: EN-US;">Исто,
стр. 85., фн. 121.</span></div>
<div style="text-align: left;">
[13.] <!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:TrackMoves/>
<w:TrackFormatting/>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:DoNotPromoteQF/>
<w:LidThemeOther>EN-US</w:LidThemeOther>
<w:LidThemeAsian>X-NONE</w:LidThemeAsian>
<w:LidThemeComplexScript>X-NONE</w:LidThemeComplexScript>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
<w:SplitPgBreakAndParaMark/>
<w:DontVertAlignCellWithSp/>
<w:DontBreakConstrainedForcedTables/>
<w:DontVertAlignInTxbx/>
<w:Word11KerningPairs/>
<w:CachedColBalance/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
<m:mathPr>
<m:mathFont m:val="Cambria Math"/>
<m:brkBin m:val="before"/>
<m:brkBinSub m:val="--"/>
<m:smallFrac m:val="off"/>
<m:dispDef/>
<m:lMargin m:val="0"/>
<m:rMargin m:val="0"/>
<m:defJc m:val="centerGroup"/>
<m:wrapIndent m:val="1440"/>
<m:intLim m:val="subSup"/>
<m:naryLim m:val="undOvr"/>
</m:mathPr></w:WordDocument>
</xml><![endif]--><span lang="SR-CYR" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-language: EN-US; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-language: EN-AU;">Троицки С., </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-language: EN-US; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-language: EN-US;">Свети
Сава и словенство</span></i><span lang="SR-CYR" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-language: EN-US; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-language: EN-US;">,
Нови Сад, 1929, стр.</span><span lang="SR-CYR" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: EN-US; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-language: EN-US;"> </span><span lang="SR-CYR" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR-CYR; mso-bidi-language: EN-US; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-language: EN-US;">14</span></div>
<div style="text-align: left;">
[14.] <!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:TrackMoves/>
<w:TrackFormatting/>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:DoNotPromoteQF/>
<w:LidThemeOther>EN-US</w:LidThemeOther>
<w:LidThemeAsian>X-NONE</w:LidThemeAsian>
<w:LidThemeComplexScript>X-NONE</w:LidThemeComplexScript>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
<w:SplitPgBreakAndParaMark/>
<w:DontVertAlignCellWithSp/>
<w:DontBreakConstrainedForcedTables/>
<w:DontVertAlignInTxbx/>
<w:Word11KerningPairs/>
<w:CachedColBalance/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
<m:mathPr>
<m:mathFont m:val="Cambria Math"/>
<m:brkBin m:val="before"/>
<m:brkBinSub m:val="--"/>
<m:smallFrac m:val="off"/>
<m:dispDef/>
<m:lMargin m:val="0"/>
<m:rMargin m:val="0"/>
<m:defJc m:val="centerGroup"/>
<m:wrapIndent m:val="1440"/>
<m:intLim m:val="subSup"/>
<m:naryLim m:val="undOvr"/>
</m:mathPr></w:WordDocument>
</xml><![endif]--><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: EN-US; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-language: EN-US;">Видети
више код: Перић, Д., <i style="mso-bidi-font-style: normal;">наведено дело</i>,
стр. 85., фн. 123.</span></div>
<div style="text-align: left;">
<br /></div>
<div style="text-align: left;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: EN-US; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-language: EN-US;"><!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:TrackMoves/>
<w:TrackFormatting/>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:DoNotPromoteQF/>
<w:LidThemeOther>EN-US</w:LidThemeOther>
<w:LidThemeAsian>X-NONE</w:LidThemeAsian>
<w:LidThemeComplexScript>X-NONE</w:LidThemeComplexScript>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
<w:SplitPgBreakAndParaMark/>
<w:DontVertAlignCellWithSp/>
<w:DontBreakConstrainedForcedTables/>
<w:DontVertAlignInTxbx/>
<w:Word11KerningPairs/>
<w:CachedColBalance/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
<m:mathPr>
<m:mathFont m:val="Cambria Math"/>
<m:brkBin m:val="before"/>
<m:brkBinSub m:val="--"/>
<m:smallFrac m:val="off"/>
<m:dispDef/>
<m:lMargin m:val="0"/>
<m:rMargin m:val="0"/>
<m:defJc m:val="centerGroup"/>
<m:wrapIndent m:val="1440"/>
<m:intLim m:val="subSup"/>
<m:naryLim m:val="undOvr"/>
</m:mathPr></w:WordDocument>
</xml><![endif]--></span></div>
<div style="text-align: left;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: EN-US; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-language: EN-US;"><!--[if gte mso 9]><xml>
<w:LatentStyles DefLockedState="false" DefUnhideWhenUsed="true"
DefSemiHidden="true" DefQFormat="false" DefPriority="99"
LatentStyleCount="267">
<w:LsdException Locked="false" Priority="0" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Normal"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="heading 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 7"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 8"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 9"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 7"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 8"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 9"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="35" QFormat="true" Name="caption"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="10" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Title"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="1" Name="Default Paragraph Font"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="11" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Subtitle"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="22" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Strong"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="20" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Emphasis"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="59" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Table Grid"/>
<w:LsdException Locked="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Placeholder Text"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="1" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="No Spacing"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light List"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Revision"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="34" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="List Paragraph"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="29" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Quote"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="30" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Intense Quote"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="19" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Subtle Emphasis"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="21" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Intense Emphasis"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="31" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Subtle Reference"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="32" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Intense Reference"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="33" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Book Title"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="37" Name="Bibliography"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" QFormat="true" Name="TOC Heading"/>
</w:LatentStyles>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 10]>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-priority:99;
mso-style-qformat:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman","serif";}
</style>
<![endif]-->
</span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Л И Т Е Р А Т У Р А:</span></div>
<div align="center" class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-list: l0 level1 lfo1; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="mso-fareast-font-family: "Times New Roman";"><span style="mso-list: Ignore;">1)<span style="font: 7.0pt "Times New Roman";"> </span></span></span><span lang="sr-Cyrl-RS">Благојевић, М., <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Србија
Немањића и Хиландар</i>, Београд, Нови Сад, 1999. године;</span></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-list: l0 level1 lfo1; text-indent: -.25in;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="mso-fareast-font-family: "Times New Roman";"><span style="mso-list: Ignore;">2)<span style="font: 7.0pt "Times New Roman";">
</span></span></span><span lang="sr-Cyrl-RS">Димитријевић, М.Б., <i style="mso-bidi-font-style: normal;">О светосавском Законоправилу као сржи правно-политичког
израза србског завета</i>, чланак доступан на адреси: <a href="http://www.czipm.org/zakonopravilo.html">http://www.czipm.org/zakonopravilo.html</a>;</span></div>
<div class="MsoListParagraph">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-list: l0 level1 lfo1; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="mso-fareast-font-family: "Times New Roman";"><span style="mso-list: Ignore;">3)<span style="font: 7.0pt "Times New Roman";"> </span></span></span><span lang="sr-Cyrl-RS">Перић, Д., <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Црквено право</i>,
Београд, 2006. године;</span></div>
<div class="MsoListParagraph">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-list: l0 level1 lfo1; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="mso-fareast-font-family: "Times New Roman";"><span style="mso-list: Ignore;">4)<span style="font: 7.0pt "Times New Roman";"> </span></span></span><span lang="sr-Cyrl-RS">Петровић, М., <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Законоправило
или Номоканон Светога Саве</i>, Иловички препис, фототипија, 1262. Приредио и
прилоге написао др Миодраг М. Петровић, Горњи Милановац, 1991. године;</span></div>
<div class="MsoListParagraph">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-list: l0 level1 lfo1; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="mso-fareast-font-family: "Times New Roman";"><span style="mso-list: Ignore;">5)<span style="font: 7.0pt "Times New Roman";"> </span></span></span><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR; mso-fareast-language: EN-AU;">Троицки
С., </span><i style="mso-bidi-font-style: normal;"><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">Свети Сава и словенство</span></i><span lang="SR-CYR" style="mso-ansi-language: SR-CYR;">, Нови Сад, 1929. године;</span></div>
<div class="MsoListParagraph">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="margin-left: .5in; mso-list: l0 level1 lfo1; text-align: justify; text-indent: -.25in;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="mso-fareast-font-family: "Times New Roman";"><span style="mso-list: Ignore;">6)<span style="font: 7.0pt "Times New Roman";"> </span></span></span><span lang="sr-Cyrl-RS">Црњански М., <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Свети Сава</i>,
Библиотека ,,Глас цркве“, Посебна издања, књига </span><span lang="sr-Latn-RS" style="mso-ansi-language: #241A;">VI</span><span lang="sr-Cyrl-RS">, Шабац, 1988.
године.</span></div>
<br />
<br />
<div style="text-align: left;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: EN-US; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-language: EN-US;"><!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:TrackMoves/>
<w:TrackFormatting/>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:DoNotPromoteQF/>
<w:LidThemeOther>EN-US</w:LidThemeOther>
<w:LidThemeAsian>X-NONE</w:LidThemeAsian>
<w:LidThemeComplexScript>X-NONE</w:LidThemeComplexScript>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
<w:SplitPgBreakAndParaMark/>
<w:DontVertAlignCellWithSp/>
<w:DontBreakConstrainedForcedTables/>
<w:DontVertAlignInTxbx/>
<w:Word11KerningPairs/>
<w:CachedColBalance/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
<m:mathPr>
<m:mathFont m:val="Cambria Math"/>
<m:brkBin m:val="before"/>
<m:brkBinSub m:val="--"/>
<m:smallFrac m:val="off"/>
<m:dispDef/>
<m:lMargin m:val="0"/>
<m:rMargin m:val="0"/>
<m:defJc m:val="centerGroup"/>
<m:wrapIndent m:val="1440"/>
<m:intLim m:val="subSup"/>
<m:naryLim m:val="undOvr"/>
</m:mathPr></w:WordDocument>
</xml><![endif]--></span></div>
<div style="text-align: center;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: EN-US; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-language: EN-US;"><!--[if gte mso 9]><xml>
<w:LatentStyles DefLockedState="false" DefUnhideWhenUsed="true"
DefSemiHidden="true" DefQFormat="false" DefPriority="99"
LatentStyleCount="267">
<w:LsdException Locked="false" Priority="0" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Normal"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="heading 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 7"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 8"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 9"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 7"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 8"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 9"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="35" QFormat="true" Name="caption"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="10" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Title"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="1" Name="Default Paragraph Font"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="11" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Subtitle"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="22" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Strong"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="20" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Emphasis"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="59" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Table Grid"/>
<w:LsdException Locked="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Placeholder Text"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="1" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="No Spacing"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light List"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Revision"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="34" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="List Paragraph"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="29" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Quote"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="30" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Intense Quote"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="19" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Subtle Emphasis"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="21" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Intense Emphasis"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="31" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Subtle Reference"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="32" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Intense Reference"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="33" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Book Title"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="37" Name="Bibliography"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" QFormat="true" Name="TOC Heading"/>
</w:LatentStyles>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 10]>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-priority:99;
mso-style-qformat:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman","serif";}
</style>
<![endif]-->
</span><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: EN-US; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-language: EN-US;"></span></div>
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: EN-US; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-language: EN-US;"></span><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: EN-US; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-language: EN-US;">
</span></div>
ЗАКОНИКhttp://www.blogger.com/profile/03177803032984209333noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7306135215323809972.post-79425267059105297212014-01-27T23:05:00.000+01:002014-01-27T23:05:20.938+01:00УДРУЖЕЊЕ НОМОКАНОН ПРОСЛАВИЛО СЛАВУ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Струковно удружење правника ,,Номоканон“ је данас обележило своју славу – Светог Саву првог Архиепископа српског. Освећењу славског жита и резању славског колача у цркви Светог Марка на Ташмајдану, присуствовали су чланови, сарадници и пријатељи Удружења, као и протјереј-ставрофор Станко Трајковић. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Домаћин славе ове године био је г. Стефан Стојков. Савиндан је празник којим се обележава успомена на Светог Саву првог српског Архиепископа и просветитеља. Са обзиром да је Удружење именом везано за најзначајнији српски кодекс црквених и грађанских норми - Номоканон, и да баштини вредности српске светосавске правничке струке обележавањем славе још једном је учињено и подсећање на значај и допринос који Свети Сава има за српску цркву, државу, народ и српско право. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
И зато данас јединствени у вери, сабрани у молитви и сећањем на Светог Саву , а у тешка времена ерозије српске цркве, државе и народа, угрожени и разапети између непријатеља и поробљивача, права и неправа, заједнички вапимо :
„Подвижниче Саво, моли Бога за нас!“ </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: right;">
Инфо служба </div>
<div style="text-align: right;">
Струковног удружења правника </div>
<div style="text-align: right;">
„Номоканон“ </div>
<br />
На Савиндан,<br />
27./14.01.2014. л.Г.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj3pV_U5K2HZA1LqR3BcccZYkCPztr3J0pVMVuC9kZdksmsTcZnDZkZBQkIcecoLanx5gt3jNNLJHEyyFQpV1NGy94e6YZy4GKxnX4cK3ssMAxuGZujuZgm1_rTUBvoAb5b3dlXfyh0uwOD/s1600/IMAG0522.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj3pV_U5K2HZA1LqR3BcccZYkCPztr3J0pVMVuC9kZdksmsTcZnDZkZBQkIcecoLanx5gt3jNNLJHEyyFQpV1NGy94e6YZy4GKxnX4cK3ssMAxuGZujuZgm1_rTUBvoAb5b3dlXfyh0uwOD/s1600/IMAG0522.jpg" height="238" width="400" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
</div>
ЗАКОНИКhttp://www.blogger.com/profile/03177803032984209333noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7306135215323809972.post-15724882463793389422014-01-27T18:48:00.000+01:002014-01-27T18:52:03.719+01:00ДАНАС ЈЕ САВИНДАН!<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgxUNxX9SHJRElVaUmI6nPSF-yKNU878FceGTMqk61ZvQ1u1H5wQeUkXVSCT7ge9SpMKnplZ_nSAkF4LwnjlXLW4uak5-KKCvyHv1Mqy8a_Hi6ZOWWE1gm7UuRyFFNOLADdrNhYjUGQpjiV/s1600/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8+%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B0.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgxUNxX9SHJRElVaUmI6nPSF-yKNU878FceGTMqk61ZvQ1u1H5wQeUkXVSCT7ge9SpMKnplZ_nSAkF4LwnjlXLW4uak5-KKCvyHv1Mqy8a_Hi6ZOWWE1gm7UuRyFFNOLADdrNhYjUGQpjiV/s1600/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8+%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B0.jpg" height="239" width="320" /></a><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: #281A;">Браћо и сестре,<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: #281A;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: #281A;">Свим православним верницима желимо срећан Савиндан. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: #281A;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: #281A;">Да
у миру и весељу проведу данашњи дан!<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: #281A;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: #281A;">Истовремено свим члановима Струковног удружење
правника „Номоканон“ желимо срећну славу удружења!<o:p></o:p></span></div>
<br />
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: #281A;"> </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: #281A;"> Струковно
удружење правника „Номоканон“<o:p></o:p></span></div>
</div>
ЗАКОНИКhttp://www.blogger.com/profile/03177803032984209333noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7306135215323809972.post-84220207816418976972014-01-05T17:57:00.000+01:002014-01-05T17:57:40.261+01:00САОПШТЕЊЕ СТРУКОВНОГ УДРУЖЕЊА ПРАВНИКА „НОМОКАНОН“ ПОВОДОМ ИЗЈАВЕ МИЛОРАДА ПУПОВЦА<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: #281A;">Браћо и сестре, <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: #281A;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgoSz_wjW3vqVw5Uu5fxHs-zFeKkLZtnUuOE6gF7xe2lDkvi_AWMLYvgekzzKwuBsKPA4mQYEVHdCSsBTUKaDE67dh6KzBlWIbhQO4klAPM7Q-7jY9GgxUek1i1QElTenCnYe1O1E11KT9J/s1600/%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B0.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgoSz_wjW3vqVw5Uu5fxHs-zFeKkLZtnUuOE6gF7xe2lDkvi_AWMLYvgekzzKwuBsKPA4mQYEVHdCSsBTUKaDE67dh6KzBlWIbhQO4klAPM7Q-7jY9GgxUek1i1QElTenCnYe1O1E11KT9J/s1600/%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B0.jpg" /></a></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: #281A;">Поводом недавне изјаве Председника српског народног
вијећа Милорада Пуповца Струковно удружење правника Номоканон изражава дубоко
жаљење што се један такав човек који негира геноцид над Србима налази у
позицији да заступа интересе Срба у држави у којој је управо над Србима почињен
геноцид. Живећи у наведеној држави као држављанин исте Милорад Пуповац је
очигледно заборавио на породицу Зец, убијене и силоване српске девојчице у месту
Крушево, личка села Дивосело, Читлук и Почитељ, Пакрачку пољану, Пребиловце на преко 200 000 прогнаних Срба.
