Господе и Владико живота мога, дух лености, мрзовоље, властољубља и празнословља, не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави даруј ми, слуги Своме. О, Господе Царе, даруј ми да сагледам грехе своје и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.

среда, 29. јун 2011.

ПРЕДСТАВНИЦИ УДРУЖЕЊА СТУДЕНАТА ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА НОМОКАНОН НА ОДАВАЊУ ПОЧАСТИ ЖРТВАМА УСТАШКОГ ЛОГОРА ЈАДОВНО

Откривени споменик жртвама
Потомци и поштоваоци жртава логора Јадовно, уставновили су 26. јун као Дан сећања на Јадовно 1941. године и након 70 година, други пут у претходне две године њихово Удружење организовало је посету и превоз из Београда у најзападнији део Српске Крајине. 

Логор смрти се налази на планини Велебиту 22 км северозападно од Госпића на пропланку Чачић Долац. Дубоко у шуми под ведрим небом, било је једно од најокрутнијих губилишта Срба током Другог светског рата. У овом логору који се састоји од 33 јаме у 132 дана његовог постојања (11. априла до 21. априла 1941. године) за Србе и остале становнике тадашње тзв. НДХ није било ни суда ни судских пресуда, довођени су са целог подручија тзв. НДХ и то свакодневно како би ту били погубљени. Треба напоменути и да је овде ликвидирано 73 православна свештеника. О броју погинулих може се говорити само на бази претпоставки користећи податке које се износе у сачуваним изворима, али никада до сада није достављен званичан списак убијених у овом логору. Што се тиче самих бројева они доста варирају од 41 000 па до 79 000 убијених. Иначе сам логор је затворила италијанска војска крајем августа 1941. године, након што су увидели какве су намере усташког режима и на који начин се желело остваривање етнички чисти тзв. НДХ.

Представници УСПФ Номоканон
Са поласком из Београда и Новог Сада кренули су појединци и представници националних удружења како би одали пошту страдалима. Прешавши пут од око 500 км кроз скоро целу Српску Крајину и дивне пределе српске Лике, аутобуси из Београда и Новог Сада уз касније придружене аутобусе из Ријеке, Бања Луке, Карловца и Загреба ушли су у сам логорски комплекс, уз полицијску пратњу, око 12 часова. Одмах након доласка одржана је служба погинулим жртвама код Шаранове јаме (једна од 33 укупно) до које се једино могло приступити, јер организатори нису омогућили прилаз осталим многобројним јамама по планини Велебит. Иначе према изворима „Војне енциклопедије ” само у Шарановој јами налази се око 35 000 убијених жртава усташког режима. Та јама је дубока 45 метара, и у њу су усташе убацивале своје жртве полу живе, након њиховог претходног бруталног мучења. После завршетка службе и комеморације жртвама требало је да почне и обраћање званичника двеју земаља и откривање споменика жртвама Јадовна, а венце су положили званичници Србије и Хрватске. Говоре су између осталих одржали и представници јавног и политичког живота, Душан Басташић председник „Удружења Јадовно 1941“, председник Српског народног вијећа Милорад Пуповац (уједно и организатори самог догађаја), као и Италијански сенатор Ајмоне Финестра који је био и очевидац самог догађаја у Јадовну 1941. године. Након трочасовног одавања почасти и пружања подршке преосталим крајишким Србима уз топао и братски разговор са браћом, представници Удружења студената Правног факултета „Номоканон” кренули су назад пут Београда.

Шаранова јама
Извештај бисмо завршили речима епископа Атанасија Јефтића: „Јадовно је тих летњих месеци крваве 1941. можда највише крварило, али се крв његових жртава није дала видети, као што је и данас његов мученички мир и покој тако тих и смеран, тако невидљив, а опопљиво жив, живо и присутно у нама. Свете кости Јадовничких мученика запретане су дубоко у утробу Велебита, а њихов небоземни мир и спомен дубоко је присутан у нашим душама,срцима и савестима.“

Такође овим путем се захваљујемо испред Удружења студената Правног факултета „Номоканон”, Удружењу ,,Јадовно 1941“, Милораду и Ђорђу Шекуларцу који су беспрекорно организовали одлазак и одавање почасти страдалим жртвама Јадовна. 

Марко Минић
За информативну службу
Удружења студената Правног факултета
НОМОКАНОН

Нема коментара:

Постави коментар