МАМУРЛУК

Код пијанства је најнепријатнија ствар мамурлук. Ону слатку занесеност, усплахиреност, једноставност и лакоћу замењује шум у глави, отежалост удова, болна јасноћа слика и постиђеност над, вече пре буђења, учињеним глупостима.

Хрватска је у шоку, суочила се са оним што смо ми знали још од раније а сада је јасно и целом свету. У темеље своје државе уградила је крв и кости недужних жртава. Њени хероји у ствари су злочинци који су жељу хрватског народа за сопственом државом злоупотребили за властити злочиначки подухват. Хрватско, шовинистичко пијанство завршило се мамурлуком.

Нажалост код нас опијеност још увек траје. Када се Српски либерални савет 4.априла обратио јавности са захтевом да „комисије за утврђивање чињеница о погубљењу и гробном месту генерала Драгољуба Михаиловића“ положи рачун није очекивао да ће држава тако брзо реалговати. Већ 14.априла на конференцији за штампу ова комисија али и „комисија за тајне гробнице стрељаних од 12.септембра 1944.године“ изашле су са својим саопштењима. Брзина за похвалу али не и садржај онога што је саопштено. Комисија за откривање гроба генерала Михаиловића дала је саопштење које се није одмакло од наших сазнања од пре пар година за које нам комисија ни није требала. Али чињеница да одговора нема и сама представља неки одговор. Како је могуће да се у некој земљи изврши смртна казна над бившим министром војске, а да о томе не буде сачуван било какав податак. Много је садржајнија била порука господина Слободана Марковића, председника комисије за тајне гробнице који је потврдио да је његова комисија дошла до спискова 24.000 људи погубљених од 12.септембра 1944. године. Посебно важно је храбро истицање да је „злогласна ОЗН-а у случају Михаиловића спровела монтирано суђење и ликвидацију под окриљем ноћи, а све уз заверу ћутања државног врха. Судило се не само Дражи Михаиловићу, већ и Краљевини Југославији и њеним савезницима, Великој Британији и САД-у“ (према извештају „Политике“ од 15.априла 2011. године).

Нама је познато како је монтиран процес генералу Михаиловићу и зашто је и како из политичких и идеолошких разлога реализовано његово погубљење. Сада видимо да је то познато и стручној и научној јавности.

Пијанство је завршено, остаје нам само да сачекамо зору. Да се и политичка елита у Србији суочи са истином и преко својих медија саопшти свим грађанима Србије. Пре више од 65 година, једна група разбојника је користећи патриотизам и жељу за слободом српског народа, покренула властиту борбу у којој је, крвљу и страдањем српског народа, уз борбу против фашизма водила грађански рат, у коме је поразила свог политичког противника. А онда је злочиначки без суђења уништила не само противника већ и оне за које је претпоставила да би то могли постати. Списак од 24.000 лица није коначан. Српски либерални савет прати рад комисије и настојаће да да свој допринос откривању пуне истине. Јер време је да се суочимо са оним што је заиста било. Док се не открије пуна истина још ће међу нама бити оних који ће веровати „да смо их премало побили“ и да је ОЗН-а требала само још неколико хиљада више да побије па да би непријатеља нестало. Идеје социјалне правде, солидарности и једнакости неће и не могу нестати. Не треба да нестану ни друге политичке идеје. Морају нестати они који су за ове али и за било које друге политичке идеје спремни да газе у крви и чине злочине.

Шта додати ономе што је блаженопочивши патријарх Павле рекао о геноциду: „Ако велика Србија треба да почива на геноциду боље да је нема. Ако и мала Србија треба да почива на геноциду боље да је нема. Ако и мој живот треба да почива на геноциду боље да и мене нема“. Само тако Србија може закорачити уздигнута чела у друштво европских народа.

Социјалистичка Југославија је пропала јер је у својим темељима имала лаж и злочин. Ни полет и рад милиона њених грађана није могао да надокнади прећутани Јасеновац, Јадовно, Коричку јаму, безгробу војску генерала Михаиловића , разбаштињеног сељака и замандаљене цркве.

Другови из СУБНОР-а време је да се определите који део традиција „народноослободилачког рата и социјалистичке револуције“ баштините. Да ли у ваш тефтер да допишемо и ове 24.000 недужно побијених (само је њих 1.650 осуђено пред војним судовима и то у поступку за који се може основано тврдити да није био поштен).

Господо из „социјалистичке интернационале“, ако се данас јасно не одредите према томе да ли је политичка корист оправдање за злочин, сутра и сами можете доћи под удар неког новог револуционарног заноса који ће брозовски упутити прекор правосуђу да се „држи закона као пијан плота“.

Драган Крсмановић