Струковно удружење правника „Номоканон“ је 7.03.2014. године, организовало трибину под називом „Српско правосуђе и адвокатура данас“.
У време када смо затрпани лажним вестима о успешној реформи правосуђа у Републици Србији, позиву Удружења да се проговори о заиста катастрофалном стању правосуђа су се одазвали: Зора Добричанин-Никодијевић, адвокат из Београда и бранилац Ивана Грковића, осуђеног за тзв. Убиство Бриса Татона, Горан Петронијевић, адвокат из Београда и бранилац првог председника Републике Српске, Радована Караџића и проф. др Бранимир Александрић, специјалиста судске медицине и судски вештак.
Трибину је својим излагањем отворла г-ђа Добричанин која се, на почетку осврнула на своје студентске дане и испричала јако занимљиву причу како је као председник скупштине студената оборила избор декана пред судом. У свом каснијем исцрпном излагању г-ђа Добричанин је описала опште стање у адвокатури код нас. Истакла је како је данас храброст да се млади људи уопште одлуче бавити тим послом, због неких адвоката који нису достојни тог позива. До скора су браниоце по службеној дуности постављали тужиоци лично без било каквих правила, и ни у једном случају г-ђа Добричанин није била бранилац по сл. дужности. Адвокат је једини који је на страни оптуженог и он би требало да се бори за потпуну примену права и да се стара једино о интересима свог клијента, али неки адвокати су спремни да због чешћих постављања за браниоце по сл. дужности буквакно продају клијента за мале паре. Нажалост, ситуација је таква због тога што имамо слабу адвокарску организацију. Некако су се странке превише умешале у адвокатуру, има јако пуно оних којима је адвокатура само успутна станица на путу до неке политичке функције. То није добро јер да би се поправило стање у правусђу и да би се поправило стање у држави пре свега морамо да имамо јаку, сигурну и чврсту адвокатуру, нагласила је г-ђа Добричанин.
Наредни говорник је био г. Петронијевић који је истакао да је веома тешко говити о правној сигурности, о примени права, о заштити права грађана у стању разграђености државе. Ми као ентузијасти покушавамо да ублажимо негативне последице такве окупације. Једно од највећих понижавања, једно од највећих нарушавања кривичног поступка сада раде медији, у смислу да долази до лаичког суђења. Један од таквих примера јесте и увођење тужилачке истраге која ни не може да се „прими“ код нас јер је то исто као да се донесе закон да ћемо посећи све шљиве и посадити банане. Посекли смо шљиве, посадили банане али нисмо створили климатске услове да те банане успевају, и шта имамо – ништа, ни шљиве ни банане. Такав је пројекат ова тзв. реформа правосуђа у Србији. Увођење тужилачке истраге без промене устава је једна врста државног удара. Читав систем тужилачке истраге ће врло брзо довести до колапса правосудног система у Србији, нагласио је г. Петронијевић.
Правосудни систем, лоше функционисање судова, лоше законодавство нужно за собом повлачи и лошу адвокатуру и ту долазимо до онога да се велики број адвоката налази у неким политичким странкама и ради не у интересу адвокатуре, не у интересу правне државе, не у интересу државе већ у интересу партије. Јер то им је најлашке, знате колико би наших колега било шесторазредни адвокати да нису каријеру правили преко партије. Ево данас их има, час су у адвокатури, час на некој државној функцији, њима је адвокатура одмор од једне до друге политичке функције, закључио је г. Петронијевић.
Последњи говорник на трибини био је проф. Бранимир Александрић, судски вештак медицинске струке. Он је као искусан стручњак нагласио да је вештачење и уопште суђење било господствено све до средине 90-тих година када је велика група феноменалних судија, зато што нису имали хлеба да једу, отишла у адвокате. И од тада је почело урушавање нашег правосудног система, да би катастрофа била пре две–три године када су отпустили око хиљаду људи, да би опет направили грешку када су их све вратили јер један број није заслужио да буде враћен јер нпр. не може пијан судија да суди итд. И у контексту свега тога стварно је постало тешко бавити се вештачењем. Дошли сте на удар јавности и као личност и као стручњак. Имате притисак медија како на судије и тужиоце тако и на вештаке. Имате сада објективно истраживачко новинарство које сада унапред најављује какав ће бити исход вештачења, па и неке колеге кажу јесте то је тако било... чак неки вештаци злоупотребљавају ту јавност да унапред спреме исход вештачења и кад се неко струком и науком супротстави том мишљењу онда се врши удар по том вештаку. Ја сам од својих старих професора научио да су вештаци онакви какав је суд, ако суд унапред изабере лоше вештаке лоше ће се и предмет завршити. Паметни судије и тужиоци ће изабрати добре вештаке да би касније могли да воде предмет како би дошли до праве истине, истакао је проф. Александрић.
Када је у питању тужилачка истрага, систем како систем мени се свиђа али не овако како се сада ради, овде није добро јер том систему није дата одговарајућа техничка логистика. Тражите нешто а нисте дали подршку томе, како онда радити, запитао је проф. Александрић. Када је у Брчком, 97. године, уведен тај систем, те судије које су радиле у Брчком су ишле у иностранство на обуку, а онда су две године из целе Босне долазили у Брчко на обуку. А овде, ви наше судије и тужиоце без икакве обуке ставите да раде тај посао. Знате какву су обуку имали, у правосудном центру дође неки судија или тужилац из Чачка да држи предавање нашим тужиоцима и судијама Вишег суда и он крене „знате једно моје убиство пре пет године...“, смешно... И таквог предавача доведу овде да учи ове вукове правосуђа, закључио је проф. Александрић.
У даљем току трибине, развио се разговор између гостију у којима су присутни имали прилику да чују разне занимљиве ситуације из богате праксе наших говорника, а трибина је завршена питаниња слушалаца на која су гости са задовољством одговарали.
За информативну службу
Удружења ,,Номоканон“
Предраг Марковић
Слике са догађаја можете погледати ОВДЕ.
Нема коментара:
Постави коментар