Могао је Милорад Пуповац да изговорену реч претвори у слово али ћирилично, па
да на тај начин буде свима јасно колико су Срби пожељни и колико над њима
заиста није учињен геноцид у држави у којој Милорад Пуповац живи. Управо тако
живи, а говори у име оних који или нису међу живима или не живе у тој држави
јер су оданде избегли од ножа, гледајући убијање својих најмилијих. Као чланови
струковно удружење правника јасно смо до сада више пута кроз своје јавне иступе
и трибине ставили до знања да геноцид над Србима у држави Милорада Пуповца
нисмо заборавили. Злочин геноцид не застарева и у том смислу доћи ће дан када
ће због геноцида на Србима неко одговарати, а до тада никада нећемо дозволити
негацију истог. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: #281A;"><br /></span></div>
<br />
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%; mso-ansi-language: #281A;">Како радили тако нам Бог помогао…<o:p></o:p></span></div>
</div>
ЗАКОНИКhttp://www.blogger.com/profile/03177803032984209333noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7306135215323809972.post-15796247578905276102013-12-26T22:54:00.000+01:002013-12-26T22:54:15.696+01:00ИЗВЕШТАЈ СА ОКРУГЛОГ СТОЛА ,,КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА УСТАВА РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ И УСТАВА СРБИЈЕ“ <div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
У среду, 18.12.2013. године, у свечаној сали Правног факултета у Београду одржан је округли сто „Компаративна анализа Устава Руске федерације и Устава Србије“, а поводом 20. годишњице од усвајања Устава Руске Федерације. Округли сто су организовали Амбасада Руске Федерације у Србији и Струковно удружење правника „Номоканон“. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
На округлом столу учествовали су студенти основних и постдипломских студија Правног факултета у Београду, као и представници Руске амбасаде, министар – саветник Иван Горбунов и други секретар амбасаде, Арсен Ајсин, који су и отворили догађај. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Анилизирајући историјско- правне аспекте руске и српске уставности као и државотвроност наших двају православних народа учесници округлог стола обрадили су тему друштвено – историјских прилика у којима су донети устави Русије из 1993. године и Србије из 2006. године уз упоредну анализу уставних решења према оба највиша правна акта, а која се тичу људских права са освртом на заштиту верских права, закондовног органа, владе, шефа државе, облика државног уређења, уређење судске власти као и механизама проме устава. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Учесницима округлог стола г. министар саветник Горбунов се захвалио на учешћу и продубљивању пријатељских односа између Србије и Русије у области упознавања руске уставности, а затим је учесницима уручио сертификате и награде. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
СУП ,,Номоканон“ се посебно захваљује Адвокатској канцелари Крстић-Иванић из Београда, Адвокатској канцеларији Љубичановић из Београда и Адвокатској канцеларији Штрбац из Пожаревца на подршци. </div>
<br />
<div style="text-align: right;">
За Инфо службу </div>
<div style="text-align: right;">
Удружења ,,Номоканон“ </div>
<div style="text-align: right;">
Алекса Булатовић</div>
<div style="text-align: right;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiaDuRvpj2nKCLrg71H8OHIzVuFaA8Pc2yU0uyYB3Cym5G85tndYKPtiCO9TL0e9Y8c0aXhoUh2YbO9g1RtYbdODBvX6hzV8WqlYbZbPqhaMKsyiFXf2S-DBF_Kw8fUu9q10pxN79cPTogv/s1600/DSC_8705.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="211" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiaDuRvpj2nKCLrg71H8OHIzVuFaA8Pc2yU0uyYB3Cym5G85tndYKPtiCO9TL0e9Y8c0aXhoUh2YbO9g1RtYbdODBvX6hzV8WqlYbZbPqhaMKsyiFXf2S-DBF_Kw8fUu9q10pxN79cPTogv/s320/DSC_8705.JPG" width="320" /></a></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEizEgUgUR7lOiQY6U7FhPCurH5XKbW27uW8tnWtqNPiYWEvwpyhAP6a_5PsjRL1ZZ33-6CafbIB3yyRWdgNJom9Wrc3g_Yfbe28OJYzBT-nxmjh9NZfvWAccwtykMWeMSzS_Qtk7PYewDhs/s1600/DSC_8741.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="211" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEizEgUgUR7lOiQY6U7FhPCurH5XKbW27uW8tnWtqNPiYWEvwpyhAP6a_5PsjRL1ZZ33-6CafbIB3yyRWdgNJom9Wrc3g_Yfbe28OJYzBT-nxmjh9NZfvWAccwtykMWeMSzS_Qtk7PYewDhs/s320/DSC_8741.JPG" width="320" /></a></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgpuADDEvHMhbOUhFGaPWZqNeTmsIEYkIIAx0m1PCdwDY8sduuXn1r8XLd61mYpYqduwdmCeuFdPAXnWR_kr-zPgMKNe4uxg6aWC-QET00D68Nomz2wkgAzaqPlIcBNuBmH6gx_Qi-bGogN/s1600/DSC_8744.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="211" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgpuADDEvHMhbOUhFGaPWZqNeTmsIEYkIIAx0m1PCdwDY8sduuXn1r8XLd61mYpYqduwdmCeuFdPAXnWR_kr-zPgMKNe4uxg6aWC-QET00D68Nomz2wkgAzaqPlIcBNuBmH6gx_Qi-bGogN/s320/DSC_8744.JPG" width="320" /></a></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg7QsYU6y4Y9UR7vxOs_xrOB9qki1uaRgSAvSdEQ-xQgVAHwQycXCMf8-2Mz0-2xjJC6Bhia7YJ0AXqUv4vv-k5UJYIUHA79RLfUzfcTcraXvGnnNBRRwUqJN-g04E0Ke9ltQnd1fMYv0X2/s1600/DSC_8806.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="211" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg7QsYU6y4Y9UR7vxOs_xrOB9qki1uaRgSAvSdEQ-xQgVAHwQycXCMf8-2Mz0-2xjJC6Bhia7YJ0AXqUv4vv-k5UJYIUHA79RLfUzfcTcraXvGnnNBRRwUqJN-g04E0Ke9ltQnd1fMYv0X2/s320/DSC_8806.JPG" width="320" /></a><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgXuF70MKCkf298ACtgW6_aauNG7C_HP8AB3VLAbwZNYw8ssMI3vgIaOIzziLcFuu64L4Hl7hm8sXy-BVXg5gA0BZa-WU34enoCkCqSOP9CN9l2JVTfMH1IO68DlEDhwNo9MNZa_QlTOK8Q/s1600/DSC_8819.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="211" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgXuF70MKCkf298ACtgW6_aauNG7C_HP8AB3VLAbwZNYw8ssMI3vgIaOIzziLcFuu64L4Hl7hm8sXy-BVXg5gA0BZa-WU34enoCkCqSOP9CN9l2JVTfMH1IO68DlEDhwNo9MNZa_QlTOK8Q/s320/DSC_8819.JPG" width="320" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
</div>
ЗАКОНИКhttp://www.blogger.com/profile/03177803032984209333noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7306135215323809972.post-1078584461884033792013-12-13T20:08:00.002+01:002013-12-13T20:08:23.857+01:00НОВА ОПОЗИЦИЈА И ЈАКОБИНСКИ НАЦИОНАЛИЗАМ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Још се у прошлом веку велики конзервативни француски философ, мислилац и теоретичар, Шарл Морас, одредио према политичким странкама критикујући представничку демократију и вишестраначје. Он је улогу странака сматрао штетном јер ,,свађају народ, стварају немир и нерад окрећући људе од њихових послова, а поред тога партије су нешто вештачко и „неприродно““, говорио је. Идеја партијаштва биле су само један сегмент незаустављивих новина на пољу крупних друштвених промена које су донеле буржоаске револуције у западној Европи 17. и 18. века. Током наредног века ове идеје биле су само утабани ход који је из својих колевки полако извожен и у друге државе узрокујући крупне промене у свакој друштвеној свери, стварајући притом један нови слој у друштву који је постао и главни носилац индивидуалистичког разарања националних заједница, сукобљавајући их кроз класне борбе и борбе политичких странака. </div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgijWXyG-jeVN6aBomoO47jgvFmCqYdcEIGeBOIPazZNHY8KMhKt1FHTvOS3J8BElpT4fjk7GUmxY9NPG4STudYyirOxTQRG7O2FsqAZoiDpjRKgGgmRltsT_fD61wkQwo0jrH-X1UMgPvA/s1600/izbori.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgijWXyG-jeVN6aBomoO47jgvFmCqYdcEIGeBOIPazZNHY8KMhKt1FHTvOS3J8BElpT4fjk7GUmxY9NPG4STudYyirOxTQRG7O2FsqAZoiDpjRKgGgmRltsT_fD61wkQwo0jrH-X1UMgPvA/s1600/izbori.jpg" /></a>Партијашки дух у Србију долази са продором западне индивидуалистичке мисли током друге половине 19. века. Након обнове државности и изградње државе велики део кадра школовао се по калупима већ увелико изграђеног концепта буржоаског друштва пониклог на развалинама ,,старе Европе“. Тада настају и прве политичке странке које у духу жучних политичких борби 19. века и у Србији уносе дух странчарења, потпуно стран постојећим приликама и традицији српске светосавске државности. Утонувши у талас либералне демократије, прихватањем друштвено-политичког уређења које је увело капиталистичке принципе (плутократске) у економију младе српске државе утрт је пут којим су западноевропске државе увелико корачале.
