Господе и Владико живота мога, дух лености, мрзовоље, властољубља и празнословља, не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави даруј ми, слуги Своме. О, Господе Царе, даруј ми да сагледам грехе своје и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.

среда, 16. април 2014.

ИЗВЕШТАЈ СА ТРИБИНЕ – АГРЕСИЈА НАТО: ОНИ СУ БРАНИЛИ СРБИЈУ – БИТКА НА КОШАРАМА

„Мртви нисте, о друзи мили, 
Још се чује ваш громки глас. 
Ваш дух силни у нама живи, 
Ваша душа лебди измеђ нас.“ 

Струковно удружење правника „Номоканон“ у среду, 09.04.2014. године у амфитеатру „Слободан Јовановић“, одржало је трибину: Агресија НАТО: Они су бранили Србију – битка на Кошарама. Трибина је била организована симболично на 15. годишњицу почетка сукоба на Кошарама, када је дошло до директног сукоба српских снага у тешко приступачном и непријатељском пограничном подручју са Албанијом, против шиптарских терориста потпомогнутих од стране НАТО. 

На све пале јунаке у борби за одбрану земље као и на велике ратничке подвиге српских ратника присутне су подсетили говорници-учесници у непосредним борбама: ђенерал г. Драган Живановић, командант одликоване 125. моторизоване бригаде ВЈ, пуковник г. Љубинко Ђурковић, командант одбране Кошара, пуковник г. Видоје Ковачевић, начелник штаба 63. падобранске бригаде и руководилац дејстава специјалних јединица, г. Дејан Ивановић, припадник 125. моторизоване бригаде ВЈ и ратни војни инвалид и капетан у резерви г. Радослав Брковић, припадник добровољачких јединица у одбрани Кошара. 

Међу бројном публиком, трибини су присуствовали и представници амбасаде Русије у Србији, руски ратни ветерани, као и чланови матоциклистичког клуба „Ноћни вукови“. 

Желећи да на овај начин обележи петнаестогодишњицу почетка битке на Кошарама, а самим тим и НАТО агресије на СР Југославију односно Србију, Струковно удружење правника „Номоканон“ овом трибином имало је за циљ и да се чује глас оних који су несебично дали и жртвовали своје животе испунивши Косовски завет, завет светих српских предака. Уместо што су последњих година у јавном и медијском фокусу они који на туђим заслугама себе промовишу, а са друге стране прикривено или отворено сарађују са агресором, уклањају трагове НАТО злочина, ови српски јунаци великим словима су се уписали у српску историју, а њихова херојска жртва не сме бити заборављена. Нема веће увреда за српски народ и наше свете претке од тога да га на злочине НАТО лицемерно подсећају они који равноправно седе за столом са терористима и који нескривено потпомажу самопрокламовану лажну државу Косово! 

Зато никада не смемо заборавити српске јунаке и то да је Косово и Метохија Србија. Сетимо их се и сад и увек! Вечна им слава! Догодине у Призрену! 

 „Почивајте друзи сад у миру, 
 Ваше дело настављамо ми, 
 А слободе када данак сине, 
 Стег победе носићете ви.“

 Информативна служба 
 Струковног удружења правника 
 „Номоканон“

понедељак, 14. април 2014.

,,ЈЕР СУДБИНА СЕ НА ГЛАСАЊЕ НЕ СТАВЉА“

,,Ми смо за Краља, јер се судбина на гласање не ставља.“, биле су речи које је записао, наш учитељ, адвокат, министар правде, Димитрије Љотић пре тачно 70 година, непосредно пре него што ће погинути и пре него ће Тито и црвени узурпирати власт.[1.] Прилике у којима је ово записао нису дословно идентичне онима у којима се данас налазимо, али суштина ове пророчке поруке свакако има значаја у данашњој Србији. 

Није прошло ни 24 часа од ,,затварања бирачких места“[2.] након још једног протеклог ,,карневала Монтескијеове теорије у пракси“[3.] јавности познатијег као избори, а партијаши су већ похрлили да изброје колики је то њихов удео у пониженој и поробљеној Србији! 

