Господе и Владико живота мога, дух лености, мрзовоље, властољубља и празнословља, не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави даруј ми, слуги Своме. О, Господе Царе, даруј ми да сагледам грехе своје и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.

понедељак, 17. октобар 2011.

СКУП ПОДРШКЕ СРБИМА СА КОСМЕТА У ОРГАНИЗАЦИЈИ УДРУЖЕЊА ЖЕНА СА КиМ



Поштовани,

у понедељак, 17.10.2011. у 17 часова окупићемо се по трећи пут дa подржимо грађане Србије са Косова и Метохије. Срби и остали неалбанци већ више од 10 година живе ограђени жицом на Косову и Метохији под наводном заштитом међународних организација. Заштиту чини бодљикава жица којом су ограђени, а кретање ван тог простора је толико безбедно да је само у општини Ораховац од доласка мећународних снага убијено 69 Срба од 1500 колико их броји та општина.
У медијима читамо о наводно важним међународним и домаћим конференцијама на којима се доносе декларације о људским правима, декларације против дискриминације и слично, али нема вести о сталном кршењу тих декларација управо на Косову и Метохији. Информишу нас о протестима (сада већ у 250 градова Америке) против раслојавања друштва, односно похлепе богатих. Ми ћутимо и слушамо несувисле изјаве и поступке, који су усмерени на одржавање успостављеног система дужничког ропства и грађана и државе Србије.
О нашим скуповима нема информација у медијима. Грађани Србије нису информисани да се окупљамо да бисмо пружили подршку сународницима. Зато вас позивамо да нам се придружите. Окупљамо се без икаквих страначких обележја да изразимо подршку сународницима и протест против неолибералног концепта који се кроз познати модел „доктрине шока“ упорно намеће Србији. Киднаповања, нестанци убијање и отимање територије су елементи застрашивања. Стварањем неколицине богатих на рачун опљачкане већине остварује се циљ.
О хуманизму развијених цивилизација писао је Достојевски у другој половини 19 века.: „Шта цивилизација оплемењује у нама? Цивилизација ствара у човеку само многостраност осећања и… апсолутно ништа више… Јесте ли приметили да су најсуптилнији крволоци били скоро сви одреда најцивилизованија господа, којима разне Атиле и Стењке Разини нису дорасли ни обућу да чисте, а што нису тако јако упадљиви као Атила и Стењка Разин то је само зато што се често сретају, што су сувише обични и очи су на њих навикле. У сваком случају, човек је од цивилизације постао, ако не још крволочнији, а оно сигурно горе и одвратније крволочан него што је био раније. Раније је гледао у крвопролићу правичност и мирне савести је таманио онога кога је требало; А ми се данас, иако крвопролиће сматрамо за гадост, ипак том гадошћу бавимо, и то још више него раније. Шта је горе? Одлучите сами.“
Да ли је могуће да су нам се очи до те мере навикле на страдање Срба на Косову и Метохији да нам је то постала обична, свакодневна појава. И медији су се навикли те живот људи ограђених жицом није више вест. Оно мало незаграђених који се од жице штите барикадама, „најцивилизованија господа“ под претњом силе хоће да ставе у жицу.
Проблеми на Косову и Метохији су облик притиска и принуде који се и нама може десити већ сутра, односно већ нам се дешава. Криза у којој живимо траје довољно дуго и свакодневно се продубљује без наде да ће се променити. Да ли је чланство у Европској унији коју је такође захватио синдром Волтстрита вредно одрицања сопственог идентитета, интегритета и целовитости државе?
На скупу ће говорити:
1. Радош Љушић
2. Љиљана Булатовић
Наше говорнике не можете чути у медијима зато вас позивамо да нам се придружите и чујете и другачије гласове од оних који се у хору понављају.

Удружење жена са Косова и Метохије (ЖеКиМ)
Зорица Шарић

Нема коментара:

Постави коментар