Грађанско друштво укоренило је рђаве тековине које су изнедриле како то каже Ноел О' Саливен, ,,човека масе“. Према њему ,,човек масе је онај који ,,не жели да мисли ни да трага за самопобољшањем, већ за забавом, штавише за оном врстом забаве која најмање тражи од његових духовних способности.““[1.] Управо о ,,човеку масе“ најбоље сведочи данашња политичка камарила у српском друштву, пониклом на обновљеним принципима савременог грађанског друштва. </div>
<div style="text-align: justify;">
Оно што посебно узима маха, а уједно представља и својеврсан парадокс јесте свеприсутност паразитског странчарења и нових форми политичког организовања које само у формалном смислу превазилазе досада постојеће облике политичких субјеката, док у садржинском смислу тежње нових форми нису ни за јоту одмакле од партијашког концепта грабежа за бенефиције власти, а на уштрб изиграног поверења ,,човека масе“ тј. бирача. </div>
<div style="text-align: justify;">
Локални избори увек могу бити добар пример кроз који се оправданост горе изнесене непромењене законитости може потврдити. Ако овога пута занемаримо оне политичке субјекте (традиционалне) који своје вишедеценијске политичке програме баштине управо на политици бескомпромисне политичке трговине, а зарад што дужег и што исцрпнијег експлоатисања јавних функција исту тежњу можемо у садржинском смислу приметити код оних новорганизованих политичких формација које имају ново, у формалном смислу установљено, рухо. Неки од њих иду толико смело да свој пројекат називају чак и концептом ,,Нове опозиције“. </div>
<div style="text-align: justify;">
Овакву тенденцију потврђује захуктала кампања за локалне изборе у градској општини Вождовац у Београду. Тешка ,,страначка артиљерија“ и сви ресорси владајуће клике дати су на располагање локалној режимској листи. То није никаква новост нити какво чудо. То је онај устаљени образац понашања традиционланог партијаштва који своје корене вуче из 19. века. Трговина гласовима, обећања (углавном празна), демагогија, ситна трговина локланим функцијама и грозничава комбинаторика математичке већине доминантне су карактеристике овог накарадног у име народа организованог ,,демократског процеса“. Економско посрнуће, сиромаштво и непродуховљеност ,,човека масе“ најбоље се уклапа у ову идиличну слику либерлане-демократије у пракси. </div>
<div style="text-align: justify;">
Оно што донекле боде очи, али врло брзо добија и одређено оправдање јесте дејство партијашке садржине у оквирима нове форме. Изгледа да је ,,Нова опозиција“ али да су стари партијашки обрасци понашања и даље присутни, шта више и пожељни. Заиста неубедљиво делује покушај да се на рачун изворне идеје саборног одлучивања накалеми демократски принцип воље математичке већине. То и не треба да чуди, посебно не када су циљеви запоседање ситних локалних функција. Иако не увек у жижи, моћ ,,локалних господара“ далеко је ефектнија и у пракси тј. очима обичног човека видљивија. Деградација идеје саборног принципа, светосавских начела, суштинске критике парламентарне демократије и монтескијеовског концепта ,,поделе власти“ и не може да резултира другачије до прихватањем правила само формалне конкуренције. Једноставно питање се ту поставља. А шта то нудите ново и другачије? Одговор је јасан, ништа. </div>
<div style="text-align: justify;">
Сакупити све појединце и групе зарад каквог-таквог математичког збира, а занемарити суштину и притом се назвати ,,Новом опозицијом“, у најмању руку је идејно-политички неодговорно. Другачије речено, реч је о потпуној безидејности. Мотиви су исти свим учесницима локланог карневала Монтескијеове теорије у пракси. Освојити што више, јавне функције до наредног изборног циклуса у потпуности подредити интересима већине и суштински не понудити ништа ново - предвидљиви су ступњеви који се већ дуго врте у круг перманентно одржавајући ,,човека масе“ у заблуди. </div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhdLw8ytFcN3c2xx-aGQxjz12Y8SddTINj7elkMN2ZOqgTU2ZnL-LoBDWzfbcinBWQ2J4xVuKI4HtuNN0NPYKw8ag7hIomA7qBpMg4L7Fc468o_0udh4hF-NfbszNWKpllp6mILZOYSRTWc/s1600/demokratija.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhdLw8ytFcN3c2xx-aGQxjz12Y8SddTINj7elkMN2ZOqgTU2ZnL-LoBDWzfbcinBWQ2J4xVuKI4HtuNN0NPYKw8ag7hIomA7qBpMg4L7Fc468o_0udh4hF-NfbszNWKpllp6mILZOYSRTWc/s1600/demokratija.jpg" height="320" width="222" /></a>Дакле није довољно променити форму и то прогласити врхунским достигнућем савременог политичког организовања. Као и увек садржина је много важнија, али и много тежа за достигнути. Супротставити се демократији и паразитском странчарењу (мада је ту реч о плеоназму) не значи користити позитивно-правне форме које нису редовни вид политичког орагнизовања, супротставити се значи дати садржински нови концепт у сваком друштвеном сегменту како вертикалном, тако и хоризонталном. Али то изискује борбу, не стагнацију и компромисе. Сваки компромис повлачи даљи пад и преображај у оно што је део система који није органски, дакле противан богоустановљеном принципу. Свега тога, ,,Нова опозиција“ није свесна, јер она није нова она је стара, она је универзални сукцесор свих вредности друштвено-политичког поретка чија су начела противна сталешком концепту, односно поретку природно установљеног организма.
„Јакобински национализам“ једнако је штетан и погубан колико концепт грађанског друштва, апстрактне ,,Грађаније“. Он је хибридна садржина која треба да испуни ,,нову форму“, али једнако је отрован и опасан коров. </div>
<div style="text-align: justify;">
„Јакобински национализам“ је склон честој употреби политичке гиљотине, он је користи и за унутрашња ,,поравнања“ којима се штрчећи и неукалопљени чиниоци ,,новог опозиционог таласа“ сравњују и униформишу за јуриш на неку маргиналну али материјално исплативу функцију. Чест је случај да су јакобински националисти склони ватреној одбрани заузетих позиција и правдању зaузимања истих оном поново превареном ,,човеку масе“ – бирачу, који им је управо то омогућио. </div>
<div style="text-align: justify;">
Из овога јасно је да декларисати себе ,,Новом опозицијом“ представља само један маркетиншки потез, али много је значајније и много важније то што нема опозиције установљеном систему, као ни активно понуђене алтернативе. Оне алтернативе која нуди конкретно и свеобухватно раскидање са досадашњом праксом и „игром по дошљачким правилима“. Не треба заборавити да су системска правила увезена и да су страна домаћем, изворном концепту који своју суштину црпи само у светосавском домаћинском поретку који не тргује и не прави компромисе већ истрајно и непоколебљиво одолева, притом бивајући заточник национланог јединства и древне изречене државотворне воље српског народа – Бог, Краљ, домаћин. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
________________ </div>
<div style="text-align: justify;">
[1.] <!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:TrackMoves/>
<w:TrackFormatting/>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:DoNotPromoteQF/>
<w:LidThemeOther>EN-US</w:LidThemeOther>
<w:LidThemeAsian>X-NONE</w:LidThemeAsian>
<w:LidThemeComplexScript>X-NONE</w:LidThemeComplexScript>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
<w:SplitPgBreakAndParaMark/>
<w:DontVertAlignCellWithSp/>
<w:DontBreakConstrainedForcedTables/>
<w:DontVertAlignInTxbx/>
<w:Word11KerningPairs/>
<w:CachedColBalance/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
<m:mathPr>
<m:mathFont m:val="Cambria Math"/>
<m:brkBin m:val="before"/>
<m:brkBinSub m:val="--"/>
<m:smallFrac m:val="off"/>
<m:dispDef/>
<m:lMargin m:val="0"/>
<m:rMargin m:val="0"/>
<m:defJc m:val="centerGroup"/>
<m:wrapIndent m:val="1440"/>
<m:intLim m:val="subSup"/>
<m:naryLim m:val="undOvr"/>
</m:mathPr></w:WordDocument>
</xml><![endif]--><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: EN-US; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-language: EN-US;">Ноел
О' Саливен, <i style="mso-bidi-font-style: normal;">Конзервативизам</i>, Београд,
2008, стр. 152-153.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: right;">
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:TrackMoves/>
<w:TrackFormatting/>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:DoNotPromoteQF/>
<w:LidThemeOther>EN-US</w:LidThemeOther>
<w:LidThemeAsian>X-NONE</w:LidThemeAsian>
<w:LidThemeComplexScript>X-NONE</w:LidThemeComplexScript>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
<w:SplitPgBreakAndParaMark/>
<w:DontVertAlignCellWithSp/>
<w:DontBreakConstrainedForcedTables/>
<w:DontVertAlignInTxbx/>
<w:Word11KerningPairs/>
<w:CachedColBalance/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
<m:mathPr>
<m:mathFont m:val="Cambria Math"/>
<m:brkBin m:val="before"/>
<m:brkBinSub m:val="--"/>
<m:smallFrac m:val="off"/>
<m:dispDef/>
<m:lMargin m:val="0"/>
<m:rMargin m:val="0"/>
<m:defJc m:val="centerGroup"/>
<m:wrapIndent m:val="1440"/>
<m:intLim m:val="subSup"/>
<m:naryLim m:val="undOvr"/>
</m:mathPr></w:WordDocument>
</xml><![endif]--></div>
<div style="text-align: right;">
<!--[if gte mso 9]><xml>
<w:LatentStyles DefLockedState="false" DefUnhideWhenUsed="true"
DefSemiHidden="true" DefQFormat="false" DefPriority="99"
LatentStyleCount="267">
<w:LsdException Locked="false" Priority="0" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Normal"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="heading 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 7"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 8"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 9"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 7"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 8"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 9"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="35" QFormat="true" Name="caption"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="10" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Title"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="1" Name="Default Paragraph Font"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="11" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Subtitle"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="22" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Strong"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="20" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Emphasis"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="59" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Table Grid"/>
<w:LsdException Locked="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Placeholder Text"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="1" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="No Spacing"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light List"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Revision"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="34" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="List Paragraph"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="29" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Quote"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="30" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Intense Quote"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="19" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Subtle Emphasis"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="21" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Intense Emphasis"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="31" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Subtle Reference"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="32" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Intense Reference"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="33" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Book Title"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="37" Name="Bibliography"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" QFormat="true" Name="TOC Heading"/>
</w:LatentStyles>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 10]>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-priority:99;
mso-style-qformat:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:11.0pt;
font-family:"Calibri","sans-serif";
mso-ascii-font-family:Calibri;
mso-ascii-theme-font:minor-latin;
mso-fareast-font-family:"Times New Roman";
mso-fareast-theme-font:minor-fareast;
mso-hansi-font-family:Calibri;
mso-hansi-theme-font:minor-latin;
mso-bidi-font-family:"Times New Roman";
mso-bidi-theme-font:minor-bidi;}
</style>
<![endif]--><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: EN-US; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-fareast-language: EN-US;">Стефан
Д. Стојков </span></div>
</div>
ЗАКОНИКhttp://www.blogger.com/profile/03177803032984209333noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7306135215323809972.post-87434301137935361002013-12-07T15:06:00.001+01:002013-12-07T15:06:11.605+01:00ИЗВЕШТАЈ СА ТРИБИНЕ УДРУЖЕЊА НОМОКАНОН: „СТАЊЕ У СРПСКОМ ДРУШТВУ ДАНАС“<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjrJk4jmKSqlsnEWzRqfQDNvEiZKm2NbHEgkgAkr9sdUUCr964itc-uzNAP3H9F9Z98gRo9_DSc4hrYl_eTkEeGce1tlNI_2Lb2WGCoq4E9O90Y6qG-VuhyphenhyphenlNxomnayItmVEcS3WJ8a8JYk/s1600/tribina.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="212" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjrJk4jmKSqlsnEWzRqfQDNvEiZKm2NbHEgkgAkr9sdUUCr964itc-uzNAP3H9F9Z98gRo9_DSc4hrYl_eTkEeGce1tlNI_2Lb2WGCoq4E9O90Y6qG-VuhyphenhyphenlNxomnayItmVEcS3WJ8a8JYk/s320/tribina.jpg" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