Применом метода просте математичке већине и комбинаторике најпре ће се одредити ко ће то од кандидованих ,,партијаша“ да запоседне у наредне 4 године 250 посланичких места у Народној скупштини, а врло брзо после тога и то како ће изгледати сама влада. Наизглед реч је само о игри математичких операција, али у суштини реч је о суровој борби за врло уносне и моћне позиције које ће појединци-партијски војници вршити и са којих ће доносити значајне политичке одлуке наредне 4 године. 

Највећа заблуда и превара демо(но)кратије јесте да народ својом слободно израженом вољом влада. Условно се може прихватити тврдња да народ влада својом одлуком до оног тренутка док своју сувернеост не пренесе на ,,народне представнике“, али то се може прихватити само у строгој теорији. Народ нема своју слободну вољу из најмање два разлога. Најпре, то је због тога што народ не постоји као нека хомогена организована скупина која има јединствену вољу коју изражава актом гласања. Вољу условно може имати само појединац који је део скупине који се речником либералне демо(но)кратије означава као ,,грађанин-носилац суверености“[4.]. У којој мери је та воља аутохтона и истинска воља ,,грађанина-гласача“ не може се са поузданошћу утврдити, посебно не уколико се узме у обзир метод агресивног усмеравања и обликовања воље предизборном кампањом. Непримерено подилажење гласачкој маси, отворено лагање и лицемерно избегавање[5.] одговора на питања која су од непосредног значаја за ,,грађанина-гласача“ одлика су предизборних кампања партијашких клика које у недоглед жуде за функцијама и ,,друштвено-политичким“ позицијама. Математички речено, распоред снага у скупштини либелрано-демо(но)кратског типа и јесте израз воље бирача, али засигурно не и његове аутохтоне воље, која је усмерена и обликована пропагандним утицајима. Једноставно речено, квалитет исказане воље не може никада бити идентичан простом квантитету исказане воље. Зато ми идемо за Истином, а не за већином. 

„Дивинизација“ лика и политике ,,великог вође“ и то по мерилима неуког и политички неписменог ,,грађанина-гласача“ својствена је српском партијашком карневалу. Ова мешавина политичке свести комунистичког једноумља и ,,либералне демо(но)кратије“ осликава општу друштвену политичку свест у Србији. Али оно што је извесно то је, нажалост, да ће врло брзо практичан израз ове наказне смеше бити „народно представништво“ које се само зове тако, а заправо представљаће „берзу и представништво“ интереса политичких структура које у име народа владају за рачун страних господара. Страни господари више у Србији нису закулиса, страни господари сада играју без кринке свој чин на српској позорници. Тај чин, заправо, толико је лако у Србији од 17.03.2014. године играти, јер сада су сви политички фактори, који имају формалну моћ доношења политичких одлука, отворени заступници страних господара. Стога, није уопште погрешно данас рећи за српску скуштину, да је она део ,,НАТО и ЕУ холдинга“ у коме 100% удела имају НАТО и ЕУ! 

Значај математике и комбинаторике као практичних израза либералне демо(но)кратије није престао, као што смо то констатовали, математичким сабирањем модификоване воље ,,грађанина-гласача“ и касније избором владе у скупштини. Он ће се тек исказати и то покретањем механизма промене највишег правног акта Србије – устава.[6.] Уистину по својим садржинским решењима ми се са важећим српским уставом никако не можемо сложити, јер је он установио механизме и принципе власти који су нама сасвим неприхватиљиви, али у том смислу што и тако ,,неприхватљив“ он мора у овоме тренутку бити ,,прихватљив“ како би се како-тако сачували делови Србије у њеном саставу. Овде најпре мислимо на окупирану српску јужну покрајину Косово и Метохију, која је de iure у саставу Србије, а која је фактички предата шиптарским узурпаторима уз међународни надзор. Апсолутна већина у смислу постојања могућности једног политичког фронта да самостално формира власт у овом случају треба да буде још шире схваћена. Наиме, поред тога што најјача политичка странка у скупштини сада има готово двотрећински квалификовану већину, потпуну већину-апсолутни консензус, заправо има скуп политичких странака које отворено потпомажу дезинтеграцију и инсталирање окупационог поретка у Србији. У Народној скупштини, ове политичке странке више немају никакве опоненте. Промена највишег правног акта као суштински циљ формалног поробљавања донеће не само промењен статус јужне покрајине у односу на остатак државе, већ ће се извршити и друге пред-ЕУ измене које најдиректиније подређују Србију безумној политици мондијализма и „евроунијских интеграција“. 

