Оснивањем СНС у јесен 2008. године појам политичког конвертитства добио је у Србији заиста најшире размере. Распадом тада најјаче опозиционе странке у Србији, Српске радикалне странке Војислава Шешеља, стране агентуре и они страни елементи који Србији кроје капу, добили су базу за обрачун са оним политичким снагама које се одупиру подјармљивању Србије дириговању из Брисела и Вашингтона.
Улога СНС требало је да буде таква да у тренутку када ДС више не буде „вршио посао“ својим иностраним газдама то учини СНС која је декларативно осмшиљена као странка десног центра. Постепеним подилажењем бирачком телу како оном делу који је окренут просрпским странкама тако и оном социјалном слоју очајних, осиромашених и обесправљених, СНС је за неколико година постала најпре најјача опозициона странка и конкурент ДС-у, а 2012. након избора и најјача политичка опција у Србији. Убрзо након тога формирана је и влада у којој без обзира на то што је премијер из СПС, највећи и најјачи политички утицај има СНС, тачније њен председник Александар Вучић.
Политички заокрет Александра Вучића огледа се у спектру од некадашњег генерланог секретара СРС који се борио за Велику Србију, до скорог проглашења ,,најевропљанином“ (шта год то значило)! Оно што је интересантно то је да је Александар Вучић баш као и потези које повлачи (посебно у задње време, а тичу се Косова и Метохије) постао симбол ,,другосрбијанаца“ па га чак и пореде са самим Зораном Ђинђићем у погледу своје пожртвовантости и енергичности. Грађанска и НВО Србија ставила се скроз на страну Вучића и прозападног режима СНС, тако да је сваки његов, разуме се, штеточинкси и популистички потез који је до сада повукао био хваљен од стране ,,друге Србије“. Тиме су у доброј мери своју улогу у Србији изгубили и ЛДП и ДС јер као проказане и маргиналне политичке творевине поред Вучића и његовог СНС која, оно што ЛДП и ДС причају, спроводи у дела.
Иако су преговори о решавању статуса Косова и Метохије отпочели на иницијативу и као „пројекат“ председника владе Ивице Дачића и председника државе Томислава Николића, у специфичном тренутку у игру улази Александар Вучић који је већ међу простијим слојем бирача побрао ловорике за ,,бескомпромисну“, али у потпуности селективну, борбу против корупције. Због тога је свака идеја и сваки потез током тзв. „преговора“ у Бриселу о Косову и Метохији, а да је потекао од Вучића, био заслепљујуће третиран као велика жртва за решавање тог тешког бремена које годинама кочи Србију на ,,европском путу“. Данас, само неколико месеци, након преговора о решавању питања Косова и Метохије, сваки даљи разговори незамисливи су без конвертита Вучића. Сада чак сви нижи чиновници и политички функционери као папагаји понављају Вучићву флоскулу ,,да је постизање овог и оваковог споразума највише што се у овом тренутку могло“! Упркос свему томе и не тако масовном отпору према режиму у Србији против овог бриселског споразума степен супротстављања срамном и противуставном споразуму са Хашимом Тачијем изразито је висок код Срба на северу Косова и Метохије и у оним деловима јужно од Ибра где Срби чине већину. Такво стање ствари никако не одговара политичком конвертиту Вучићу те је у протеклих недељу дана покушао сам својим нарцисоидним ставом да поколеба тамошње Србе и убеди их како је стављање главе на пањ шиптарском терористи Хашиму Тачију у српском интересу?! У Митровици су га сачекали протести и оправдан гнев наше браће који најбоље знају шта значи бити суочен са бандама антисрпски настројених Шиптара. Сва та убеђивања и лагање тамошњих Срба нису му пошла за руком (што и није било неочекивано), али је режимска медијска машинерија цео догађај покушала да прикаже као још један ловорикама овенчани успех издајника и политичког конвертита Александра Вучића. Интересантно је да више нико у држави не помиње улогу Дачића и Николића у решавању косовскометохијског чвора иако и један и други формално имају далеко више функције у држави и много већи степен легитимитета који црпе из бирачког тела, наиме први је непосредно изабрани председник државе, а други је председник владе у парламентарном уставном систему!
Ко ова питања гледа мало даље од Вучићеве популистичке и слективне борбе против корупције и организованог криминала, лако може да закључи да су сви актери преговора и предаја Косова и Метохије шиптарским узурпаторима, заправо пајаци страних интереса и да сада захваљујући поверењу које су добили након разбијања странке којој су некада припадали, као резултат наплате дуга морају да играју коло у које су се сами ухватили, а из кога је немогуће својевољно изаћи!
Више је него јасно да је конвертит Вучић данас у Србији и председник државе, и председник владе, и министар одбране, и министар иностраних послова, и најевропљанин, и председник највеће странке у Србији, и најбољи тата, и најбоља мама, и највећи педер, и највећа лезбијка, највећи звездаш, најбољи правник – једном речју највећи син наших народа!
Упркос свим показатељима који иду у прилог Вучићу који тренутно предводи најјачу странку у Србији за оне који уче из историје и који историју схватају као циклична понављања лако се може предвидети да ће највећи син наших народа када буде испунио своју улогу коју му је наменио инострани господар завршити на сметлишту историје, а штету коју је током своје владавине нанео неће моћи неколико генерација после њега да отклоне. Српски народ који је гурнуо у руке кољача Хашима Тачија, као и вековну српску земљу коју је оставио на милост и немилост својим господарима и узорима из Брисела и Вашингтона, а којима се одавно продао, неће заменити ни хиљаде богатих шејкова из Емирата нити ,,добронамерних инвеститора“ из Америке и ЕУ! Такође оно чему нас је учитељица живота научила јесте и то да ,,онај који високо лети“ сасвим сигурно ,,ниско пада“ па тако и ми понижени којима Косово и Метохија није средство за трговину са нашим џелатима знамо, живимо и боримо се за дан када ће се овај вештачки и споља управљани систем једне вештачке политичке творевине која себе назива напредном урушити, а актери исте од оних најситнијих до оних на највишим позицијама одговарати за издају, морални суноврат и хуљење наших часних светих српских предака.
Косово је Србија!
Стефан Д. Стојков
---------------------
***Објављено у Новој Искри бр.104, година ХХ, мај, 2013. л.Г.
Нема коментара:
Постави коментар