Удружење Номоканон је 3. децембра/20. новембра 2013. године, одржало на Правном факултету у Београду трибину под називом „Стање у српском друштву данас“. У име Удружења пред пуним амфитеатром V трибину је отворио студент Никола Цимбаљевић. Он је поздравио госте и захвалио се на доласку. Трибину је почео својим излагањем. Истакао је да много чинилаца утиче на стање у нашем друштву, неки позитивно,неки негативно, али ипак много више чинилаца утиче негативно. Он сматра да је стање у српском друштву дотакло дно, где омладина велича некакве јавне личности попут некаквих „Филипа и Станије“(учесника некакве ,,Фарме") и питајући се да ли је могуће да у медијима они добију више простора од нпр. нашег познатог тенисера Новака Ђоковића или неког истакнутог уметника, глумца, писца, итд. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhrb0WKhibtfaW6wQFSWKqXclONAgSzUMThmy0P50nyILx-UiWKB9xp0baEx_-I4ERn_wh9pzOhxOmWMH6PuYWyXVeEWWXGPvfkeDSb-x01zo52HgYesU4qpSGnWZRs1cp3FL1UnQ7nXGuy/s1600/tribina+-+gosti.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" height="212" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhrb0WKhibtfaW6wQFSWKqXclONAgSzUMThmy0P50nyILx-UiWKB9xp0baEx_-I4ERn_wh9pzOhxOmWMH6PuYWyXVeEWWXGPvfkeDSb-x01zo52HgYesU4qpSGnWZRs1cp3FL1UnQ7nXGuy/s320/tribina+-+gosti.jpg" width="320" /></a>Окупљенима се у препуном амфитеатру први обратио професор социологије на Правном факултету др Милован Митровић. Он је нагласио на почетку самог излагања да треба прочитати његов текст „Српско друштво на раскршћу“ и схватити у каквом се стању заправо данас српско друштво налази. Професор је изнео неколико историјских чињеница које су битно утицале на стање нашег друштва. Нагласио је да је српско друштво разорено, да су уништене основне вредности и основна правила понашања. Он такође наглашава да данас има оних који говоре о духу простора и духу времена истовремено, али он за себе каже да често потенцира дух простора, јер су ови наши простори такви да морате бити кадри стићи и утећи и на том страшном месту постојати као народ и као држава. Он такође сматра да је Србија данас као држава недовршена , а српско друштво разорено до најситнијег атома његовог. Културни обрасци су разорени. Вредности и норме, једно са другим нису у сагласности, а да не говоримо о сагласности једних вредности са другим вредностима или једних норми са другим нормама. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Присутнима се потом обратио професор римског права на Правном факултету др Жика Бујуклић, који је поздрављен уз громогласан аплауз присутних. Професор је на почетку излагања поздравио наше удружење. Потом је нагласио своју идеју да наш факултет носи назив Св. Сава, али та идеја није наишла на разумевање. Године 1971 када је уписао Правни факултет, наглашава да су тада на факултету предавали најугледнији и најбољи професори тог времена, али да већ следеће године више нису били на факултету, а разлог је био петиција која се потписивала да се професор Михајло Ђурић пусти из затвора, који је учествовао у расправи о амандманима на Устав тадашње Југославије. И амандмани који су тада донети управо су предвиђали ово што се данас догађа, на шта право полажу и шиптари и аутономаши у Војводини. Он сматра да је још тада омогућено да се створи Устав из 1974 који је јасно и гласно прокламовао да не постоји држава Србија, него две аутономне покрајине које имају конститутивни елемент у Уставу, што значи да смо још тада продали своју државу и одрекли је се. Даље он наглашава да свако ко уради нешто на свом пољу и покаже нешто позитивно, да је способан, а не само да улети у неку странку и гледа да нешто ућари, тада ће нам бити боље. Треба да се погледамо у огледало, да не тражимо кривце негде изван нас, него у намама самима, и да свако уради оно што може, као што он ради на својим предавањима већ 30 година. Причајући о језику данас, о ћирилици, запитао се где смо, да ли постојимо. Ако не видимо где смо, нико нам неће помоћи. Тако да поручује да треба да чувамо свој језик, своју историју, своју традицију, односно да сачувамо свој идентитет. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjKA4Iz0uFjY9-MiY-13M6QvUkY4HNX3ekyNC_tKz5lzCegw-V3h9rNzMopImnvvtyLmuqAkY0dOn9Vlbg-QLiz6e6DfjsFqZBe9cM0kjDTNLkcG1m5aArCDEW8A_mPtgoLbusxTvf1_cFp/s1600/tribina+-+nmk1.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" height="212" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjKA4Iz0uFjY9-MiY-13M6QvUkY4HNX3ekyNC_tKz5lzCegw-V3h9rNzMopImnvvtyLmuqAkY0dOn9Vlbg-QLiz6e6DfjsFqZBe9cM0kjDTNLkcG1m5aArCDEW8A_mPtgoLbusxTvf1_cFp/s320/tribina+-+nmk1.jpg" width="320" /></a>Потпредседник Кошаркашког савеза Србије, наш прослављени кошаркаш и члан златне</div>
<div style="text-align: justify;">
генерације, Дејан Томашевић најпре се захвалио на позиву. Излагање почео једном занимљивом причом нашег времена, која му се догодила на граници са Македонијом. Враћајући се из Атине у Србију на граници је затекао аутобус са децом која су вероватно путовала на екскурзију. Видео је да деца истрчавају из аутобуса и јуре, па је претпоставио да желе аутограм или да се сликају. Међутим деца су хрлила ка аутомобилу у ком је био тамо неки „Боки 13“, што га је веома изненадило, али ипак осликава тренутно стање нашег друштва, нажалост. Тема његовог излагања била је „Псовка и злоупотреба дара Божијег“. Наглашава да су се многи питали да ли је псовка део наше културе, и он сматра да је најбољи одговор на то питање дао Архимандрит отац Тадеј, који каже да ја наша омладина послата у Пешту на школовање, јер тада у Србији која је ослобођена од Турака није било квалитетног образовања, и послато је доста омладине да се војно и административно усаврше. Међутим, Мађари су били познати псовачи у целом свету и наша омладина је научила да псује. У нашем језику пре тога нису постојале псовке, није се знало за њих и прва псовка почела је у гранизону и ево око 100 година касније смо гори од Мађара. Иначе наш кошаркаш наглашава да реч псовка значи пас, или нешто животињско, нешто недостојно човека. Треба да се угледамо на претке и да своју православну културу сачувамо. Потом је у истом духу изговорио и речи нашег Св.Владике Николаја Жичког, за све оне који се труде да избаце псовку из свог речника и тиме завршио своје излагање: „ Пресвети и пречисти Боже, помози свима вољнима да језик свој очисте и освете да би језик србског народа, и свију народа на земљи, био сличан огњеним језицима Твојих анђела, и апостола и светитеља, - инструмент наше утехе а Твоје вечите славе, моћи и мудрости. Да би језик свих људи био не на погибао њихову но на спасење и радост духовну. Амин.“ После прослављеног кошаркаша, присутнима се обратио легенда нашег рокенрола Бора Ђорђевић. После неколико изрецитованих песама о тзв. држави Косово и тзв. изборима, он се сложио са осталим гостима да је ситуација у земљи веома лоша. Бора такође наглашава из свог угла да је наш систем школства такав, да је просечно дете у осмом разреду основне школе паметније од Џ.Буша млађег. И наравно, по западу то мора да се мења. Тачније, запад нас доводи до апсурда, да мењамо оно што је добро. Да мењамо наш правни систем, да мењамо школство, и све битне институције. Даље сматра да нашем школству ниша не фали, па зашто би га мењали. И ако то променимо, он се боји да ћемо доћи наонај ниво америчких јавних школа, где се убијају, углавном не уче ништа, док је право школство које пружа адекватно знање резервисано за елиту. Бора је писајући колумне за „Франкфуртске вести“ тада направио мапу Србије са 36 независних држава ( Горња Војводина под управом великог благајнике Касе, Доња Војводина под управом великог војводе Ненада Личког (Ненада Чанка), итд.) Такође Бора сматра да Косово није завршена прича, да су ови тзв. избори које је расписала лажна држава Косово непостјећи. Он још наводи да се у Америци на тлевизијама не приказује ништа изван Америке, сем њихових и не толико актуелних вести. Док се код нас интензивно ради лана заглупљивању народа, где више пута поновљена лаж постаје истина. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh0TvSE-DI8tPhlI5y_xnuqJg15TQ829rpuJipxBdK2BPsb29Ky_1ps_J4UG4UCMoaUKcg2qHe8NncPJ66xv6XHLZHSSphfp_zTE7lIYYZRGwa1bBept1NksOSEshaqEo_MSyKLhUcOi7sz/s1600/tribina-nmk+i+gosti.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="233" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh0TvSE-DI8tPhlI5y_xnuqJg15TQ829rpuJipxBdK2BPsb29Ky_1ps_J4UG4UCMoaUKcg2qHe8NncPJ66xv6XHLZHSSphfp_zTE7lIYYZRGwa1bBept1NksOSEshaqEo_MSyKLhUcOi7sz/s320/tribina-nmk+i+gosti.jpg" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
На крају трибине гостима се обратио наш млади редитељ и глумац Борис Малагурски. Он каже да ако желимо да видимо право стање у нашем друштву, попричамо мало са таксистима на пример. Они су права енциклопедија многих појединости, разни људи улазе у њихова возила, чују разне проблеме, приче, итд, тако да он предлаже да и политичари повремено седну у такси и провозају се, онда ће најбоље уочити проблем и видети у каквом је стању друштво. Он такође дубоко верује да је Србији потребна револуција и нада се да ће се та револуција кад-тад десити. По њему постоје две могуће револуције: прва, она најагресивнија, она која се може десити на улицама и која може имати несагледиве последице и нада се да до тога неће доћи, и друга, коју он заговара, која је далеко боља, а то је револуција свести. Једноставно да се ми као народ освестимо о кључним проблемима у овој земљи и да кренемо да их решавамо. Не да стално очекујемо да ће нам те проблеме решити неко са стране, или да ће се појавити неки поштен политичар који ће решавати наше проблеме, већ да ми сами то урадимо. И он дубоко верује да ми то можемо и морамо урадити. Треба да поседујемо мотивацију која ће нас вући напред. И он наглашава познату кинеску изреку да „Пут од хиљаду миља почиње једним кораком“.Реакције на политичке одлуке изостају, то се не сме допустити. Ако нема граница, једноставно неће бити краја притисцима којима се излажемо. Зато ми млади морамо и можемо то да мењамо. Он наглашава да не напуштамо своју земљу, да не будемо само пасивни посматрачи.. Бежање од проблема није решење. Морамо имати смисао за слободу, јер имамо један живот, а слобода је услов живота. Сви ми можемо променити ову земљу, али само заједно. Трбина је била изузетно посећена, одржана је пред препуним амфитеатром, а завршена је постављањем питања гостима.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: right;">
<span class="null">За информативну службу </span></div>
<div style="text-align: right;">
<span class="null">Удружења ,,Номоканон" </span></div>
<div style="text-align: right;">
<span class="null">Урош Брановић</span> </div>
<div style="text-align: justify;">
У Београду,</div>
<div style="text-align: justify;">
07.12../24.11.2013.л.Г.</div>
</div>
ЗАКОНИКhttp://www.blogger.com/profile/03177803032984209333noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7306135215323809972.post-90784678408989163952013-11-02T13:50:00.001+01:002013-11-02T19:47:53.690+01:00ИЗВЕШТАЈ СА ТРИБИНЕ УДРУЖЕЊА НОМОКАНОН: „ПОЗИТИВНОПРАВНИ ПОРЕДАК И ЛОКАЛНИ ИЗБОРИ НА КОСМЕТУ“<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Удружење Номоканон 29. октобра 2013. године одржало је на Правном факултету у Београду трибину под називом „Позитивноправни поредак и локални избори на Космету“. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgk8osHKd_pgiLeGf8rOG9niI-SdPRgUFMC0dTfRXX7bU5JVf4V1SlFpHw6GjBZN1OGtKbZ9Frweew5-7LKs97upCMkovYCMCRGzYWDt5kATHsWesR64A7XD_iMjtgGFD1qOkbvPqfybHBH/s1600/tribina.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgk8osHKd_pgiLeGf8rOG9niI-SdPRgUFMC0dTfRXX7bU5JVf4V1SlFpHw6GjBZN1OGtKbZ9Frweew5-7LKs97upCMkovYCMCRGzYWDt5kATHsWesR64A7XD_iMjtgGFD1qOkbvPqfybHBH/s320/tribina.jpg" width="320" /></a> У име Одбора за јавно право трибину је отворио Стефан Стојков. Обраћајући се окупљенима<br />
Стојков је предстојеће локалне изборе на Косову и Метохији окарактерисао као правно насиље над уставним поретком Републике Србије пред којим правничка струка не сме ћутати. Он је оценио да у уставноправној теорији не постоји институт ,,статусно неутралних избора“, већ да се ради о једној политичкој кованици. Своје излагање о противуставним изборима лажне државе Косово, а тиме указујући и на противправну природу косовске независноти и свих аката које из ње проистичу, завршио је цитатом Валтазара Богишића: ,,Што се грбо роди, вријеме не исправи.“ </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Окупљенима први се обратио проф. др Слободан Самарџић, посланик у Народној скупштини и бивши министар за Косово и Метохију, који је изразио да је главни циљ локалних избора на Косову и Метохији предаја српских институција властима тзв. државе Косово, истичући да је у томе одлучујућу улогу одиграо Уставни суд Републике Србије. Он је навео да је Уставни суд порекршио Закон о уставном суду и Устав Републике Србије одлажући одлуку о оцени уставности споразума које је власт склопила са властима непризнате државе Косово под окриљем Европске уније. Циљ процеса је, по оцени проф. Самарџића, заокруживање косовске независности и довођење Србије пред свршен чин. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Након професора Самарџића окупљенима се обратио господин мр Душан Челић, бивши заменик председника Савезног комитета за Косово и Метохију. Показавши окупљенима одлуку председнице тзв. државе Косова о расписивању избора, господин Челић је јасно показао да предстојећи избори немају никакве везе са правним системом и законима државе Србије. Такође, он је оптужио комесара за избеглице Републике Србије да помаже тзв. Централној изборној комисији Косова у евидентирању лица избеглих са Косова и Метохије ради гласања на изборима при чему је вршено крвично дело крађе идентитета неовлашћеним достављњем података грађана који то нису одобрили. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
На крају се скупу обратио проф. др Владан Кутелшић који је потврдио да локални избори на Косову и Метохији немају везе са правним системом Републике Србије, али да сами избори, сама институционализација и организовање Срба на северу Косова може да се тумачи позитивно јер има могућност да касније прерасте са статуса локалне самоуправе у територијални ентитет који може да постави пуноправно питање свог статуса, као што је то учинио својевремено остатак Косова супротно Резолуцији 1244. </div>