Ови избори заиста су били, како је то већ запажено, „прекретница и тектонски поремећај“ са далекосежним и погубним последицама по српске националне интересе. Потпуна власт, легитимисана ,,демо(но)кратским избором политички неписмених гласача“, поверена је личности једног човека који је свој култ почео да изграђује за живота, а то несумњиво подсећа на време, са почетка текста, у коме је мудри Учитељ писао, упозоравајући на надолазећу таму. 

И данас, након мартовских избора лета Господњег 2014. над Србијом се надвила тама еврунијског и евроатлантског фанатизма. За оне који су извршиоци туђе воље, а и за лицемерне увознике евроатлантске окупације најпрљавији посао управо су извели ,,грађани-бирачи“ заведени преварним моделом ,,грађанске суверености“ чије је зло семе одавно посејала ,,револуционарна грађанска Европа“. Такав однос ствари скоро би се могао упоредити са примером „савршеног злочина“. И јесте ,,савршен злочин“, али нажалост неће бити и последњи злочин који ће ,,грађани-бирачи“ извршити према себи. 

 Стефан Д. Стојков 
 ______________
 [1.] http://www.svetosavlje.org/bibliotekA/Apologetika/OklevetaniSvetac/Lat_OklevetaniSvetac23.htm 
 [2.] Ово је иначе једна од омиљених флоскула домаћих медија, који су се скроз подали изборној грозници.
 [3.] Види: http://zakonik.blogspot.com/2013/12/blog-post_13.html 
 [4.] Види: Устав Републике Србије чл. 2.
 [5.] Пример пројекта ,,Београд на води“ врло сликовито објашњава како се јефтином макетом футуристичког града могу купити гласови политички недораслих и непрофилисаних слојева масе.
 [6.] Видети више једногласне најаве и будуће власти и будуће скупштинске опозиције: http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/pajtic-izmene-ustava-pa-pokrajinski-izbori_470720.html; http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=03&dd=17&nav_category=11&nav_id=825056; http://goo.gl/ehh9lD.

ИЗВЕШТАЈ СА ТРИБИНЕ УДРУЖЕЊА ,,НОМОКАНОН“ ,,СРПСКО ПРАВОСУЂЕ И АДВОКАТУРА ДАНАС“

Струковно удружење правника „Номоканон“ је 7.03.2014. године, организовало трибину под називом „Српско правосуђе и адвокатура данас“. 

У време када смо затрпани лажним вестима о успешној реформи правосуђа у Републици Србији, позиву Удружења да се проговори о заиста катастрофалном стању правосуђа су се одазвали: Зора Добричанин-Никодијевић, адвокат из Београда и бранилац Ивана Грковића, осуђеног за тзв. Убиство Бриса Татона, Горан Петронијевић, адвокат из Београда и бранилац првог председника Републике Српске, Радована Караџића и проф. др Бранимир Александрић, специјалиста судске медицине и судски вештак. 

Трибину је својим излагањем отворла г-ђа Добричанин која се, на почетку осврнула на своје студентске дане и испричала јако занимљиву причу како је као председник скупштине студената оборила избор декана пред судом. У свом каснијем исцрпном излагању г-ђа Добричанин је описала опште стање у адвокатури код нас. Истакла је како је данас храброст да се млади људи уопште одлуче бавити тим послом, због неких адвоката који нису достојни тог позива. До скора су браниоце по службеној дуности постављали тужиоци лично без било каквих правила, и ни у једном случају г-ђа Добричанин није била бранилац по сл. дужности. Адвокат је једини који је на страни оптуженог и он би требало да се бори за потпуну примену права и да се стара једино о интересима свог клијента, али неки адвокати су спремни да због чешћих постављања за браниоце по сл. дужности буквакно продају клијента за мале паре. Нажалост, ситуација је таква због тога што имамо слабу адвокарску организацију. Некако су се странке превише умешале у адвокатуру, има јако пуно оних којима је адвокатура само успутна станица на путу до неке политичке функције. То није добро јер да би се поправило стање у правусђу и да би се поправило стање у држави пре свега морамо да имамо јаку, сигурну и чврсту адвокатуру, нагласила је г-ђа Добричанин. 

