СТУДЕНТСКИ ПРОТЕСТИ И ПСЕУДО-СТУДЕНТСКО СМЕЋЕ

У Србији је много нерешених питања и то није никаква нова констатација, нажалост, могло би се рећи да је реч о једној ноторној чињеници. Несумњиво је, да је питање судбине Косова и Метохије најважније национално питање у сваком, а највише у овом тренутку. Докле год потпуна власт Србије не буде враћена у својој целокупности на простор наше јужне покрајине нико неће моћи да каже да је било који други проблем значајнији од српског Косова и Метохије!

покушај претварања факултета у ,,јавну кућу”

Проблем суверенитета и интегритета Србије свакако остаје до коначног решења овог питања, али не смемо нити можемо занемарити разне друге, друштвене и државне проблеме. Национално образовање као основ сваког здравог и уређеног друштва свакој национално одговорној власти мора бити од великог значаја. Нарушавање система вредности о коме многи пишу и говоре или већ нарушени систем вредности у српском друштву узрокован је нерешеним питањем и лошим односом владајућег сталежа према овом важном стубу здравог и уређеног друштва – националном образовању!

Проблем са образовањем сеже у даљу прошлост, у ону прошлост о којој многи, посебно млађи, тј. они који тада чак нису били ни рођени, доживљавају као време раја на земљу, тзв. безбрижно време комунизма. Наравно да то нема никакве везе са стварношћу и наравно да је реч о једној великој заблуди и подметачини која се већ дуги низ деценија ствара и тако остаје као заоставштина која се преноси са колена на колено. Парола о тзв. бесплатном образовању је само једна пука флоскула којом се многи у Србији служе, а посебно у време предизборне кампање која ће као и увек до сада бити изразито агресивна.

Сведоци смо још једне назови „побуне” студената на Београдском универзитету који негодују због високих школарина. Иако је један део захтева оних који протестују оправдан, јер онај ко је требало ово питање праведно и одговорно да реши то није учинио на време, други део свакако није, и само је грчевито праћакање вечитих студената и нерадника како би што дуже остали на државним јаслама, јер нико нормалан не жели, па ни њихови најближи, да им додатно финансијски омогући да се одају лагодном, неодговорном и неограниченом студирању. Иза тзв. студентских блокада махом стоје левичарске студентске организација са појединих факултета на Београдском универзитету (најпре са Философског и Филолошког) које на тај начин покушавају да постану видљиве јавности, иако свесне да њихови захтеви немају никаквог смисла, а још мање да ће бити усвојени. 

протести организовани у координацији са жутим режимом
како би се скренула пажња са догађаја на Косову и Метохији

Сви они који доливају уље на ватру (левичарске и анархистичке организације) и манипулишу студентима који су у невољи, а који се иза незадовољних студената крију и истичу пароле без покрића, могу се без и трунке устезања окарактерисати као ‹‹псеудо-студентско и левичарско смеће›› које заслужује да буде „почишћено” у најкраћем року. Разлози за то су многобројни, навешћемо само неке: прво, зато што ометају функционисање виталних државних институција; друго, зато што су политички обојене; треће, зато што су антинационално оријентисане; четврто, зато што слободно и без икакве контроле шире дефетизам у време сукоба и кризе на једном делу територије Србије; пето, зато што се служе екстремистичким методама; шесто, јер не признају државу и желе јој „смрт” (сетити се пароле „Смрт држави!”) као и многи други.

Када је режиму својевремено одговарало да за одређена питања оптужи оне који их тобоже спутавају у остваривању циљева и испуњавању налога својих западних ментора онда се исти тај режим, не би ли демонстрирао силу и приврженост ,,демо(но)кратским вредностима”, свим снагама обрушио на националне и „десничарске” организације јер је бајаги претила опасност држави од истих. Наравно, брзо се показало да је то пука лаж и чиста демагогија. Да је то била истина, режим би се обрачунао са свима онима који угрожавају уставни поредак. И не би на тај начин посредно аболирао анархистичке и левичарске организације, већ би се тужилаштво и Уставни суд бавили и њима! Пошто је очигледно да они који су били означени и који још увек то јесу од стране режима као „деструктивни десничарски елементи” имају такав статус, поставља се питање зашто држава толерише анархисте и левичаре да вршљају по српском универзитету?! Да ли су то они изузети од важења и примене Устава и закона Србије?! Или би се пре можда могло рећи да је режим спонзор овом смећу па на њих примењује двоструке аршине, из чега проистиче да све оно што је национално оријентисано треба скршити, док оно што је антинационално треба пустити да ојача док истом том режиму користи и служи, а онда у одређеном тренутку постане озбиљна претња и држави и друштву! Тзв. анархисти и левичари представљају само скупину чудака и изопачењака који служе за подсмевање, како и за спровођење прљаве пропаганде у име демонократског режима и скретање пажње са далеко важнијих тема као што је отимање Косова и Метохије, пред очима српског народа како би и овај пораз власти лакше прогутао!

Ни једни ни други не успевају у заједничкој намери, нити режим нити режимска наказна псеудостудентска експозитура која отворено служи антинационалном режиму! Проблем јесте у томе што ће последице сносити студенти, како дотичних факултета (Философског и Филолошког) тако и других факултета, а проблем, истински проблем односа система према образовању, универзитету и студентима ће остати нерешен и само још дубље све повући у амбис пропасти!

јуначки срБски

Удружење студената Правног факултета „Номоканон” у сарадњи са „Србском Акцијом”, својевремено је подржало један предлог који би поштено и праведно требало да реши питање финансирања и студија, а у најбољем интересу и државе и друштва све у циљу решавања проблема, уместо додатног компликовања и конфронтације на овом значајном пољу у време велике државне и друштвене кризе. Заговорници смо отварања једног великог и истинског дијалога који ће проблем наших студија и школовања уопште решити на дуге стазе и тиме отворити могућности за стварање једног јаког и здравог система образовања који ће показати да је образовање заиста значајно и за српско друштво и за српску државу, а не само средство за манипулације у време изборних кампања!

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божијим благословом.(Свети владика Николај)

Стефан Д. Стојков