<br />
Трибина је завршена постављањем питања гостима.<br />
<br />
<div style="text-align: right;">
За информативну службу Удружења „Номоканон“ </div>
<div style="text-align: right;">
Алекса Булатовић </div>
<br />
Снимак трибине можете погледати овде: <br /><a href="https://www.youtube.com/watch?v=uZRaxV_d6A8">https://www.youtube.com/watch?v=uZRaxV_d6A8</a><br /><a href="http://www.youtube.com/watch?v=5mLZcA8xig4">http://www.youtube.com/watch?v=5mLZcA8xig4</a></div>
ЗАКОНИКhttp://www.blogger.com/profile/03177803032984209333noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7306135215323809972.post-11438670792920999132013-10-25T18:23:00.000+02:002013-10-25T18:24:01.760+02:00ТРИБИНА: ПОЗИТИВНОПРАВНИ ПОРЕДАК И ЛОКАЛНИ ИЗБОРИ НА КОСМЕТУ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Позивамо вас да присуствујете трибини у организацији Одбора за Јавно право <b>Струковног удружења правника ,,НОМОКАНОН"</b>, а која ће се одржати на Правном факултету у Београду, у амфитеатру 5, 29.10.2013.године са почетком у 19ч, а на којој ће говорити: </div>
<br />
- г. проф. др Слободан Самарџић, народни посланик и бивши министар за Косово и Метохију;<br />
<br />
- г. проф. др Владан Кутелшић, редовни професор уставног права на Мегатренд универзитету;<br />
<br />
- г. мр Душан Челић, бивши заменик председника Савезног комитета за Косово и Метохију.<br />
<br />
<div style="text-align: justify;">
Као струковно правничко удружење имамо обавезу да у име правничке струке изнесемо аргументе у прилог заштите уставног поретка српске државе који је у потпуности угрожен и нарушен прихватањем тзв. статусно неутралних локалних избора које нису расписали државни органи суверене и међународно признате чланице УН - државе Србије. Са обзиром на значај који Косово и Метохија имају за српску државу и српски народ, та одговорност правничке струке тим је већа. Немогуће је не признавати тзв. Републику Косово као државу, а поштовати правила и одлуке о расписивању локалних избора које су донели тзв. органи власти непостојеће државе. Уколко се изврши потпуна дерогација уставних и законских правила српске државе у ком правцу се кренуло, тиме се отвара ,,Пандорина кутија" неправа.<br />
<br />
<div style="text-align: center;">
Како радили тако нам и Бог помогао! </div>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhctR3R1InpKs-UGtnuHHSZll66c-OMtstF_HTUOwTJ2QMjMfX7CIgA_piBfO9aWG4po-T6qr5zQ8_kcSPoR53lo-XGrP9JmY8EsDYe1KFdClMIvnVtwTC66nrU6HaJNU3gEAwd6mGYzOub/s1600/Kosovo_je_srbija.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhctR3R1InpKs-UGtnuHHSZll66c-OMtstF_HTUOwTJ2QMjMfX7CIgA_piBfO9aWG4po-T6qr5zQ8_kcSPoR53lo-XGrP9JmY8EsDYe1KFdClMIvnVtwTC66nrU6HaJNU3gEAwd6mGYzOub/s320/Kosovo_je_srbija.png" width="289" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
</div>
ЗАКОНИКhttp://www.blogger.com/profile/03177803032984209333noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7306135215323809972.post-76091719533572506012013-10-16T17:37:00.001+02:002013-10-16T17:37:48.856+02:00СУД У УЛОЗИ ЈАНИЧАРА<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
Да правосуђе у Србији не функционише уверили смо се нажалост много пута до сада. Наопаке и протовно закону засноване одлуке скоро да су постале судска пракса. Неколико реформаторских захвата уз неколико нових закона и српско правосуђе бачено је на колена. И оно што је од тог правосуђа остало може се сваким именом назвати, али да оно судску функцију власти врши у најбољем интересу права и правде, нажалост више нико не може то да каже. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Наравно, дужни смо да истакнемо да и поред оваквог стања постоје не мали изузеци међу српским судијама, који и даље часно обављају своју дужност. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Недавно је целу јавност зачудила одлука суда да повери на старање дете оцу у Загреб, упркос</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgrBrC6PjEVmcN0IAnu0mx78_Dmp1dsDzx_QIqdkwT8iAMAjoPxqPVDiOClq9aeSguvr922MS3FrR0lvGNWzIx7TWzidPF5lrN2-9AuHQhlsM3Y9V0038doqgY8i5g_ESRJx6jZvyEZZ3oX/s1600/slika1.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" height="179" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgrBrC6PjEVmcN0IAnu0mx78_Dmp1dsDzx_QIqdkwT8iAMAjoPxqPVDiOClq9aeSguvr922MS3FrR0lvGNWzIx7TWzidPF5lrN2-9AuHQhlsM3Y9V0038doqgY8i5g_ESRJx6jZvyEZZ3oX/s320/slika1.jpg" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
томе што је дете од рођења живело и расло уз своју мајку. Реч је о недавном случају мајке Наташе Матијевић и њене малолетне ћерке Рее Матијевић. У крајње дискутабилној судској одлуци, посебно ако се узме у обзир да је и интенција Породичног закона, као и досадашња домаћа судска пракса ишла у том правцу да се дете поверава на старање мајци, осим у законом оправданим случајевима, суд доноси одлуку којом дете поверава оцу и то са којим од рођења дете није живело!? Да ствар буде још гора отац детета – малолетне Рее Матијевић насилнички се понашао према својој супризи – мајци њиховог заједничког детета и због тога су против њега покретани у Хрватској адекватни поступци. Такође према лекарским налазима отац је боловао и од психичких болести које свакако не могу бити разлог више да се дете повери оцу уместо мајци! </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
У делу домаћег породичног законодавства у погледу вршења родитељског права нормирани су случајеви заједничког, споразумног и самосталног вршења родитељског права, али оно што прожима тај однос родитеља према деци јесте правни стандард - ,,у најбољем интересу детета“. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Поред очигледне неправде, али и погрешног поступања суда који је донео овакву срамну одлуку у погледу својих држављана јасно је да се није водило рачуна о ,,најбољем интересу детета“ јер сасвим сигурно поверавање детета лицу које му је само биолошки отац без основних услова које у том својству мора испунити наводи и лаика на закључак о лошој судској одлуци. Таква штетна одлука мора се изменити и то без одлагања како ни дете ни мајка не би трпели, а и како би се ова мрља у низу фаталних одлука српског правосуђа што пре спрала и тиме показала одговорност судства, друштва и државе у целости! </div>
<br />
<div style="text-align: right;">
Струковно удружење правника ,,Номоканон"</div>
<div style="text-align: right;">
<br /></div>
<div style="text-align: left;">
У Београду, </div>
<div style="text-align: left;">
15./02.10.2013.л.Г. </div>
</div>
ЗАКОНИКhttp://www.blogger.com/profile/03177803032984209333noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7306135215323809972.post-20455132730393121902013-10-02T23:28:00.002+02:002013-10-02T23:29:20.014+02:00Снимак трибине Удружења ,,Номоканон" - Сећање на Кошаре, Београд, 17./30.09.2013.л.Г., Београд, Правним факултет<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
Овде можете погледати снимак трибине Удружења ,,Номоканон" - ,,Сећање на Кошаре", која је одржана 17./30.09. 2013. Л.г. на Правном факултету у Београду.<br />
<br />
Линк на коме се може погледати снимак трибине:<br />
<br />
<a href="http://youtu.be/u9i-6Hk2jX0?hd=1"> http://youtu.be/u9i-6Hk2jX0?hd=1 </a><br />
<br />
<div style="text-align: center;">
Удружење ,,Номоканон" се захваљује аутору снимка на објављивању истог.</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: right;">
Инфорамативна служба</div>
<div style="text-align: right;">
Удружења ,,НОМОКАНОН" </div>
</div>
ЗАКОНИКhttp://www.blogger.com/profile/03177803032984209333noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7306135215323809972.post-72624233441393340932013-09-28T01:05:00.001+02:002013-09-28T01:05:12.554+02:00САОПШТЕЊЕ УДРУЖЕЊА „НОМОКАНОН” ПОВОДОМ ОДРЖАВАЊА ТЗВ. ПАРАДЕ ПОНОСА У БЕОГРАДУ 2013. ГОДИНЕ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhGynU7e6EwWJgAn8u9D5Reqpe9rEy3Tgu-R3txSv67nQQ4-gaqZT31EPIvZWJzvRATmkE46UwrI5ACvjQChEErJ8IBjK1Z8RMmXrTe7BF2q6gILJbEVhIDS9OER4xDPC1WRzo37_fV7Seu/s1600/DSCF1792.JPG" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhGynU7e6EwWJgAn8u9D5Reqpe9rEy3Tgu-R3txSv67nQQ4-gaqZT31EPIvZWJzvRATmkE46UwrI5ACvjQChEErJ8IBjK1Z8RMmXrTe7BF2q6gILJbEVhIDS9OER4xDPC1WRzo37_fV7Seu/s320/DSCF1792.JPG" width="238" /></a>Сваки покушај да се на силу одржи парада мужеложништва и ове године је доживео неуспех. Нажалост то није због тога што власт има јасан став о том питању, већ се и овога пута радило о чистој политичкој калкулацији. Иако су и ове године промотери педерастије свим силама и огромном иностраном подршком, посебно финансијском, настојали да учине још један корак ка покоравању традиционланог српског духа у томе се ипак није успело. Ипак, не толико организовани српски национални корпус показао је довољно спремности и воље да се самоодбрани од насрћуће декаденције и изопачењаштва. Више је него јасно да је и овај пут требало зарад интереса уског круга на новац алавих ,,прајд активиста" направити сукобе и разарање града чије се становништво у великој већини противи њиховим бахатим и провокаторским замислима, па су им у том циљу изашле у сусрет и експозитуре западних амбасада. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
У смислу горе најављених догађаја и педерске претње узнемиравању становника Београда као израз противљења и дубоког неслагања са тзв. „Парадом поноса“ представници Удружења ,,НОМОКАНОН“ су у склопу антипедерске кампање делили студентима Правног факултета у Београду посебно издање билтена удружења са темом правне ,,борбе“ против најављене параде мужеложништва. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: right;">
Информативна служба </div>
<div style="text-align: right;">
Удружења ,,НОМОКАНОН“ </div>
<br />
О Крстовдану 2013. л.Г.
</div>
ЗАКОНИКhttp://www.blogger.com/profile/03177803032984209333noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7306135215323809972.post-5078772170794971472013-09-26T00:25:00.002+02:002013-09-26T00:25:42.625+02:00ПРАВО ПРОТИВ „ПАРАДЕ“<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
<b><i>Кључни аргумент на који се позивају заговорници „геј параде“, управо је тврдња да је реч наводно о (не)поштовању људских права, при чему су хомосексуалци (и сродне врсте девијантних особа), представљени као угрожени и обесправљени субјекти, то јест као жртве. Колико је апсурдна таква тврдња, сведоци смо већ годинама, нарочито током јесење изложености политичко-медијској хистерији представника те „угњетаване“ мањине, који су у духу своје „толеранције“ и агресивног наметања својих идеја, наружили и плато испред Правног факултета Универзитета у Београду, рогобатним графитима чије поруке провокативно вређају традиционалне вредности србског народа. И тај чин довољно говори о правој позадини њихових медијских мантри о „људским правима“, као и о њиховом презиру према институцији Правног факултета, као храму правне науке. Јер ова научна дисциплина (право) није само пука теорија, већ један од темеља цивилизације, те је као таква увек непобитно сведочила против накарадне тенденције да се хомосексуални однос вредносно поистовети са природним односом између особа различитог пола.</i></b></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<div style="text-align: justify;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgQoCVSzFZNP2s5IyNYD2mJKenFlhy0LfI8WoTjhjaNSNYS8ZDPa-7G0_tuPWUmPFu4y6csxCvDg1-hlE1_NVrB56tivpokz32s_YyIchii1QK1jqLDMw4olLZLL9X7UkM5hCYNPBNdsKzb/s1600/slika.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" height="238" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgQoCVSzFZNP2s5IyNYD2mJKenFlhy0LfI8WoTjhjaNSNYS8ZDPa-7G0_tuPWUmPFu4y6csxCvDg1-hlE1_NVrB56tivpokz32s_YyIchii1QK1jqLDMw4olLZLL9X7UkM5hCYNPBNdsKzb/s400/slika.jpg" width="400" /></a>У јеку традиционалне јесење медијске и политичке агресије коју заговорници „геј параде“ са читавом својом булументом медијског шкарта, већ годинама врше над нашим „хомофобним“ народом, објављујемо ову „политички некоректну“ анализу, која има за циљ да укаже на објективан однос између права и правде на једној страни и тежње за јавним испољавањем хомосексуалног понашања, на другој. За овдашњи „политички коректан“ миље, чак и оваква објективна анализа, несумњиво ће бити оцењена као дух линча према „геј популацији“. То и не чуди, јер не би било први пут да у недостатку ваљаних аргумената, промотери педерастије етикетирају своје опоненте као носиоце „духа линча и мржње“. То ће се несумњиво збити увек, када се оштро, бескомпромисно, али и аргументовано, у сваком погледу разобличава један од кључних идејних отрова које модерни жреци идеологије планетарног мондијализма користе у сврху уништења остатака здравих животних сокова народних организама широм планете. Истина, такви организми, у самоодбрани често рефлексно реагују и контра-насиљем. Јер као што су каменице, којима су током фебруара месеца 2008. године разбијани прозори непријатељских амбасада у Београду, фактички биле у служби одбране не само граница Србије дефинисаних Уставом, већ и одбране међународног права (ма колико то некоме смешно и противречно звучало), тако су и традиционалне претње и графити на београдским фасадама, који утерују страх у кости промотерима „хомосексуалних вредности“ и читавом овдашњем педерофилском несоју, у преданој служби одбране јавног поретка државе Србије. Јер омладина која ће у суботу изаћи на улице и понашати се у духу Његошевог стиха „Зло чинећи, од зла се бранећи...“ несумњиво ће онемогућити било какву „параду“, јер појам „парада“ подразумева и публику као неизоставни елемент. Парада заправо представља дефиле учесника кроз шпалир народа који им отпоздравља, а такве сцене засигурно никада нећемо гледати на улицама Србије, које могу бити поприште једино јалових и усиљених шетњи. А такве манифестције само јачају гнев грађана према промотерима педерастије и њиховим политичким покровитељима. Дакле, полицијски час, насиље и шетња пар десетина девијантних сподоба и њихових плаћеника, нису и не могу бити никаква парада, већ представљају лакрдију, циркус и сраман терор који антинародни режим зарад додворавања својим иностраним газдама, врши над народом Србије. Но, свака одбрана вапије и за ваљаном идејном подлогом, па отуда и побуда за настанак овог нашег доприноса идеолошком разобличавању педерофилске хистерије. Нажалост, и многи њени противници у овдашњој јавности често зазиру од претећих етикета, те се придржавају кодекса „политичке коректности“, чиме релативизују и константно ублажавају свој став о нужности одбране принципа здравог друштва, чиме можда и несвесно, усмеравају народ ка постепеном подизању прага толеранције према овој омраженој пошасти. Но извесно је да полемика око „хомосексуалних права“ и са њима повезане „Параде поноса“, и овај пут неминовно повлачи многа питања као што су етички, историјски, правни, па чак и идеолошки чинилац педерастије као појаве.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<div style="text-align: justify;">
