Господе и Владико живота мога, дух лености, мрзовоље, властољубља и празнословља, не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави даруј ми, слуги Своме. О, Господе Царе, даруј ми да сагледам грехе своје и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.

субота, 23. април 2011.

Сећање на Димитрија В. Љотића († 23.4.1945.л.Г.- † 23.4.2011.л.Г.)

Димитрије В. Љотић (1891. - 1945.)
На данашњи дан пре 66 година престало је да куца племенито срце нашег витеза, учитеља и јединог српског политичара са крстом. Полажући жртву за Отачаство, свесно упирући прст у оне који су одмагали Отачаству и који су се против нашега Отачаства борили, наш учитељ је указивао на предстојеће црнило које се надвило над нашом мајчицом Србијом, како и пре рата, тако и током рата и великих народних страдања, а у својим делима, која је за собом оставио, наставио је са указивањем и будућим поколењима. Ти путокази и данас морају бити смернице српској националној омладини и српском народу у општем вртлогу државне и друштвене пропасти. Српска поколења му и данас остају захвална на свему што је чинио за наше Отачаство, за нашу мајчицу Србију.

Иако се данашња Србија налази распета између слома и окупације, општег пораза и терора оних чији су преци Србијом харали и пре 66 година, национално свесна српска светосавска омладина од борбе не одустаје, и кроз веру у Христа нашег спаситеља, као и у нашу идеју и мудре речи великог учитеља Димитрија Љотића, спремно поручује непријатељима Србије да наше време тек долази!

У молитвама ишчекујемо Васкрс, а у жељи да своја срца привежемо за Господа нашега и да их испунимо љубављу Господњом, како је и наш учитељ подучавао српска поколења и гласно понављамо његово гесло – ми не мрзимо ниједан народ, али највише волимо свој!

Нека је вечни помен српском мученику и учитељу Димитрију В. Љотићу!

У Београду,
о Великој суботи лета Господњег 2011.

Нема коментара:

Постави коментар