ИЗБОРИ 2012. У СРБИЈИ И КРШЕЊЕ УСТАВА СРБИЈЕ

„Не број него сој!” Д.В.Љотић

Прва половина 2012. несумњиво ће бити обележена предизборном, изборном и постизборном еуфоријом с обзиром на то да ће у првој половини ове године бити одржани редовни избори на свим нивоима власти у Србији. Изборна кампања почела је нешто раније иако формално избори нису расписани. Према неким најавама избори би требало да се одрже на Ђурђевдан(!?!), 6. маја по новом календару, и то би уједно био и крајњи уставни односно законски рок.[1]

У једном уређеном и национално одговорном друштву о формално правним питањима одржавања избора не би било много речи осим пуке констатације да се прописано у уставу и закону има спроводити. У Србији изгледа то није тако те је то и разлог писања овог текста.

Наиме, пре неколико дана председник Народне скупштине дао је изјаву[2] за поједине домаће медије како је расписивање избора на територији АП Косова и Метохије, на свим нивоима власти, неизвесно (!?!) и како ће то бити „политичка” одлука. Оваквом изјавом по ко зна који пут представник режима у форми председника Народне скупштине грубо је прекришио целокупни позитивно-правни поредак Србије.

Расписивање избора подразумева расписивање избора на читавој територији државе, дакле и на територији АП Војводине, као и на територији АП КиМ што је увек до сада и био случај осим покрајинских избора на АП КиМ, од стављања АП КиМ под надзор и контролу УН и доласка КФОР-а 1999. године. Без обзира на то Резолуција 1244[3] гарантује суверенитет и територијални интегритет СРЈ, односно данас Србије. Ништа од тога није „политичко питање” већ stricto sensu правно питање предвиђено и прописано Резолуцијом 1244, Уставом Србије, као и српским законима.

Оно што је релевантно јесте да у овом случају постоје заиста два аспекта овог питања, само што је онај правни обавезујући и немогуће га је заобићи, а да се тиме не прекрши позитивно право Србије. Онај политички аспект јесте нешто друго, а то је режимска трговина са западним силама које настоје да својим притисцима владајући режим усмере у правцу много пута до сада помињаног „повлачења тзв. паралелних институција” са АП КиМ, а како би заузврат Србија добила кандидатуру за чланство у ЕУ. Овај флагрантни облик трговине државном територијом и националним интересима најбоље објашњава због чега режим наговештава овакву могућност.

Пристајање на такав облик безобзирног кршења Устава Србије коначно би запечатио питање признања независности тзв. државе Косово, јер би тиме био постигнут у потпуности циљ оних светских центара којима је независно Косово све време био и једини циљ.

Са уставноправног аспекта тешко је рећи како би уопште и било могуће да се избори не распишу на целој територији Србије. Устав такву могућност не познаје. Као што се не може донети одлука да се избори не одрже на нпр. једном делу АП Војводине или нпр. источне Србије, исто тако је немогуће не расписати изборе и на територији АП КиМ или једном делу АП КиМ без обзира да ли је реч о републичким, покрајинским или локалним изборима. Сама најава такве могућности је смешна и неозбиљна, али исто тако представља материјал за Републичко јавно тужилаштво, Заштитника грађана, као и Уставни суд.

Устав Србије, први и последњи чувар КиМ у саставу Србије

Последице које би проистекле из тих нерегуларних избора биле би несагледиве, како на пољу у међународним односима Србије и права на одбрану државног интегритета и суверенитета, а тако и на унутрашњем плану. У том случају би постојећи састав локалних представника у локалним органима власти са територије АП КиМ био противуставан и противзаконит из разлога што би им мандати у том случају били нелегитимни, а њихово трајање истекло, јер нови органи не би били конституисани, па би самим тим било нелегитимно вршење њихове функције. Такође треба напоменути, да чак и одлагање расписивања и одржавања избора на територији АП КиМ или било ком другом делу територије Србије не би било правно могуће, јер Устав такође не познаје ни такву могућност. Избори на свим нивоима власти се расписују на целој територији Србије и ту нема никакве сумње. Све супротно томе представља најгрубље кршење уставом загарантованих права као и подривање уставом предвиђених органа вршења власти на територији међународно признате државе Србије.

Овакавим поступком, који највљује председник Народне скупштине, би била прекршена преамбула[4] Устава Србије, као и његове одребе, а посебно чланови 8, 12, 52, 176, 182, 187, 193 те би тиме било учињено прећутно, али у очима западних заговорника косовске независности, довољно јако признање тзв. државе Косово од стране режима у Србији што би било награђено „кандидатуром за чланство у ЕУ”.

Уколико би до оваквог следа догађаја око овогодишњих избора дошло то би значило напуштање свих уставних начела на којима почива правни поредак у нас, али и сигуран увод у потпно безвлашће и узурпацију власти од стране владајућег режима за своје труле и неприхватљиве погодбе са промотерима и заговорницима противправног признања независности дела државне територије Србије. Ако би режим и посегао у том правцу сви друштвени и национални чиниоци у том случају би имали апсолутно право да се оглуше о нелегитимне поступке режима у циљу заштите правног поретка и Устава као гаранта и првог и последњег чувара АП КиМ у саставу Србије и најјачег аргумента у међународним преговорима о решавању кризе на територији српске јужне покрајине и успостављању пуног суверенитета на целој територији државе Србије.

дипл. правник Стефан Д. Стојков

__________________
Упутнице:

[1] http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/1031584/%D0%A0%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5+%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0+11.+%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0.html

[2] http://www.blic.rs/Vesti/Politika/303612/Djukic-Dejanovic-Neizvesni-lokalni-izbori-na-Kosovu;   http://www.alo.rs/politika/45724/Na_Kosovu_nece_biti_izbora_; http://www.danas.rs/danasrs/politika/ako_propadne_kandidatura_lokalni_izbori_i_na_kosovu.56.html?news_id=232266

[3] http://www.tuzilastvorz.org.rs/html_trz/PROPISI/rezolucija_1244_cir.pdf

[4] „Полазећи од државне традиције српског народа и равноправности свих грађана и етничких заједница у Србији, полазећи и од тога да је Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије и да из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима[...]”