Данас се обележава девет година од „мартовског погрома“ над Србима и нашим светињама на Косову и Метохији. Девет година, а један, у мору неосуђених злочина над нашим народом, а чије последице и даље убирају своје плодове.
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhzIDOofh04Pzu9u_wFnzlwdjiz_mJCz6cqGXv1y1jOe8pd3n-ZHdUFTqHYV2WGb4s_7Ys5iF90XnxXJ-g7awJoiek0yAY5R0PoGLnokT06fuzuGLi6WWTrV_I6cMRablebH8LMUNP3l4bg/s320/g1.jpg)
„Вести о скрнављењу српског трајања на Космету – смењивале су, тог мартовског дана 2004, једна другу. Из Призрена је јављено да су Душанове светиње- у пепелу. Из Липљана – да је народ протеран, а њихови домови спљени. Истоветне вести и из : Гњилана, Подујева, Истока, Витине, Пећи, Ораховца...Из Приштине је јављено да је древна црква Светог Николе спаљена. Из Глоговца, Новог Брда, Урошевца, Ђаковице...не зна се која је од које вести потреснија “. *
Током вишедневног насиља, више од 50.000 терориста помраченог ума је започело напад, а биланс је 19 убијених људи, 954 особа је повређено, протерано је више од 4000 људи, исељено 6 градова, а уништено 39 српских цркава и манастира, од којих већи део датира из средњек века, и били су под заштитом УНЕСКО-а, међу којима су 18 њих споменици културе, попут храма Богородице Љевишке у Призрену из 14. века. Према подацима Епархије рашко – призренске, број уништених црквених зграда Српске православне цркве је око 100.
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjDycZUdj7Ei27SFkaRk_5NbXZkDGhAdyzn2uflDu9tHj-AGnzkHN6l3dkaMEET7GYOTLSaMnwBxL-Muogm5-E8m1FGeKamfumds1ihc_PWmMFZ3XHiV6RWYOXbfE7OzaPQ91lbcuPqt3NA/s320/17.-mart-Kosovo-i-Metohija.jpg)
Златибор Трајковић је наочиглед своје супруге Раде поливен бензином и запаљен, после чега је преминуо. У Липљану је страдао Ненад Весић, расељено лице из села Коњух, из околине Љипљана.
Оно што можда и највише боде очи јесте то да се ова драма десила наочиглед и те како бројног присуства војних јединица међународне заједнице, који су непомично гледали како наше светиње нестају у пламену! Показано је да по ко зна који пут међународна заједница уопште не мари за основна људска права нас Срба, и да их помиње само у контексту против нас. Најгоре од свега је што се протерани Срби до дан данас, нису вратили на своја огњишта, јер немају где да се врате.
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh8m6lwgoADN_fFOz1C6S9XLdodxplk0noZPZOv323bpYhm-GY1ix-v4a72FHQGZkpF67JJgOmFcp77IqdSL8hqW5Q-2dHj9gOHbHh7gSljh5UVIBWf6o9mHD6LIZ5vQSoqPqfffiBuVppT/s320/crkva-podujevo-krst_500x250.jpg)
Приметно је и за сваку осуду то да Мисија владавине права Европске уније на Косову и Метохији (EULEX) није предузела готово ништа да процесуира злочинце. Тим који чини ЕУЛЕКС (Мисија укључује 2000 полицајаца и судија) заиста има и много већег капацитета, и да једноставно нема ни једног оправданог разлога за толику неактивност и немарност мисије према Србима.
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhnmshyXR7ijP_GsMwkmbnFCsqCpgfjQ1r4SXeOXvzLEJto7TsHWPinSLPQHFnOc2K_3gHmO3sVYYZNfbxDfhrDCv5nv8kHOyCOxOTmCIQ1oxJ9BD2xs854Sp_AgdvY4lyQCfk-5OiIvtsb/s320/kosovo-godisnjica_1.jpg)
И све то данас се дешава уз наметање Србији и српском народу и формланог одрицања од своје јужне покрајине и свог духовног и и историјског блага, без кога нема Србије. Политика мешетарења и условљавања чији су главни учесници антисрпски режим у Београду и непријатељски настројена администрација Брисела и Вашингтона треба да запечати овај несвакидашњи злочин насилоног бомбардовања, окупације и отимања једног дела територије државе у срцу Европе. Српски народ који живи на Косову и Метохији најбоље зна каква је ћуд њихових „комшија“ мржњом надахнутих шиптарских племена којима све што је у вези са Србијом и што има префикс српски представља „мету“ за убијање и рушење. Срамна државна политика преговарања о Косову и Метохији проузроковаће далекосежне последице по генерације српског народа које долазе а жиг издаје никада са себе неће спрати, јер без адекватног сећања и обележавања 17.марта 2004. године довешће преостале Србе на Косову и Метохији да буду жртве нових погрома, убистава и протеривања.
Без истицања јасног и бескомпромисног става Србије у одбрани својих најзначајних интереса и уз сећање на све српске жртве на Косову и Метохији Србија отпочиње сигуран пут у историјски суноврат, а злочин над Србима остаће злочин без казне!
Не заборавимо Косово и Метохију!
Јасно поручујемо онима који не виде и не чују да је Косово увек било, јесте и да ће бити српско!
Догодине у Призрену!
Живела Србија!
----------
*http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:424592-Secanje-na-martovski-pogrom---Igumanija-Anastasija-I-same-smo-u-toj-vatri-gorele
У Београду,
17.03./04.03.2013.л.Г.
Никола Цимбаљевић
УСПФ НОМОКАНОН