Историја се понавља. Поново је ОЗН-а, овај пут под маском БИА, ухватила српског генерала. Поново се показало да је бити побеђен највећи злочин и да победник има право не само на задовољство победе већ и да своју жртву изведе на суд и прикаже као кривца и злочинца. И поново ће „победницима“ све бити опроштено а поражени ће бити криви за све што су заиста или „претпостављено“ учинили.
Наравно да не очекујемо да ради удруженог злочиначког подухвата на оптуженичкој клупи седе Клинтон, Блер и Весли Кларк а Месић и Кучан као њихови саучесници. Не због тога што они нису криви већ због тога што на земљи немам ко да им суди.
Оно што очекујемо од ове државе је да се постара да генералу Младићу буде дата шанса која није дата генералу Михаиловићу пре шездесет пет година. Да има адекватну здравствену негу, да се припреми за одбрану, да има могућности да позове сведоке и користи документа која би била од значаја за утврђивање истине укључујући и материјалну потпору.
И други народи нам показују да су официри а посебно генерали слуге свог народа и да су радили према властитом уверењу да чине најбољу ствар за свој народ. Због тога да бисмо и сутра од официра Војске Србије могли да тражимо да се жртвују на својим дужностима морамо им показати да их се држава неће одрећи кад ствари крену наопако.
Као што родитељ треба да воли и води бригу и о непослушној деци тако би и ова држава требала да води рачуна о онима који су сматрајући да је бране можда прекршили неке правне или моралне норме.
На судовима је да суде, ко је крив одговараће. Ипак сви ми знамо да је судија само Један и да сусрет са њим не можемо избећи. Мислимо о томе.
Александар Недић
Нема коментара:
Постави коментар