ОДНОС ПРЕМА ОТЕТОЈ ИМОВИНИ

Некада док су Срби били неписмени све се знало унапред и никаквих објашњења није требало давати. Кад је била моба нико није слао позивнице и водио евиденције, ни кад је звонило звоно за мобилизацију није било питања, како и зашто.

Данас је све другачије. Некад су две кратке реченице „За крст часни и слободу златну“ и „за Краља и Отаџбину“ давале све одговоре. Зашто смо ме, за шта се и како боримо и докле ћемо истрајати.

Духовна вертикала у којој су православна хришћанска вера са својом богобојажљивошћу, скромношћу и вером у вечни живот са једне и незасита глад за слободом на другој страни. И са њом на гигантском крсту нашег страдања као хоризонтала Краљ као оличење старатеља, домаћина и реда са једне и Отаџбина као заједница тла које нас храни и народа који на њему живи и слободно одлучује о својој судбини.

Краљево место је у свести српског народа било јасно и узвишено. У њиховим венама је текла крв хајдука и ратника, код Карађорђевића бесмртног Вожда који је пробудио уснулу Србију и у пламену устанка себе уградио у њене темеље. У њиховим венама је текла и покоја кап „плаве“ аристократске крви европских династија. Они су свој легитимитет изводили не из силе и богастства већ из поштовање и љубави свог народа.

Више од шест деценија је прошло од када се група разбојника, користећи метеж светског рата, домогла власти у Југославији и Србији. Користећи најразвијенију привредну грану комунистичке државе, експропријацију и национализацију, они су Србију ослободили од трудом генерација створене приватне својине при чему је краљевска породица потпуно опљачкана да би се у њене дворце населило „црвено племство“.

Србија се данас јасно определила за европске вредности, вишестраначки политички систем, парламентарну демократију, тржишну привреду и, наравно, приватну својину. Али уместо да одмах и ефикасно поништи последице неуспелог комунистичког експеримента и врати отету имовину, укључујући и ону одузету краљевској породици, нове власти покушавају да наставе да уживају у туђем. Предлог „Закона о дворском комплексу“ о коме се ових дана дискутује са доста емоција само је пародија српске стварности. Вратите власницима противправно одузето а више не брините. Они ће сами одржавати оно што је њихово а уколико то не могу продаће или поклонити. О томе не треба да брине држава.

Александар Недић