Господе и Владико живота мога, дух лености, мрзовоље, властољубља и празнословља, не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави даруј ми, слуги Своме. О, Господе Царе, даруј ми да сагледам грехе своје и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.

четвртак, 19. мај 2011.

ТРИБИНА УДРУЖЕЊА НОМОКАНОН НА ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ: МЕДИЈИ У СРБИЈИ ДАНАС

У организацији Удружења студената Правног факултета „Номоканон“, у среду 18. маја 2011. године, је на Правном факултету Универзитета у Београду одржана трибина на тему „Медији у Србији данас“. Присутнима су се обратили Милорад Вучелић, главни и одговорни уредник магазина „Печат“, Оливера Милетовић, уредник ТВ емисије „Питања и одговори“ на „ТВ Палма +“, Горан Петронијевић, адвокат, Александра Јанковић, психолог и народни посланик, као и Владан Јеремић, економиста и народни посланик.

Присутнима се прво обратио Никола Цимбаљевић испред Удружења студената „Номоканон“, који је представио госте и нагласио значај оваквих трибина у време скоро потпуне медијске блокаде у којој се Србија налази.
Први се публици обратио Милорад Вучелић. Он је анализирао како изгледа једна медијска недеља у Србији указавши на редослед и симболику вести које се плански „сервирају“ српској јавности. Тако фудбалску утакмицу Партизан- Војводина аутономашки кругови користе за промоцију свог антисрпског и противуставног пројекта, а владин представник на св. Василија Острошког износи предлог о подели Косова и Метохије са намером да и духовно понизи српски народ. На тај начин, а уз онемогућавање изношења другачијег мишљења, се намерно ствара хаос у медијима и спречава се формирање критичког мишљења у јавности.
Потом је Оливера Милетовић указала да је потребно рећи да Србија није слободна земља данас па је медијска сатанизација слободномислећих људи последица тога. Медији се налазе под контролом свега неколико међусобно усаглашених центара-тако је не само у Србији, већ и у „бастиону демократије“, САД, где се више од 26 000 различитих медија налазе под контролом неколико корпорација. Модерно доба носи нове изазове као што је тзв. медијско спиновање, али у суштини и даље постоји само вечита дилема Достојевског, слобода или срећа? Остаје нада да ће се српски народ одупрети медијском притиску и остати при свом ставу да је слобода на првом месту.
Горан Петронијевић је нагласио да је улога медија велика у напорима да се изврши деформација државе. Они пре свега нарушавају правни систем Републике Србије мешајући се у рад правосудних органа. Тако се дешава да једна телевизија присваја себи право да укине основни правни постулат, презумпцију невиности и да се понаша као највиши суд у земљи, док неки новинари за образац истраживачког рада сматрају рад Гебелса. У свом штетном раду поједини медији делују на два начина: једном када циљано и интензивно шире поједине информације, а други пут са намером прећуткују одређене догађаје (нпр. НАТО самит у Београду).
Александра Јанковић је објаснила да медији стварају атмосферу у којој је срамотно национално се определити, атмосферу чије су главне одлике депресија и летаргија. Народни гнев се плански преусмерава, нпр. на „Параду поноса“, а онда уз помоћ медија, који то представљају као нормално понашање, званичници државе најављују „језив“ одговор и „обрачун“ са тзв. хулиганима, а све у циљу стварања својеврсне диктатуре у Србији.
На крају се присутнима обратио и Владан Јеремић. Он је говорио о постојању имагинарне Србије у којој нема места слободној мисли. У таквој Србији медији су у служби сталне предизборне кампање стварајући стање које одговара само владајућем делу српског друштва. Утолико су значајнији напори група и појединаца да алтернативним начинима покушају да створе независно критичко мишљење.

На крају, довољно је рећи да на трибини на Правном факултету на којој је тема била слобода медија о њихов утицај на друштво у Србији данас, није било ниједног јединог представника домаћих телевизијских и новинских кућа, што, само по себи, говори о мраку који је у потпуности завладао српским медијским небом.

Информативна служба
Удружења студената Правног факултета Номоканон



Нема коментара:

Постави коментар