Уз помоћ Удружења студената Правног факултета НОМОКАНОН, Студентски парламент Правног факултета је 24. марта 2011. године, на дан када је пре 12 година почела НАТО агресија на СРЈ, организовао трибину у знак сећања на оне који су страдали током 78 дана безобзирног убијања цивила, разарања градова, мостова, путева, пруга и других добара широм тадашње нам државе од стране оних који су се тим чином показали као неки од највећих злотвора у модерној историји.
Конференцијска сала Правног факултета била је претесна да прими све оне који су желели да одају пошту невино страдалим и да чују шта о зверствима која су учињена током агресије на нашу земљу 1999. године имају свима нама да кажу:
- генерал Божидар Делић, командант 549. механизоване бригаде ВЈ током 1999. године.
- г. Милован Дрецун, војно–политички аналитичар,
- др Радомир Ковачевић, директор Радиолошког института у Београду
- проф. др Александар Јакшић, професор на Правном факултету у Београду и
- проф. др Бранко Ракић, професор на Правном факултету у Београду.
![]() |
проф. др Бранко Ракић |
После уводне речи продекана за наставу проф. Жике Бујуклића, проф. Ракић је указао на све бесмислене правне конструкције којима су се служили поједини страни аутори, не би ли оправдали недела оних који су бацањем бомби сејали смрт по нашој земљи. Навешћемо само један пример: Тумачећи Повељу УН неки интелектуалци који су стали у одбрану агресора кажу да је НАТО у ствари разарајући СРЈ вршио самоодбрану! Они тумаче Повељу УН тако што, иако и сами признају да КиМ, није било држава, сматрају да се правило о предузимању силе тј. војне интервенције може екстензивно тумачити и то тако што се и неким облицима аутономије може пружити заштита. Професор таквим ауторима даје једноставан одговор: у међународном праву је правило да је употреба силе забрањена, а од тог правила постоје само два изузетка – један је употреба силе уз дозволу СБ УН, који је у нашем случају искључен јер није постојала никаква одлука СБ УН, а други је право државе на самоодбрану. Пошто је употреба силе изузетак од правила о забрани употребе силе у међународним односима а од памтивека у праву важи правило да се изузеци обавезно уско тумаче онда је сасвим јасно колико је то озбиљно оправдање агресије на једну суверену земљу.

![]() |
Божидар Делић Милован Дрецун |
На излагање генерала Делића надовезао се господин Дрецун који је истакао како је наша војска пружила херојски отпор агресору , да су се наши војници борили и гинули са речима „за Србију“. Када им је било најтеже, када се чинило да спаса нема, та мисао да све што раде раде за Србију давала им је додатну снагу да истрају у пружању отпора непријатељу. На крају, г. Дрецун је закључио – нисмо изгубили рат, рат је завршен обостраним компромисом. Да је то тако, потврђује касније понашање моћних западних сила које су, незадовољне исходом рата, само промениле средства – уместо војних удара имамо медијске бомбе по свему што се противи окупацији наше државе, уместо авиона који сеју смрт, имамо сијасет тзв. невладиних организација које, за новац, сеју мржњу према сопственом народу. Порука Милована Дрецуна је: „Агресија није завршена, завршен је само војни део агресије, али она и даље непрекидно и несмањеном жестином траје, само се сада манифестује у другим облицима али, као што су за време рата млади војници са највише жара пружали отпор, у сваком погледу, надмоћнијем непријатељу тако сада у миру млади људи – студенти имају храбрости да кажу агресорима да су агресори, злотворима да су злотвори, убицама да су убице и гледајући младе студенте Правног факултета, знам да Србија има будућност“,закључио је господин Дрецун.


Трибина је, после више од два сата излагања говорника, завршена питањима која су присутни постављали учесницима.
На крају остаје жал што ниједна званична установа ове земље, није нашла за сходно да се на било који други начин, осим полагањем цвећа на неколико гробова, обележи дванаест година од почетка разарања тадашње државе него се, ето, само група студената окупила како би, заједно са неким од актера, разговарали о тужним догађајима из наше ближе прошлости. Нека им је свима на част...
Информативна служба
Удружења студената Правног факултета НОМОКАНОН
Нема коментара:
Постави коментар