Ипак, у овој анализи, задржаћемо се на гледишту са становишта правне струке, како у смислу позитивног права тако и у контексту универзалних правних принципа. Ово питање је посебно битно, с обзиром да је кључни аргумент на који се позивају заговорници „параде“, управо тврдња да је реч наводно о (не)поштовању људских права, при чему су хомосексуалци (и сродне врсте девијантних особа), представљени као угрожени и обесправљени субјекти, то јест као жртве. Колико је апсурдна таква тврдња, сведоци смо већ годинама, нарочито током јесење изложености политичко-медијској хистерији представника те „угњетаване“ мањине, који су у духу своје „толеранције“ и агресивног наметања својих идеја, наружили и плато испред Правног факултета Универзитета у Београду, рогобатним графитима чије поруке провокативно вређају традиционалне вредности србског народа. И тај чин довољно говори о правој позадини њихових медијских мантри о „људским правима“, као и о њиховом презиру према институцији Правног факултета, као храму правне науке. Јер ова научна дисциплина (право) није само пука теорија, већ један од темеља цивилизације, те је као таква увек непобитно сведочила против накарадне тенденције да се хомосексуални однос вредносно поистовети са природним односом између особа различитог пола. Јер почев од првобитних слојева правне баштине из древне прошлости, па све до конца прошлог века, хомосексуална „заједница“ између двоје људи није постојала као норма. Хомосексуално понашње се истина јавља у извесним старим цивилизацијама, али се интензивира тек у периоду моралне декаденције истих (пред њихов распад), дакле у епохама изразитих поремећаја устаљених друштвених и међуљудских односа. Међутим, чак ни у таквим примерима данашњи поборници педерастије не могу пронаћи аргументе за своје идеје и тежње, јер историја не познаје појам „хомосексуалног брака“. Наиме, чак и они који су упражњавали овакву настрану праксу са истополним особама, најчешће су истовремено имали природан хетеросексуални брак. </div>
</div>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Ипак, агресија хомосексуалних промотера не обзире се на историјске, правне и етичке чињенице. Она је окренута најнижим поривима, изругивању светињи, деструкцији и бегу од полног идентитета. А њен пораст, несумњиво је омогућен благодарећи залеђини утицајних политичких странака и амбасадора западних земаља, а конкретизује се путем њима подређених медија. Наиме, уместо да се прикључе апелима за забрану скарадних перформанса којима се врећа духовна традиција житеља Србије, а чиме организатори „параде“ током читаве седмице најављују свој морбидни пир, најутицајнији медији у Србији хорски покушавају да исперу мозак народу, бомбардујући га ноторним неистинама по којима се право на парадирање хомосексуалаца приказује као „људско право загарантовано Уставом“, а скарадне манифестције подводе се под „изражавање уметничких слобода“.<br />
<br /></div>
„ПАРАДА“ КАО КРИВИЧНО ДЕЛО И ПОВРЕДА ЈАВНОГ ПОРЕТКА<br />
<br />
<div style="text-align: justify;">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhzfIfB_-tIP1O7uJ3kCaEocpKUUQsB4MgrgtnM_vjO761g_gFmzKdHcNwbvo657QGbYfvJm-ilHGrnS9StCOQSE9pSriONPZ1R8oCLyQuTSgxLLIxyvf6OI-ZMl2idA4JqVXtWCtnLaPsZ/s1600/Stop+paradi.gif" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="319" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhzfIfB_-tIP1O7uJ3kCaEocpKUUQsB4MgrgtnM_vjO761g_gFmzKdHcNwbvo657QGbYfvJm-ilHGrnS9StCOQSE9pSriONPZ1R8oCLyQuTSgxLLIxyvf6OI-ZMl2idA4JqVXtWCtnLaPsZ/s320/Stop+paradi.gif" width="320" /></a></div>
Међутим, истина је да слобода окупљања загарантована Уставом, није безусловна, већ је подложна ограничењима „уколико је то неопходно ради заштите јавног здравља, морала, права других или безбедности Републике Србије“, како и пише у члану 54. важећег Устава. А што се тиче пословичног скрнављења хришћанских символа које током „Недеље прајда“ врше промотери педерастије, треба рећи да сам чин њеног организовања има све елементе кривичног дела из члана 317. Кривичног законика РС, у коме јасно пише да ће се учинилац казнити затвором од једне до осам година, уколико је дело расне верске и националне мржње „учињено излагањем порузи националних, етничких или верских симбола“. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Такође, институција људских права подразумева само она права човека која су као таква призната од стране највећег броја држава у свету (кроз фактичко уважавање или ратификовање међународних пактова, конвенција и декларација), а „права“ на „сексуално опредељење“ као и на јавно испољавање хомосексуализма, прихваћена су у релативно малом броју држава (ЕУ и англосаксонске земље), те се ни у ком случају не могу подвести под категорију људских права.<br />
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Даље, као што је познато, апологете „геј параде“ стално истичу како су права хомосексуалаца у Србији угрожена, те је стога оправдана њихова жеља за протестом против постојећег стања. Међутим, истина је да су у правном погледу ове девијантне особе у Србији данас привилегована групација, заштићена посебним законом. Не заборавимо да је кључни део (члан 21) „Закона о забрани дискриминације“ из 2009. године, управо посвећен овој групацији, премда су пропедерски чиниоци овог закона у супротности са другим горе цитираним правним актима, као и са самим јавним поретком државе Србије.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Дакле, као што је очигледно и неоспорно, „геј популација“ ужива потпуну подршку антинародних власти, које су више пута показале спремност да новцем пореских обвезника, који су у великој већини противници одржавања про-педерских манифестација, покривају велике трошкове око организације истих. Дакле, по концепту хомосексуалног парадирања, већина грађана Београда се, злоупотребом правно-политичке регулативе од стране власти, новчано и физички експлоатише, а зарад удовољавања прохтевима мањине, коју већина сматра настраном. Наводимо и „физички“, јер не треба заборавити да се присуством огромног броја полицајаца при покушају одржавања параде, фактички заводи полицијки час у центру Београда. Таквом пажњом државних власти никада се није могла похвалити ни једна групација. Да иронија буде већа, није ретко да се националисти, којима се од стране про-педерских апологета импутира наводна привилегованост у друштву, хапсе и малтретирају насумично, чак и у случају најобичније пројаве своје патриотске оријентације.<br />
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh40L7AjRYw7dA5PYzdUPlXtXb_LXH5Q5cF5fYqfsRuRvCWrTBd9IRlKtHQ0pezp-LWYcJz8oxtLGYptuzWg8CSQx7PKafGrbIhTsNlYaWwTGcZWEsZdM3JzAfgqkb2R8MxjD5inU94Jw87/s1600/parada+zastava.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" height="220" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh40L7AjRYw7dA5PYzdUPlXtXb_LXH5Q5cF5fYqfsRuRvCWrTBd9IRlKtHQ0pezp-LWYcJz8oxtLGYptuzWg8CSQx7PKafGrbIhTsNlYaWwTGcZWEsZdM3JzAfgqkb2R8MxjD5inU94Jw87/s400/parada+zastava.jpg" width="400" /></a>Каже даље педерофилски несој, како је „геј популација“ угрожена, јер је у страху да јавно испољи своје „сексуално опредељење“. Ово је заиста тачно, и са становишта народног интереса, добро је што је тако. Заправо, ми признајемо да прижељкујемо још снажнију „хомофобију“ у Срба, али чак и гледано са становишта интереса хомосексуалаца, очигледно је да протест и парадирање није решење за побољшање њиховог статуса. Наиме, народ Србије за разлику од власти, једноставно не жели јавно испољавање педерастије у свом окружењу, јер сматра то настраном појавом, која нарушава јавни морал у друштву. У сваком модерном правном поретку, нарушавање јавног реда и мира се инкриминише и кажњава, а правни појам „нарушавања јавног реда и мира“ зависи од категорије „јавног морала“, који је и по логичким принципима али и по схватању правне науке, условљен схватањима дотичне заједнице у којој се примењује односни правни поредак. Конкретно у нашем случају, чињеница је да велика већина житеља Србије јавно испољавање педерско-лезбејских и сродних склоности сматра неморалним чином, a таква квалификација је у правничкој категорији еквивалентна појму нарушавањa јавног реда и мира. Сходно томе, у члану 344. Кривичног законика РС, стоји да ће се казнити затвором до три године, онај ко „дрским или безобзирним понашањем значајније угрожава спокојство грађана или теже ремети јавни ред и мир“.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<div style="text-align: justify;">
Стога је јасно да је „хулиганско“ насиље које спречава одржавање педерске параде на београдским улицама, одраз својеврсне колективне правне самопомоћи, коју у недостатку адекватне реакције надлежних органа спроводи сам народ, штитећи јавни ред и мир.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Дакле, с обзиром и на правни и етички аспект народног третмана према педерастији, логично би било да хомосексуалци који живе у Србији, напусте државу и народ у коме живе, уколико су му „хомофобна“ схватања тог народа неприхватљива, уместо што жели да га „промени“ нарушавањем јавног реда и мира. Дугорочно гледано, и за њих саме то је боља опција, јер протестом и парадирањем, као и свим пратећим хаосом и нередима, који су неминовни привезак параде, „геј популација“ неће ни мало поправити свој статус пред обичним народом. Напротив, проузроковаће само пораст гнева већине житеља Србије према себи, јер никада није и не може бити правично да се извесна сексуална карактеристика мањине наметне већини као легитимни образац нормалности. Наиме, уколико педерско сексуално опредељење постане друштвена норма и легитиман (односно алтернативан) начин изражавања „љубави“, отвара се „Пандорина кутија“ и пробија граница, која отвара врата свим осталим сексуално девијантним појавама. Јер, поставља се питање, са каквом аргументацијом у том случају, у будћности забранити педофилима, зоофилима и сличним перверзњацима да исказују јавно своје сексуалне карактеристике? Такође, право на инцест, по таквој наопакој логици, исто треба дозволити, јер како забранити „љубав“? Ко ће имати право да постави границу између испољавања љубави на једној и удовољавања најнижим и девијантним нагонима на другој страни?<br />
<br /></div>
</div>
О ОДЛУЦИ УСТАВНОГ СУДА<br />
<br />
<div style="text-align: justify;">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEji2oO08LoENMjY4HLXJEd1qGBqHV22TCkjtMvxTZ8Q-QOylkJGi4VZL97vZaflVAQYvVer5rautzFyZEpBVzP2_DbrOFAUShFadputwfy5mrjSm5_kpJdawpcg-spqEvMpL7gowIy8CKXP/s1600/svetosavska+srbija.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEji2oO08LoENMjY4HLXJEd1qGBqHV22TCkjtMvxTZ8Q-QOylkJGi4VZL97vZaflVAQYvVer5rautzFyZEpBVzP2_DbrOFAUShFadputwfy5mrjSm5_kpJdawpcg-spqEvMpL7gowIy8CKXP/s1600/svetosavska+srbija.jpg" /></a></div>
Када је реч о односу права и педерастије, посебну пажњу у овдашњој јавности, привукла је одлука Уставног суда РС од 18.04. 2013 у предмету Уж. 5284/2011, а поводом жалбе правног лица „Парада поноса Београд“ које је пријавило организацију „геј параде“ за 2011. годину. Наиме, овдашњи антисрбски медији, уздајући се у пословичну површност лаика, хорски су представљали поменуту пресуду као правну победу заговорника параде, те као наводни доказ о томе да је забраном параде повређен Устав Републике Србије. Сада ћемо проанализирати ову тезу и основаност поменутих тврдњи, које су заправо ништа друго до злонамерно кривотворење односног акта. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Истина, одлуком Уставног суда, усваја се жалба у неколико споредних чинилаца, попут повреде права на правно средство и повреде права на правично суђење, с обзиром да је одлука МУП-а о забрани, уследила по тврдњи суда – прекасно за могућност да услед жалбе евентуално дође до промене одлуке полиције о забрани. Међутим, „касна“ одлука полиције (што је наравно на самом делу ствар политичке тактике, балансирања између спољњег притиска и народног гнева), правно је еквивалентна пословичној неажурности и аљквости органа државне управе, и то нема везе са питњем односа између Устава на једној страни и на другој - права на организацију „геј параде“, напротив. То је ствар управно-техничке и политичко-тактичке природе и нема никакву другу димензију. Наиме, у суштинској ствари, односно о питању да ли је полицијском забраном повређено право на слободу окупљања, Уставни суд је својом пресудом одбио жалбу!<br />
<br /></div>
Стога, у ставу 1. изреке дотичне пресуде пише:<br />
<div style="text-align: justify;">
<i> „Усваја се уставна жалба Удружења „Парада поноса Београд“ и утврђује да
су подносиоцу уставне жалбе решењем Министарства унутрашњих послова - Дирекција полиције - Полицијска управа за град Београд - Полицијска станица Савски венац број 212 - 613/11 од 30. септембра 2011. године повређени право на судску заштиту из члана 22. став 1. Устава Републике Србије, право на правно средство из члана 36. став 2. Устава и слобода окупљања из члана 54. Устава, док се у преосталом делу уставна жалба одбија као неоснована.“</i>