Наредни говорник је био г. Петронијевић који је истакао да је веома тешко говити о правној сигурности, о примени права, о заштити права грађана у стању разграђености државе. Ми као ентузијасти покушавамо да ублажимо негативне последице такве окупације. Једно од највећих понижавања, једно од највећих нарушавања кривичног поступка сада раде медији, у смислу да долази до лаичког суђења. Један од таквих примера јесте и увођење тужилачке истраге која ни не може да се „прими“ код нас јер је то исто као да се донесе закон да ћемо посећи све шљиве и посадити банане. Посекли смо шљиве, посадили банане али нисмо створили климатске услове да те банане успевају, и шта имамо – ништа, ни шљиве ни банане. Такав је пројекат ова тзв. реформа правосуђа у Србији. Увођење тужилачке истраге без промене устава је једна врста државног удара. Читав систем тужилачке истраге ће врло брзо довести до колапса правосудног система у Србији, нагласио је г. Петронијевић. 

 Правосудни систем, лоше функционисање судова, лоше законодавство нужно за собом повлачи и лошу адвокатуру и ту долазимо до онога да се велики број адвоката налази у неким политичким странкама и ради не у интересу адвокатуре, не у интересу правне државе, не у интересу државе већ у интересу партије. Јер то им је најлашке, знате колико би наших колега било шесторазредни адвокати да нису каријеру правили преко партије. Ево данас их има, час су у адвокатури, час на некој државној функцији, њима је адвокатура одмор од једне до друге политичке функције, закључио је г. Петронијевић. 

Последњи говорник на трибини био је проф. Бранимир Александрић, судски вештак медицинске струке. Он је као искусан стручњак нагласио да је вештачење и уопште суђење било господствено све до средине 90-тих година када је велика група феноменалних судија, зато што нису имали хлеба да једу, отишла у адвокате. И од тада је почело урушавање нашег правосудног система, да би катастрофа била пре две–три године када су отпустили око хиљаду људи, да би опет направили грешку када су их све вратили јер један број није заслужио да буде враћен јер нпр. не може пијан судија да суди итд. И у контексту свега тога стварно је постало тешко бавити се вештачењем. Дошли сте на удар јавности и као личност и као стручњак. Имате притисак медија како на судије и тужиоце тако и на вештаке. Имате сада објективно истраживачко новинарство које сада унапред најављује какав ће бити исход вештачења, па и неке колеге кажу јесте то је тако било... чак неки вештаци злоупотребљавају ту јавност да унапред спреме исход вештачења и кад се неко струком и науком супротстави том мишљењу онда се врши удар по том вештаку. Ја сам од својих старих професора научио да су вештаци онакви какав је суд, ако суд унапред изабере лоше вештаке лоше ће се и предмет завршити. Паметни судије и тужиоци ће изабрати добре вештаке да би касније могли да воде предмет како би дошли до праве истине, истакао је проф. Александрић. 

Када је у питању тужилачка истрага, систем како систем мени се свиђа али не овако како се сада ради, овде није добро јер том систему није дата одговарајућа техничка логистика. Тражите нешто а нисте дали подршку томе, како онда радити, запитао је проф. Александрић. Када је у Брчком, 97. године, уведен тај систем, те судије које су радиле у Брчком су ишле у иностранство на обуку, а онда су две године из целе Босне долазили у Брчко на обуку. А овде, ви наше судије и тужиоце без икакве обуке ставите да раде тај посао. Знате какву су обуку имали, у правосудном центру дође неки судија или тужилац из Чачка да држи предавање нашим тужиоцима и судијама Вишег суда и он крене „знате једно моје убиство пре пет године...“, смешно... И таквог предавача доведу овде да учи ове вукове правосуђа, закључио је проф. Александрић. 

У даљем току трибине, развио се разговор између гостију у којима су присутни имали прилику да чују разне занимљиве ситуације из богате праксе наших говорника, а трибина је завршена питаниња слушалаца на која су гости са задовољством одговарали. 

 За информативну службу 
 Удружења ,,Номоканон“ 
 Предраг Марковић
Слике са догађаја можете погледати ОВДЕ