Говор народног посланика Либерално демократске партије Бојана Ђурића у Народној Скупштини Републике Србије од 22.10. 2012. године у коме покушава да дисквалификује Удружење студената Правног факултета Номоканон оптужујући нас за моралну подршку коју смо добили од стране др Радована Караџића, и то путем поздрава упућеног нашој организацији на јубилеју поводом десетогодишњице рада УСПФ Номоканон, велика је похвала нашем раду и снажан подстрек да и убудуће будемо носиоци бакље светосавског национализма на Универзитету у Београду, још јачи, још бројнији и још делотворнији у циљу раскринкавања међу студентском омладином штеточинске идеологије евроатлантизма и антисрпства коју странка посланика Ђурића ЛДП од свог оснивања промовише.
Господин Ђурић је у критици изнесеној министру правде и државне управе Републике Србије г-дину Николи Селаковићу замерио на томе што је на истом скупу прочитана поздравна порука поменутог министра и честитка првог председника Републике Српске др Радована Караџића, заточеног у Хашком казамату, правнополитичком Франкештајну, који су идеолошки господари посланика Ђурића и његових партијских компањона основали ради утамничења Срба, који нису прихватили правила Новог светског поретка у коме за Србе нема места, правила, која ЛДП од свог оснивања 2005. године отворено промовише позивајући на кршење Устава Србије по коме је Косово и Метохија саставни и нераздвојни део Републике Србије.
Оно што посланик Ђурић ставља у негативни контекст саме прославе јесте и присуство представника амбасада Руске федерације и Белорусије, као и професора Правног факултета и судија Уставног суда на прослави на којој се читало поздравно писмо ,,лица која је оптужено за најтежа кривична дела, Радована Караџића” заборављајући при томе једно од основних начела права, за које је морао да чује с обзиром на своју диплому истог тог Правног факултета, о чијим професорима са гађењем говори, начелo презумпције невиности, по коме је свако невин, док се не докаже да је крив, начелo које је чак и макар у формалном смислу прихватио Хашки трибунал, квазиправна институција, неизмерно драга Бојану Ђурићу.
Узимајући у обзир срамотно непознавање основних начела на којима сви сви савремени правни пореци у свету функционишу, те усуђујемо се рећи, потпуну правничку неписменост овог несрећног свршеног студента права, сматрамо неозбиљном и беспредметном било какву даљу расправу са истим, при чему се надамо да ће у слободно време, пошто то није учинио у време својих студентских обавеза, посланик Ђурић прочитати књигу проф. др Косте Чавошког и проф. др Радмиле Васић Увод у право и тиме макар мало побољшати свој очајни ниво познавања права, што му ми као студенти Правног факултета у Београду најискреније желимо.
Информативна служба
Удружења студената Правног факултета
Номоканон
Нема коментара:
Постави коментар