Дакле, у суштинској ствари, Уставни суд је одбио жалбу, и ту чињеницу су овдашњи медији срамно прећутали, износећи притом неистину о одлуци суда која забрану одржавања параде проглашава неуставном, иако за такве тврдње нема никаквих основа. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Насупрот поменутим неистинама, ево навода из образложења одлуке Уствног суда:</div>
<div style="text-align: justify;">
<i>„Приликом оцене основаности уставне жалбе у односу на истакнуте повреде Уставом зајемчених права и слобода, а полазећи од претходно утврђених чињеница и околности конкретног случаја, Уставни суд је имао у виду следеће: Прво, да слобода окупљања из члана 54. Устава није апсолутна, већ њено остваривање подлеже Уставом утврђеним ограничењима. Са једне стране, грађанима се јемчи само слобода мирног окупљања, што значи да уставним гаранцијама ове слободе не подлеже окупљање грађана које није мирно. Са друге стране, уставотворац је допустио могућност да се зајемчена слобода окупљања законом ограничи из такстативно Уставом утврђених разлога, а то су: 1) заштита јавног здравља, 2) заштита морала, 3) заштита права других или 4) заштита безбедности Републике Србије.“ </i></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Наравно, иако је суштина одлуке исправна, наш циљ није глорофоковње Уставног суда и његове наводне истинољубивости и правичности, напротив. Данашњи Уставни суд, као и целокупан правосудни систем у Србији, несумњиво је оронуо и закржљао у погледу поимања правде, и то услед учесталих политикантских марифетлука и претварања судске власти у сервис режимских политичких партија, амбасадора утицајних западних земаља, као и поседника крупног капитала. Отуда је скандалозна и сама чињеница неодбацивања ове жалбе, с обзиром да је обраћање Уставном суду искључено онда када нису исцрпљена сва остала правна средства, а оргнизатори „параде“ нису претходно уложили жалбу чак ни на одлуку МУП-а о забрани. Али судије Уставног суда, очито нису имале баш толико смелости да и у овом случају примене Устав, већ су се препустили поменутој стихији послушништва према својим политичким газдама. Ипак, имали су макар толико обзира за струку и правичност, те су у суштинској ствари, одбили жалбу, премда су начин на који је одлука суда формулисана, као и пропратни текст њене објаве на интернет презентацији Уставног суда, несумњиво срамни и сасвим су у духу поменутог полтронског статуса судства у данашњој Србији.<br />
<br /></div>
ПЕДЕРАСТИЈА И РЕЖИМ<br />
<br />
<div style="text-align: justify;">
Дакле, не можемо се отети утиску да је у прича о „правима хомосексуалаца" и паради, не само део стратешке духовне борбе за промоцију накарадних мондијалистичких вредности, већ и безобразна провокација уперена према већини житеља Србије, поготово ако узмемо у обзир чињеницу да организатори не желе да своју параду одрже нигде другде осим у строгом центру Београда, као и чињеницу да се пратећа пропаганда из године у годину све мање бави „правима хомосексуалаца“ а све више бласфемичном изругивању према религији којој припада огромна већина житеља Србије. И на том примеру видимо привилеговани статус „геј популације“, јер власт (прецизније, Јавно тужилаштво) игнорише вређање осећања матичног народа, односно већине грађана Србије. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
На тај начин, актуелне власти нам прокламују нову и наопаку филозофију права, по којој се границе права личности не простиру до граница права других, већ их агресивно крше и угрожавају. Наиме, ако један државни функционер Републике Србије изругивање православној вери назива уметничким слободама, по истој таквој логици може се појавити неко ко ће евентуално насиље над учесницима „прајда“, назвати уметничким перформансом. Јер ако неко има права да повређује права других, појавиће се трећи, који ће угрожавати његова права, и тако у недоглед, ствараће се хаотичне заврзламе непрекидних сукоба и дискриминација. Стога, једини логичан закључак јесте да поборници „геј парада“ немају право да се буне када добију оно што заиста и призивају својим провоцирањем већине житеља Србије.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
У једном нормалном државно-правном поретку (који нажалост не постоји у данашњој Србији), власт би активно сузбијала педерастију и инкриминисала њено јавно испољавање, а житељи који је упражњавају, имали би три могућности. Прва је да прихвате чињеницу да су настрани и болесни, и подвргну се лечењу у специјалним здравственим установама. Друга је да не прихвате чињеницу да су болесни и настрани, али да не намећу и не експонирају јавно своју болест. А трећа је да заврше у казненим установама уколико јавно испољавају своје настраности. Међутим, данашња Србија, чија власт хрли ка ЕУ тамници, далеко је од идеала једне иоле нормалне државе.</div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Дугорочно гледано, на нама Србима као и свим савесним житељима државе Србије, стоји обавеза да урадимо оно што морамо и можемо, не би ли земљу одбранили од расадника хомосексуалне хистерије, као и од свих паразитских режима који на духовном, социјалном и националном плану, смењујући се и узајамно допуњујући, неуморно деградирају народ. </div>
<br />
<div style="text-align: right;">
Марко Б. Димитријевић
</div>
</div>
ЗАКОНИКhttp://www.blogger.com/profile/03177803032984209333noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-7306135215323809972.post-14981296270128666462013-09-19T22:52:00.002+02:002013-09-19T22:53:00.781+02:00ПОЗИТИВНИ ПРАВНИ ПОРЕДАК И ЛОКАЛНИ ИЗБОРИ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right; text-align: right;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjU2BP6d1KM0XYQ5b-nvw5gIDcwAW_DDBV1Fimq36WAITwK84t1M3xa4WOTem0L1tPjV8sm0nX0HsbOQWOlJLlHJtdfdPWJeFf0slFN6VtCUScXum6Y5FvIhiG-aOI3yVx_rNhUtgJha7fr/s1600/ustav.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="239" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjU2BP6d1KM0XYQ5b-nvw5gIDcwAW_DDBV1Fimq36WAITwK84t1M3xa4WOTem0L1tPjV8sm0nX0HsbOQWOlJLlHJtdfdPWJeFf0slFN6VtCUScXum6Y5FvIhiG-aOI3yVx_rNhUtgJha7fr/s320/ustav.jpg" width="320" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Неки га носе ,,под мишком", уместо да га читају</td></tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: justify;">
Још од успостављања међународне администрације на територији Косова и Метохије 1999. године привремени органи власти настојали су да добију што шири легитимитет као и легалитет. До данас прошло је неколико фаза успостављања органа власти који су временом покривали како све вертикалне тако и све хоризонталне нивое власти. Преломни тренутак сасвим сигурно била је 2008. година када је једнострано проглашена независност тзв. Републике Косово. Од тог тренутка у унутрашњем смислу, а и у односу према оним међународним субјектима који ту самопрокламовану независност признају, долази до устројавања државних органа власти, тачније органа власти у виртуелном непризнатом систему законодавне, извршне и судске власти лажне државе Косово. Пошто је од узурпације власти 1999. године и упркос изричитим нормама резолуције УН 1244, циљ тамошњих сецесиониста било издвајање јужне покрајине из потпуне јурисдикције централне власти СРЈ, односно Србије успотављање и постојање паралелног уставно-правног система тзв. државе Косово неминовно је морао доћи у сукоб са јединим легалним, легитимним и међунраодно признатим уставно-правним поретком унутар кога је предвиђена правна егзистенција ове покрајине која је под привременом управом УН. Овакво несагласје међународног права, уставног права и политичких интереса косовских сецесиониста фактички је и то по етничком кључу поделило целу територију покрајине. Тамо где су већина преостали и непротерани Срби, власт се врши у сагласју са важећим уставним поретком Србије, док у оним деловима покрајине где већину чине Шиптари, власт се врши у уставно-правним оквирима правно непостојеће тзв. Републике Косово. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Иако је ово један правни парадокс, очувани уставно-правни поредак Србије у појединим општинама јужне покрајине брана је и гарант опстанка преосталих Срба на Косову и Метохији. Редовно одржавање избора, избор народних представника и спровођење одлука извршне и судске власти Србије у мери у којој је то фактички и правно могуће најбоље је сведочанство да легитимни и легални уставно-правни поредак државе Србије егзистира на Косову и Метохију упркос супротним жељама и тежњама шиптарских сецесиониста и оних спољних фактора који их у тим настојањима подржавају. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Формат у коме су постигнути ,,споразуми“ између ,,две стране“ након преговора у Бриселу између представника српских власти и привремених иниституција на територији јужне покрајине по први пут након 1999. године ишао је у правцу негирања уставно-правног поретка државе Србије и резолуције 1244 УН која штити и потврђује суверенитет и територијални интегритет државе Србије на територији јужне покрајине. Изричито непризнавање од стране Србије тзв. косвоске независности замењено је фактичким признавањем атрибута државности кроз форму политичког дијалога надзираног од стране ЕУ која је већински на страни шиптарских сецесиониста. Крајњи печат негирању уставно-правног поретка Србије на територији јужне покрајине ударен је расписивањем локалних избора на територији јужне покрајине и то од стране органа власти привремених иниституција тј. непостојећих органа непостојеће државе Косово. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEicdCFrTv0NntOibCTGsigW2O4Vbo6by9guF4ganLzFKo7GJJE7kOGY5Mkxj89ByAVJ4JSs7kZ1gWAFvpG0CwPsnxHA47rBj6wrIhS2CXRGi7iEeAvx1C_CMEcHIPGw-oeElnalvZq8CjhD/s1600/izbori.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="183" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEicdCFrTv0NntOibCTGsigW2O4Vbo6by9guF4ganLzFKo7GJJE7kOGY5Mkxj89ByAVJ4JSs7kZ1gWAFvpG0CwPsnxHA47rBj6wrIhS2CXRGi7iEeAvx1C_CMEcHIPGw-oeElnalvZq8CjhD/s320/izbori.jpg" width="320" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Ћораве кутије ,,статусно неутрланих избора"</td></tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: justify;">
Истискивање српског правног поретка са Косова и Метохије уоквириће и даће додатну тежину сецесионистима у погледу међународноправног признавања косовске псеудо-државности, а Србији потрети право на успостављање пуног суверенитета и територијалног интегритета у својој покрајини. Иако се све време инисистира на ,,статусно неутралним изборима“ јасно је да локални избори заказани за 3. новембар 2013. године, заправо нису ништа друго него статусно дефинисан изборни процес тзв. Републике Косова и то изборни процес током кога ће се бирати представници локалне самоуправе. Већ самим тим што ти избори нису расписани од стране неког непристрасног органа, организације која попут администрације УН има овлашћења сходно резолуцији 1244 да управља покрајином, а која је формално део уставно-правног поретка државе Србије, не може бити речи и „статусно неутралним изборима“. У правној теорији оваква конструкција или сличан правни институт не постоји. Овде је реч о једној политичкој кованици која треба да оправда и прикрије стврану природу ових избора. Избори, било о коме нивоу власти да је реч, имају за циљ да један уже или шире одређен круг бирача изабере своје представнике у локалним заједницама, регионланим органима власти или органима територијалне децентрализације, односно централним органима власти. Такође да би ти избори били „статусно неутрални“ потребно је да правни оквир према коме ће бити спреведен целокупни изборни поступак буде заиста статусно неутралан, а не тзв. законодавство тзв. државе Косово! </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Пошто ова два кључна елемента не испуњавају услов тзв. ,,статусне неутралности“ - услов непристрасности код расписивања избора и услов непристрасног изборног законодавства - не може бити никако речи о ,,статусно неутралним изборима“. Они се тако могу називати политичким речником оних политичких снага које такве изборе и изборни поступак заговарају и оправдавају, али то и даље неће значити са правног аспекта да се ради о „статусно неутралним изборима“. Оно што је још горе изборни поступак биће спроведен у складу са уставом и законима тзв. Републике Косово. Дакле упркос постојању обавезујућег, важећег и међународно призантог правног поретка државе Србије локални избори за део њене територије, тачније јужне покрајине, биће спроведени према законодавству непостојеће државе која противправно спроводи свој псеудо-правни поредак кршећи већ постојећи правни поредак државе Србије. Управо у томе огледа се правно насиље које на овакав начин покушава - корак по корак - да легализује и легитимише псеудо-правни поредак лажне и непостојеће државе Косово. Узимајући у обзир да у целом том споља наметнутом и диригованом поступку улогу саучесника у непоштовању сопственог важећег правног поретка има влада Србије, може се говорити о врсти државног удара, тешкој повреди устава, а самим тим и о тешким кривичним делима против уставног уређења и безбедности државе и то учињених од стране највиших државних представника власти. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Уређени и савремени правни системи имају правне механизме да овакво еклатантно кршење</div>
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right; margin-left: 1em; text-align: right;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiLc-1Z9M3lgX9sZ6v-vlOd0xONFGw0KNyJYRZIgS-Jmze6BMrHADmofscinbm0zttzY4qRiO9V39jWhKBXVsb3gceX4I8sjkqSmgs-0EATUQPWI2oKSBFUbB2_VJEXBPi_H-VpichIWLIp/s1600/uss.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="252" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiLc-1Z9M3lgX9sZ6v-vlOd0xONFGw0KNyJYRZIgS-Jmze6BMrHADmofscinbm0zttzY4qRiO9V39jWhKBXVsb3gceX4I8sjkqSmgs-0EATUQPWI2oKSBFUbB2_VJEXBPi_H-VpichIWLIp/s320/uss.jpg" width="320" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Уставни суд Србије кукавичје гнездо антиуставности</td></tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: justify;">
