Не наводећи да је та мисао потекла из старе Атине и да је изворно припадала Грчким филозофима, некадашњи амерички председник Џон Ф. Кенеди рекао је да „не треба да питамо шта наша земља треба да учини за нас него шта ми треба да учинимо за нашу земљу“. Смисао ненавођења извора овакве једне идеје која је сажета у једној реченици од стране особе која је ову реченицу по ко зна који пут изговорила можемо назрети управо у невредности земље коју је том приликом представаљао, али о томе и о лику и делу Џона Кенедија говорићемо другом приликом. Ова реченица није упућена свима. Упућена је онима који владају како би схватили смисао позиција на којима се налазе. Упућена је и онима над којима се влада како би и они били део нечега великог а што се назива једном малом речју-држава. Једино није упућена онима који служе. Њима она није била потребна јер служити својој земљи значи не питати шта наша земља треба да учини за нас, али истовремено не постављати питање шта ми можемо да учинимо за нашу земљо, него управо радити само једну ствар-служити отаџбини.
Велике су речи пролетале Србијом у претходних двадесетак година. Пролетала је и она горе, Кенедијева. Међутим нико од оних који су их изговарали није покушао да те исте речи преточи у дело. Да не би овај текст почињао неделима српске политичке „елите“ данас, почеће делима некадашњег српског политичара и војника Милана Недића. Дело је када дате живот сина јединца за своју отаџбину. То је Милан Недић учинио. Дело је када се ставите на чело своје отаџбине у најтежем тренутку у њеној историји, када вам је држава у расулу, када влада безвлашће, а истовремено вам се већи део народа који је у то време живео са друге обале Дрине налази пред истребљењем. И то је Милан Недић учинио. Истовремено се у дело може убројати и спашавање преко 300 000 душа од сигурне смрти, борба против тада забрањене Комунистичке партије Југославије која је устала против окупатора на туђ миг, а не на вапај свога народа. Такође је и то Милан Недић учинио. А недело? То је када судите без права на одбрану, човеку који има горе наведена дела иза себе. То је када не дозвољавате да се чује истина, да се чује „треће звоно“ и одговор на питање-да ли би неко у датим историјским околностима био бољи? Ко зна и сме да пружи потврдан одговор на то питање, а да га истовремено разложно, рационално образложи? Већи део српске „интелектуалне елите“ је толико добре одговоре давао у последњих 20 година да је одавно остао без права да се уопште пита о било чему. О њиховима „делима“ овде је већ било речи.
Са друге стране у српској политичкој „елити“ данашњице не постоји онај који би имао моралан разлог да се пита о делима Милана Недића, а камоли да даје одговор на горе наведена питања. Неко би чак рекао да је бесмислено поредити Милана Недића и квази политичку елиту Србије. У прилог томе говори и чињеница што ови други немају ни државу ни Бога ни народ, а Милан Недић је све то имао и за све се то борио. „Савремени“ српски политичари моле свој народ да не дају референдумске одговоре на питање да ли подржавате српску државност, а да истовремено нису способни да тај исти народ нахране. За време Милана Недића Срби нису били гладни и нису одустајали од своје државности. У то време Срби су се наоружавали. Данас Срби и да хоће немају кога да наоружају, а цивилно служење војног рока постало је чак и политички адут. У тој „квислиншкој Недићевој Србији“ како је страствено називају деконтаминирани борци за људска права црна берза је била строго кажњавана. Данас је способност намештања тендера спада у врлину која је савременим политичарима добродошла као адут за сопствено богаћење.
И због свега тога једини успешан и моралан потез такве једне скупине данас би био управо онај којим би доказали своме народу, за који ништа корисно нису урадили, да звање које су сами себи прикачили не припада њима, већ напротив припада онима који том народу са становишта политике служе. Јер управо служити значи и повиновати се не толико вољи народа колико ономе што тај исти народ носи у себи, повиновати се његовој врлини и служити јој. А то је опет Милан Недић учинио. Служио је вољи за животом јер да није не би толике животе спасао. Служио је правди, јер је стао на чело народа чији историјски пут представља синоним за правду. Служио је истини и молио за опрост својих грехова, једном речју служио је свом народу и превелик терет на својим леђима понео за тај исти народ, који му баш због тога дугује ако ништа друго него то да се и о његовом имену чују „три звона“.
адвокат Владимир Штрбац
Нема коментара:
Постави коментар