Данас се обележава девет година од „мартовског погрома“ над Србима и нашим светињама на Косову и Метохији. Девет година, а један, у мору неосуђених злочина над нашим народом, а чије последице и даље убирају своје плодове.
„Вести о скрнављењу српског трајања на Космету – смењивале су, тог мартовског дана 2004, једна другу. Из Призрена је јављено да су Душанове светиње- у пепелу. Из Липљана – да је народ протеран, а њихови домови спљени. Истоветне вести и из : Гњилана, Подујева, Истока, Витине, Пећи, Ораховца...Из Приштине је јављено да је древна црква Светог Николе спаљена. Из Глоговца, Новог Брда, Урошевца, Ђаковице...не зна се која је од које вести потреснија “. *
Током вишедневног насиља, више од 50.000 терориста помраченог ума је започело напад, а биланс је 19 убијених људи, 954 особа је повређено, протерано је више од 4000 људи, исељено 6 градова, а уништено 39 српских цркава и манастира, од којих већи део датира из средњек века, и били су под заштитом УНЕСКО-а, међу којима су 18 њих споменици културе, попут храма Богородице Љевишке у Призрену из 14. века. Према подацима Епархије рашко – призренске, број уништених црквених зграда Српске православне цркве је око 100.
Златибор Трајковић је наочиглед своје супруге Раде поливен бензином и запаљен, после чега је преминуо. У Липљану је страдао Ненад Весић, расељено лице из села Коњух, из околине Љипљана.
Оно што можда и највише боде очи јесте то да се ова драма десила наочиглед и те како бројног присуства војних јединица међународне заједнице, који су непомично гледали како наше светиње нестају у пламену! Показано је да по ко зна који пут међународна заједница уопште не мари за основна људска права нас Срба, и да их помиње само у контексту против нас. Најгоре од свега је што се протерани Срби до дан данас, нису вратили на своја огњишта, јер немају где да се врате.
Приметно је и за сваку осуду то да Мисија владавине права Европске уније на Косову и Метохији (EULEX) није предузела готово ништа да процесуира злочинце. Тим који чини ЕУЛЕКС (Мисија укључује 2000 полицајаца и судија) заиста има и много већег капацитета, и да једноставно нема ни једног оправданог разлога за толику неактивност и немарност мисије према Србима. 
И све то данас се дешава уз наметање Србији и српском народу и формланог одрицања од своје јужне покрајине и свог духовног и и историјског блага, без кога нема Србије. Политика мешетарења и условљавања чији су главни учесници антисрпски режим у Београду и непријатељски настројена администрација Брисела и Вашингтона треба да запечати овај несвакидашњи злочин насилоног бомбардовања, окупације и отимања једног дела територије државе у срцу Европе. Српски народ који живи на Косову и Метохији најбоље зна каква је ћуд њихових „комшија“ мржњом надахнутих шиптарских племена којима све што је у вези са Србијом и што има префикс српски представља „мету“ за убијање и рушење. Срамна државна политика преговарања о Косову и Метохији проузроковаће далекосежне последице по генерације српског народа које долазе а жиг издаје никада са себе неће спрати, јер без адекватног сећања и обележавања 17.марта 2004. године довешће преостале Србе на Косову и Метохији да буду жртве нових погрома, убистава и протеривања. Без истицања јасног и бескомпромисног става Србије у одбрани својих најзначајних интереса и уз сећање на све српске жртве на Косову и Метохији Србија отпочиње сигуран пут у историјски суноврат, а злочин над Србима остаће злочин без казне!
Не заборавимо Косово и Метохију!
Јасно поручујемо онима који не виде и не чују да је Косово увек било, јесте и да ће бити српско! Догодине у Призрену!
Живела Србија!
----------
*http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:424592-Secanje-na-martovski-pogrom---Igumanija-Anastasija-I-same-smo-u-toj-vatri-gorele
У Београду,
17.03./04.03.2013.л.Г.
Никола Цимбаљевић
УСПФ НОМОКАНОН
Нема коментара:
Постави коментар