устава и закона сузбију и врате га на терен права са терена неправа. Поред већ поменутих кривичних истражних органа, као и највишег законодавног органа власти – Народне скупштине, наш правни поредак познаје и Уставни суд који је чувар уставности и законитости (или бар то треба да буде). Сви они још много раније имали су обавезу да заштите устав и законе државе Србије као и њене интересе на територији јужне покрајине која је под привременом међународном управом, а где су, парадоксално, власт узурпирали шиптарски сецесионисти. Са обзиром на отворено саучесништво владе, највиших државних представника власти као и представника сецесионистичких нелегалних и нелегитимних власти на простору јужне покрајине Косова и Метохије, велика је обавеза и одговорност надлежних да спрече правно насиље и безакоње које потпомаже сецесионистичке напоре и тежње тзв. Републике Косово. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Како нема никаквих изгледа, разуме се из строго политичких побуда, да ће се о овоме надлежни органи огласити и сходно уставу и законима поступити, једини истински браниоци уставног поретка и међународног права на територији јужне покрајине и територији целокупне државе Србије биће управо они лојални бирачи који ће се оглушити, игнорисати и који неће признати локалне изборе као изборе за локалну власт који су расписани од стране органа власти непостојеће тзв. Републике Косово. Тиме би се најотвореније исказала чврста приврженост лојалног становништва држави у којој желе да наставе да живе и онемогућило тихо гашење последњих трагова и присуства државе Србије на Косову и Метохији. Управо тим тихим гашењем и повлачењем државне власти, па макар и на нивоу локалне власти, отворен би био пут за интегрисање и преосталог становништва у један псеудо-правни поредак и дистанцирање од остатка Србије, а свака даља правна борба за очување интегритета и суверенитата била би осуђена на све извеснији неуспех и коначно прећутно одрицање од не само територијално значајног дела државе. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: right;">
Стефан Д. Стојков
</div>
</div>
ЗАКОНИКhttp://www.blogger.com/profile/03177803032984209333noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7306135215323809972.post-43006009808731494462013-09-15T23:09:00.003+02:002013-09-15T23:10:37.967+02:00ПРЕДСТАВНИЦИ УДРУЖЕЊА НОМОКАНОН У ЈАСЕНОВЦУ <div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjEeh-thyphenhyphenpn-7GDC86RdvIEGS2qE-lfaqsQlvaJ99D2UCMWdVc6JdX2gNnrHDO58-7Nv8aoIM19nwgkJqIF1O0QFNSyNBxAOBEtPOkZFNBDmP2eYhvAkB_qkYNNFFn4dCqFyKDfJNIFbhey/s1600/nmk1.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjEeh-thyphenhyphenpn-7GDC86RdvIEGS2qE-lfaqsQlvaJ99D2UCMWdVc6JdX2gNnrHDO58-7Nv8aoIM19nwgkJqIF1O0QFNSyNBxAOBEtPOkZFNBDmP2eYhvAkB_qkYNNFFn4dCqFyKDfJNIFbhey/s320/nmk1.jpg" width="212" /></a> После дужег низа година и одласка на Велебит и одавања почасти јадовничким мученицима у сарадњи са господином Зораном Вучићем, а са благословом епископа славонског господина Саве и Одбора за Јасеновац у петак 12/13.септембар на поклоничко путовање одавања поште јасеновачким жртвама, кренули су представници Удружења „НОМОКАНОН“. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Након пута од скоро седам сати стигли смо у логор смрти – ЈАСЕНОВАЦ. Јутро је магловито, а призор на све стране сабласан. Од логора где је страдало 700,000 Срба [1.] направљен је парк! Осим ,,Каменог цвета“ и ,,воза смрти“ нема другог обележја да је логор ту постојао некада. Да су Хрвати најхрабрији народ на свету, не зато што се никога не боје, него зато што се ничега не стиде [2.] најбољи доказ су бели лабудови тик поред ,,Каменог цвета“ који обележава велико мучење, страдање, тортуру и убијање нехрватског становништва у НДХ. Сликовата зелена ливада, лабудови, велики простор... Није ни чудо што у граду Јасеновцу стоји огроман билборд са рекламом ,,Туристичка карта опћине Јасеновац“, позивајући своје суграђане, а и туристе да обиђу Јасеновац, без назнаке да се ради о највећем логору на овим просторима. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhOGZjRcKuwAHiRNhyphenhyphenXgVyljNUwsSy75zrRT0DQAbQU_UucOp7jyF9sSI_IW-uVIbp_kM6RbaBlAuTBF7bb0uAYvEgpYs0ykVhhyphenhypheny70PRyolxji32ddTlN7DirWVaFzbByVPMUjY7cmbKR0/s1600/nmk2.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhOGZjRcKuwAHiRNhyphenhyphenXgVyljNUwsSy75zrRT0DQAbQU_UucOp7jyF9sSI_IW-uVIbp_kM6RbaBlAuTBF7bb0uAYvEgpYs0ykVhhyphenhypheny70PRyolxji32ddTlN7DirWVaFzbByVPMUjY7cmbKR0/s320/nmk2.jpg" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
Иако су усташе током повлачења у Другом светском рату спалиле велики део логора, после рата остало је довољно материјала да се реновира и направи место која ће представљати опомену и нешто што не сме да се заборави. Али да нема велике разлике између Павелићеве и данашње политике Хрватске, најбољи је доказ да је и остатак материјала порушен након задњег рата 1995. године, уз цинично објашњење хрватских власти да је тако обезбеђен грађевински материјал за обнову кућа у спаљеним селима тог дела Посавине. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Након одавање помена на месту где је некада био логор, запутили смо се ка манастиру Јасеновац на јутарњу литургију. Тамо су нам се прикључили и Бањалучани као и још један аутобус из Београда. Манастир Јасеновац је и резиденција епископа славонског. На литургији је дошло пуно свештених лица. Поред домаћина Његовог Преосвештенства епископа славонског господина Саве, литургију је служио и епископ липљански господин Јован Ћулибрк који је и координатор Одбора за Јасеновац. Након домаћинског и братског пријема и након послуженог ручка запутили смо се северно ка манастиру Пакрац. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgCW9Ad2yinO25xRjX5LItwf08Y-xt14TS9tcDNWI70BP9t3K-hsH2Gr_Iwti0aefQRSX2G4CH-ZZWy6huK1WV0GLJvXAjUDldQMxSota8jaAAimPUoi-iX27LhO7fstJE29lYIZA-2Kb2-/s1600/nmk3.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgCW9Ad2yinO25xRjX5LItwf08Y-xt14TS9tcDNWI70BP9t3K-hsH2Gr_Iwti0aefQRSX2G4CH-ZZWy6huK1WV0GLJvXAjUDldQMxSota8jaAAimPUoi-iX27LhO7fstJE29lYIZA-2Kb2-/s320/nmk3.jpg" width="240" /></a> Манастир Пакрац налази се у славонској епархији. То је манастир из 16. века са богатом историјом. Овај манастир ,,преживео је“ турско-аустријскии рат, као и унијаћење у 19. веку. Одолевши свему овоме овај манастир креће да јача почетком 20. века. Пре почетка Другог светског рата манастир је имао велику имовину (у виду непокретне и покретне имовине итд...) све што је потребно да би егзистенцијално опстао. Али нажалост од после Другог светског рата нису успели да се опораве. Усташе су пар пута долазиле и отимале све вредно у манастиру, а када је рат завршен, коначно комунисти су им одузели сву имовину. Данас у манастиру Пакрац нема монаха, а нема ни струје. Налази се забачен у шуми у истоименом граду. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Након обиласка манастира Пакрац упутили смо се и на последњу дестинацију, удаљену неколико десетина километара од већ споменутог манастира. Реч је о манастиру Свете Ане који припада такође славонској епархији. Овај манастир је из 15. века и налази се у близини Дарувара. Урађен је у претежно готском стилу али је приликом обнове у 18. и 19. веку променио доста првобитни изглед. Данас прати судбину манастира Пакрац, налази се дубоко у шуми у тешком стању, без струје, зидови су услед временских непогода како унутар тако и споља оштећени. Овде се одржавају литургије једном или два пута годишње. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjY71ziUq_4Q0G_6-2FuShsyjz7cXIoCuxyhkTvOPt0WQkcII822whHHwcx3cYY0Vqn1jiczAgbdiq9y8s-bCHCjMM97f3P7TMhyphenhyphenLrMN_NLBkdVUnUX7r2h6tzu-a03T8aTVLBYan-t6vWY/s1600/nmk5.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjY71ziUq_4Q0G_6-2FuShsyjz7cXIoCuxyhkTvOPt0WQkcII822whHHwcx3cYY0Vqn1jiczAgbdiq9y8s-bCHCjMM97f3P7TMhyphenhyphenLrMN_NLBkdVUnUX7r2h6tzu-a03T8aTVLBYan-t6vWY/s1600/nmk5.jpg" /></a> После обиласка и задњег манастира кренули смо пут Београда. Удружење „НОМОКАНОН“ задње три године одлази у обилазак стратишта и логора широм данашње Хрватске. На тај начин се трудимо да студенти и наша омладина не забораве страдања у НДХ током Другог светског рата. Ако већ нико адекватно није одговарао за злочине, то је најмање што можемо да учинимо за преко милион људи који су страдали од злочиначког усташког режима.У тим пределима, свака породица је дала по неког члана, без обзира да ли су то у питању старци, деца или жене, страдали су само зато што нису били Хрвати. </div>
<br />
<br />
<br />
<br />
<i>„Чувајмо се од нељуди,али се још више чувајмо да не постанемо нељуди.“ (Патријарх Павле) </i><br />
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj9Vj9grMRwh2ZVVZUHEVtDJqRuHGeltMyBVlbhFQZNyTInW38EVx3BatIiFnlktGZfi7kRVfEdFfBKga1NYTFfJNxUHOgclJBSmF2VKTK1CvBwPaFmOjVex7D023lgwza_XNOhFBe8u0-_/s1600/nmk4.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj9Vj9grMRwh2ZVVZUHEVtDJqRuHGeltMyBVlbhFQZNyTInW38EVx3BatIiFnlktGZfi7kRVfEdFfBKga1NYTFfJNxUHOgclJBSmF2VKTK1CvBwPaFmOjVex7D023lgwza_XNOhFBe8u0-_/s320/nmk4.jpg" width="212" /></a></div>
<br />
<br />
<i>_________________ </i><br />
<div style="text-align: left;">
[1.] <!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:TrackMoves/>
<w:TrackFormatting/>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:DoNotPromoteQF/>
<w:LidThemeOther>EN-US</w:LidThemeOther>
<w:LidThemeAsian>X-NONE</w:LidThemeAsian>
<w:LidThemeComplexScript>X-NONE</w:LidThemeComplexScript>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
<w:SplitPgBreakAndParaMark/>
<w:DontVertAlignCellWithSp/>
<w:DontBreakConstrainedForcedTables/>
<w:DontVertAlignInTxbx/>
<w:Word11KerningPairs/>
<w:CachedColBalance/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
<m:mathPr>
<m:mathFont m:val="Cambria Math"/>
<m:brkBin m:val="before"/>
<m:brkBinSub m:val="--"/>
<m:smallFrac m:val="off"/>
<m:dispDef/>
<m:lMargin m:val="0"/>
<m:rMargin m:val="0"/>
<m:defJc m:val="centerGroup"/>
<m:wrapIndent m:val="1440"/>
<m:intLim m:val="subSup"/>
<m:naryLim m:val="undOvr"/>
</m:mathPr></w:WordDocument>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:TrackMoves/>
<w:TrackFormatting/>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:DoNotPromoteQF/>
<w:LidThemeOther>EN-US</w:LidThemeOther>
<w:LidThemeAsian>X-NONE</w:LidThemeAsian>
<w:LidThemeComplexScript>X-NONE</w:LidThemeComplexScript>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
<w:SplitPgBreakAndParaMark/>
<w:DontVertAlignCellWithSp/>
<w:DontBreakConstrainedForcedTables/>
<w:DontVertAlignInTxbx/>
<w:Word11KerningPairs/>
<w:CachedColBalance/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
<m:mathPr>
<m:mathFont m:val="Cambria Math"/>
<m:brkBin m:val="before"/>
<m:brkBinSub m:val="--"/>
<m:smallFrac m:val="off"/>
<m:dispDef/>
<m:lMargin m:val="0"/>
<m:rMargin m:val="0"/>
<m:defJc m:val="centerGroup"/>
<m:wrapIndent m:val="1440"/>
<m:intLim m:val="subSup"/>
<m:naryLim m:val="undOvr"/>
</m:mathPr></w:WordDocument>
</xml><![endif]--><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: SR;">Прави број никада није утврђен али према
истраживањима стручњака у периоду између 1941. и 1945. у систему
концентрационих логора ,,Јасеновац'' убијено је око 700,000 деце, жене и
стараца. Међу страдалима највише је било Срба, Јевреја и Рома. </span><span lang="SR" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: SR;"><b><span style="color: white;"><span style="color: black;"> </span></span></b></span><br />
<span lang="SR" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: SR;"><b><span style="color: white;"><span style="color: black;">Извор:</span> </span></b><a href="http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/Region/1322116/Pomen+%C5%BErtvama+u+Donjoj+Gradini.html">http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/Region/1322116/Pomen+%C5%BErtvama+u+Donjoj+Gradini.html</a></span></div>
<div style="text-align: left;">
<br />
<span lang="SR" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: SR;">[2.] </span><span lang="SR" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: SR;"><!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:TrackMoves/>
<w:TrackFormatting/>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:DoNotPromoteQF/>
<w:LidThemeOther>EN-US</w:LidThemeOther>
<w:LidThemeAsian>X-NONE</w:LidThemeAsian>
<w:LidThemeComplexScript>X-NONE</w:LidThemeComplexScript>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
<w:SplitPgBreakAndParaMark/>
<w:DontVertAlignCellWithSp/>
<w:DontBreakConstrainedForcedTables/>
<w:DontVertAlignInTxbx/>
<w:Word11KerningPairs/>
<w:CachedColBalance/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
<m:mathPr>
<m:mathFont m:val="Cambria Math"/>
<m:brkBin m:val="before"/>
<m:brkBinSub m:val="--"/>
<m:smallFrac m:val="off"/>
<m:dispDef/>
<m:lMargin m:val="0"/>
<m:rMargin m:val="0"/>
<m:defJc m:val="centerGroup"/>
<m:wrapIndent m:val="1440"/>
<m:intLim m:val="subSup"/>
<m:naryLim m:val="undOvr"/>
</m:mathPr></w:WordDocument>
</xml><![endif]--></span><span lang="SR" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: SR; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: SR;"><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: SR;">Цитат
Јована Дучића о Хрватима<span style="mso-spacerun: yes;">. </span></span> </span><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "Times New Roman","serif"; font-size: 12.0pt; mso-ansi-language: #281A; mso-bidi-language: AR-SA; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-fareast-language: SR;"></span></div>
<br />
<div style="text-align: right;">
<br /></div>
<div style="text-align: right;">
За информативну службу </div>
<div style="text-align: right;">
Удружења „НОМОКАНОН“ </div>
<div style="text-align: right;">
Марко Р. Минић
</div>
</div>
ЗАКОНИКhttp://www.blogger.com/profile/03177803032984209333noreply@blogger.com0