Господе и Владико живота мога, дух лености, мрзовоље, властољубља и празнословља, не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави даруј ми, слуги Своме. О, Господе Царе, даруј ми да сагледам грехе своје и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.

четвртак, 09. децембар 2010.

УДРУЖЕЊЕ СТУДЕНАТА ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА НОМОКАНОН И СРБСКА АКЦИЈА: ЗА ПРАВИЧАН СИСТЕМ ФИНАНСИРАЊА СТУДИЈА БЕЗ ПЉАЧКЕ И ДЕМАГОГИЈЕ

Поводом најновијих тензија између студената и просветних власти, везаних за питање финансирања студија, Удружење студената Правног факултета Номоканон у сарадњи са организацијом Србска Акција, износи свој предлог решења поменутог проблема. У питању је концепт који се једнако супротставља и постојећем неправичном капиталистичком систему који фаворизује богате, као и левичарским памфлетским паролама о безусловно „бесплатном“ образовању, чији гласноговорници настоје да распирују лењост и бахатост код студентске омладине.

Наш предлог утемељен је на принципу социјалне правде и сопственом народном искуству домаћинске економије. Он би омогућио једнаке услове студирања свим студентима независно од њиховог имовинског стања, а од значаја је и за српске универзитете јер би њихова зарада чак и порасла. Од посебног значаја је добробит коју би имала држава и друштво у целини јер би на овај начин створили «самообнављајући» одрживи фонд који би финансирао школовање врхунских стручњака у свим областима.
Наиме, ми предлажемо да се реорганизује постојеће буџетско финансирање студената и да се укине класично самофинансирање.Све док студије трају, мора постојати опција њиховог бесплатног карактера, а плаћање треба да буде накнадно и условно. У таквом систему, цена школарине може бити повезана са постојећим системом бодова. Цена школарине, мери се према једном ЕСПБ боду. По актуелном систему студирања на основним студијама студент мора да стекне 240 ЕСПБ бодова, а на дипломским и постдипломским тај број зависи првенствено од претходне спреме али се креће око 180 ЕСПБ бодова. Тако, на пример, ако један бод кошта 1.000 динара*, то значи да ће студент морати да плати најмање 240.000 динара да би стекао диплому жељеног факултета. Ево како би му се то омогућило кроз наш предлог:
Сваки студент који положи пријемни испит и долази на упис студија, било да се ради о основним или дипломским и постдипломским студијама, потписује уговор о зајму са државом, односно Министарством које је надлежно. Тај уговор предвиђа да ће држава платити универзитету 1.000 динара за сваки ЕСПБ бод који тај студент упише. До краја школовања он ће уписати најмање 240 ЕСПБ бодова и држава ће за њега универзитету платити најмање 240.000 динара, односно одговарајућу суму. Наравно, цену бодова одређиваће факултети у договору са универзитетом и државом, како не би дошло до злоупотреба. Студент ће имати прилику на крају сваког семестра да измири обавезе према држави, за количину бодова коју је у том семестру уписао и освојио. Ако жели да плати на крају семестра, држава му нуди попуст и уместо 1.000 платиће 750 динара по једном боду. Ако не жели тада да плати, редовно уписује следећи семестар и студира даље по истом систему. Када заврши или напусти факултет и када се запосли, студент почиње да отплаћује држави дуг који има, али опет под одређеним условима. Држава ће се старати да се зајмопримац који је завршио факултет не гони да дуг враћа од тек било какве плате, него тек када се стекну услови да врати дуг у периоду у коме трају студије које је завршио, али и да му за то време остане довољно средстава за живот.
Другим речима, ако узмемо нпр. да је наш студент студирао на основним студијама 3 године и има дуг према држави од 240.000 динара, од њега се очекује да држави врати дуг такође у року од три године. Не три године од када је дипломирао, него да процес отплате ефективно траје најдуже три године. Узмимо да се наш студент након неколико месеци запослио и да прима плату у висини просечне плате у Србији, на пример 30.000 динара. Да би држави вратио 240.000 динара за три године он од своје плате мора да издвоји најмање 6.666 динара месечно. У том случају његова плата би била дакле 23.333 динара а не 30.000. То је далеко испод просечне зараде факултетски образованих људи у Србији, што значи да му се та сума не би могла одбијати од плате. Држава би га штитила од тога. Дакле, чекало би се да наш студент добије плату од најмање 36.666 динара. Тек тада почиње одузимање једнаких месечних рата у периоду од 36 месеци, колико су му трајале и студије.
Онај који је узео зајам, али је напустио факултет и запослио се, дужан је да крене да отплаћује свој дуг почевши од треће месечне плате коју прима у једној фирми. Ако студент након завршених студија има дуг према држави, а жели да оде и ради у иностранству, најпре мора да измири свој дуг. Евентуално може да потпише нови уговор по коме се обавезује да ће држави редовно уплаћивати рате за своја дуговања из иностранства, када му плата (било где да ради) буде најмање 36.666 динара (у динарској противвредности валуте у којој га послодавац исплаћује).
Ако самовољно и неоправдано прекрши уговор, гони се по одговарајућим законима Србије. Исто тако, ако је студент отишао из земље туристички, а не врати се у периоду у коме му то предвиђа виза (или закон) по којој је напустио земљу, нити о променама свог статуса извести надлежне државне органе, како би склопили горе наведени уговор, држава Србија гониће га по закону за кршење уговора о зајму.
На овај начин, сваки студент би добио прилику да студира и да сам касније отплати те студије својим поштеним радом, не оптерећујући ни родитеље ни универзитет ни државу. Држава би имала сталан прилив новца који би могла циклично да користи за студентске зајмове, универзитет би добио чак и више новца него што данас добија, а Србија би добила вредне и одговорне стручњаке навикнуте од првог дана студија на рад, дисциплину и одговорност.
* Цена бода, просечна плата и друге бројке коришћене у овом предлогу нису реалне већ имагинарне бројке које смо ми произвољно одабрали ради описа предлога на конкретном примеру.

Позивамо све студенте који подржавају овакву идеју, на заједничку акцију њеног ширења, а у циљу ефикасније борбе за правичан систем финансирања нашег студирања. Пишите нам: uspfnomokanon@gmail.com

www.zakonik.blogspot.com
www.srb-akcija.org

Нема коментара:

Постави коментар