У организацији Удружења студената Правног факултета „Номоканон“, у четвртак 22. 10./4.11.2010. године, је на Правном факултету Универзитета у Београду одржана промоција књиге „Глобализација безумља“ Данила Тврдишића, члана редакције часописа „Двери српске“. Поред аутора, присутнима су се обратили и Слађан Мијаљевић, народни посланик у Скупштини Србије и уредник сајта „Антиглобализам“ као и политиколог и аналитичар Александар Павић.
После уводне речи Стефана Стојкова из Удружења „Номоканон“ присутнима се обратио Александар Павић. Он је указао на значај књиге Данила Тврдишића као значајног дела који разобличава идеју глобализма. Њен значај је утолико већи зато што је управо на примеру српског народа глобализам показао своје право лице, што и „Глобализација безумља“ документовано показује.
Слађан Мијаљевић је у свом излагању изнео мишљење да се покоравање једне земље одвија у четири корака: економско, војно, политичко и на крају духовно покоравање. У Србији је у току завршни корак који се огледа у моралном и духовном посрнућу српског народа. Када је обичан човек окружен скоро искључиво информацијама које одговарају онима који управљају процесима глобализације због својих себичних интереса, дела попут књиге Данила Тврдишића представљају малобројне оазе слободног мишљења.
После прва три говорника, присутнима се обратио и аутор Данило Тврдишић. Он се захвалио претходним саговорницима као и присутнима што су одвојили мало свог времена да заједно покушају кроз учешће на овој трибини да нађу одговоре на многа питања везана за пре свега духовни опстанак српског народа. Он је указао да је ова књига настала као плод његове жеље да допринесе борби српског народа и свих слободномислећих људи у борби против глобализације.
После излагања присутни су могли да поставе питања гостима. Кроз заједничку дискусију дошло се до става да иако се над српским народом надвила велика опасност у лику убрзане и насилне глобализације, наде итекако има. Као узор и пример могу да нам послуже многе, не само велике земље попут Русије и Кине, већ и неке „мање“ као што је Венецуела. Основ свега треба да буде борба, као што је један од говорник напоменуо, за основни и најважнији ресурс, за човека. У тој борби је нажалост простор ограничен, о чему сведочи и одсуство медија на овој трибини, али не потпуно. Кроз књиге као што је „Глобализација безумља“ и трибине сличне овој, може се допрети до обичног човека и указати му на тешкоће али и значај борбе које он није у потпуности свестан.
Милош Столић
Удружење студената Правног факултета „НОМОКАНОН”
Нема коментара:
Постави коментар