7.
Одлука да се 1. мај слави као међународни празник рада донета је 1889. године, на Првом конгресу Друге Интернационале, три године након крвавих догађаја на тргу Хејмаркет. Римокатоличка црква је, пак, 4. мај унела у свој календар као дан Светог Јосипа радника. Упућени у езотеричне науке, међутим, повезали су и обележавање 1. маја са једним догађајем, који на први поглед нема никакве везе ни са борбом за радничка права, ни са бољшевичком доктрином.
Који је то догађај и за чије име се он веже?
 |
| Адам Вајсхаупт |
Познаваоци окултних тајни и ритуала подсећају на 1. мај 1776. године, датум када је објављено оснивање реда Илумината. На челу ове секте налазио се Адам Вајсхаупт, с конспиративним именом Спартак. Он је још један бивши свештеник, који се латио месијанског позива да преуреди свет и учини га бољим и праведнијим. Иако рођен у мојсијевој вери, Вајсхаупт се покрстио у католика и неко време провео као професор канонског права на језуитском Универзитету у Инголштату, да би се на крају окренуо магији и спиртуализму. После открића баварске полиције и забране делатности Илумината, његово учење означено је као позив за вођење најстрашнијег рата против хришћанства, монархије, приватне својине, породицe, а све у служби Сотоне, или Луцифера. Вајсхауптови списи ипак стижу до јакобинских клубова у Паризу, у којима се под вођством Максимилијана Робеспјера помно изучавају и користе као најдрагоценија упутства за извођење Француске револуције. [16]
Јакобински клубови су у законе своје нове владе унели одредбу по којој је хришћански Бог из Светог писма – лажни бог. Уместо Њега уздигли су нову богињу, којој су и на Острву слободе у њујоршкој луци подигли споменик. Унутрашњу конструкцију овог споменика израдио је пројектант надалеко познате куле у Паризу, инжењер Гистав Ајфел. Кип слободе у Њујорку представљао је поклон Француске Сједињеним Америчким Државама. Он је подигнут 1886. године, као гест трајног пријатељства између две земље. Тако је и револуционарни пламен слободе из Париза симболично пренет преко Атлантика, у главни град САД. Ред Илумината основан је 1. маја 1776. године, у Баварској. Исте године 14. јула проглашена је америчка Декларација о независности. На исти датум, 14. јула 1789. године пала је Бастиља и званично је отпочела Француска револуција. Истог датума, 14. јула 1889. године, тачно на стогодишњицу пада Бастиље, основана је у Паризу Друга интернационала. На њеном Првом Конгресу одлучено је да се 1. мај слави у свим земљама као међународни празник рада. Берлински зид је пао 1989. године, на стогодишњицу оснивања Друге интернационале и двестоту годишњицу од избијања Француске револуције. Тада је извршено поновно уједињење две Немачке. Симболично је означен крај тзв. Хладног рата и почетак новог уједињења Европе у наднационалну заједницу под именом Европска унија. Највеће проширење у историји Европске уније уприличено је 1. маја 2004. године. Тог 1. маја у њено чланство је примљено десет нових држава: Литванија, Летонија, Естонија, Пољска, Чешка Република, Словачка, Мађарска, Словенија, Кипар и Малта. Из преамбуле Устава ЕУ, упркос бројним предлозима, изостала је она одредба по којој ова наднационална заједница почива на темељима хришћанске традиције.
Пре него што је одлучно запловио у политичке воде и постао британски премијер, Винстон Черчил је, као новинар и дописник, дао следећу завршну оцену Октобарске револуције у Русији:
„Још од времена Спартака, (Адама) Вајсхаупта, до Карла Маркса и доба Троцког, Беле Куна, Розе Луксембург и Еме Голдман, ова светска завера се стално ширила. Она је одиграла јасно препознатљиву улогу у Француској револуцији. Она је била извор сваког субверзивног покрета током XIX века ; и сада је најзад ова дружина изузетних личности из подземља европских и америчких градова ухватила руски народ за гушу и практично постала неоспорни господар ове огромне империје.“ [17]
8.
Стручна истраживања привредног и индустријског раста, пре избијања Октобарске револуције, доносила су једнодушне прогнозе да ће царска Русија већ средином XX века „ …ако ствари наставе ићи током којим су ишле од 1900. до 1912. (…) доминирати у Европи, како на политичком, тако и на финансијском и на економском плану“. [18]
 |
| 28. председник САД, Вудро Вилсон |
Оваква експертска предвиђања на Западу су примљена као најозбиљније упозорење и реална претња његовој супремацији у свету. Зато су предузете хитне мере да се тај тренд руског свеукупног уздизања успори и омете, а у најбољем случају – нагло прекине. Како се стратегија освајања Русије споља и оружаним путем показала као крајње ризична и неделотворна, прешло се на реализацију плана њене унутрашње дестабилизације. У метежу Првог светског рата указала се и најбоља прилика за радикално осујећивање Русије. Незадовољство у појединим слојевима руског душтва послужило је као најпогоднији хумус за револуционарну сетву. Након очекиване жетве од Русије је требало да остане само „чист лист хартије“. Један необелодањени програм америчког председника Вудро Вилсона у тачки 5. дословно гласи: „Русија је велика и једнородна: њу треба свести на средњоруску висораван и (…) пред нама ће бити чисти лист хартије, на којем ћемо скицирати судбину руских народа.“ [19] Није ли тај „чисти лист хартије“ из овог америчког програма само друго име за „руску пустињу“, како је на једној енглеској карти из 1888. године означен простор руске империје?
Овај документ откривен је у приватној архиви тајанственог пуковника Едвард Мендел Хауза, опуномоћеника највећих њујоршких банкара који су Вилсона кандидовали и испели на сам врх пирамиде власти у САД. Под Вилсоновим председниковањем Конгрес и Сенат су изгласали, уочи Божићних празника 1913. године, Закон о Федералним резервама (FED) чиме је стварна власт у овој држави пренета у руке моћних банкарских породица. Уједно, датум оснивања Федералних резерви многи амерички историчари поистовећују са датумом губљења државног и националног суверенитета САД, а пуковника Хауза са правим господарем Беле куће.
Две групе професионалних револуционара-емиграната крећу у априлу 1917. године према Русији. Њихово крајње одредиште је Петроград. Једну групу предводи Леон Давидович Бронштајн, с конспиративним именом Троцки. На челу друге је Владимир Иљич Уљанов, звани Лењин. Троцки и његови пратиоци испловљавају из њујоршке луке паробродом Кристијанијафјор.
Радован Калабић
Насатавиће се...
__________________
Упутнице:
[16] Вилијам Џ. Сатон : „Илуминати – покрет новог доба“, Плави круг, Београд, 2000.
[17] Исто, стр. 186.
[18] Едмонд Тери, директор листа „Европски економиста“, у студији из 1913.
[19] Драгољуб Живојиновић : „Дуга историја англо-саксонског разбијања Србије и Русије“, w.w.w.vaseljenska.com/ / duga-istorija-anglo-saksonskog … Опширније у Драгољуб Живојиновић : „Невољни ратници : велике силе и Солунски фронт : 1914-1918“, Завод за уџбенике, Београд, 2008.
Нема коментара:
Постави коментар