ДОМАЋИ МЕДИЈИ У СЛУЖБИ ПРЕДИЗБОРНЕ КАМПАЊЕ

медијски мрак - најјачи аргумент режима

Расписивањем избора у Србији је почела оштра борба између сукобљених политичких странака. Обећања и велике речи само су једно од средстава које потпомажу кампању и допирање до сваког потенцијалног гласа. Ако се сетимо последњих одржаних избора 2008. године тај степен лажних обећања заиста је достигао свој врхунац обманом Млађана Динкића о расподели бесплатних акција у вредности од 1000 евра. О Тадићу и ДС не треба трошити ни реч јер су оног тренутка када су се споразумели са коалицијом окупљеном око СПС прекршили једину тачку свог тадашњег програма да неће „ назад у деведесетеˮ. Тачно је само то да нисмо дошли назад у деведесете године двадесетог века, јер временска машина још увек није откривена, али смо дошли у 2012. годину у којој је држава доведена у потпуни колапс, што је видно свакога дана на сваком кораку, као исход политике владајуће клике.

Главну улогу у представљању те стварности у коју нас је довела садашња власт имају медији у Србији који као верни слуга садашњег режима настоје да одрже стварност у оном стању у коме није.

Како ни државна политика у вези решавања косовскометохијског проблема, као ни решавање све лошије ситуације у посрнулој привреди Србије нису могле по медијима да се избегну, а као врло неповољне по режим неколико месеци пред расписивање избора, конторолисани медији режима добили су једини задатак, а то је да у кампањи потпуно изврну реалност и помогну режиму у очувању својих позиција бар у наредном мандату!

Као резултат тог задатка од тренутка расписивања избора у Србији медији се непрестано истичу у величању свих потеза режима, како по питању решавања косовскометохијског проблема па до економских питања.

велеиздајнички тандем - Стефановић и Тадић

Сваки дан се може било на интернету, или у новинама или на телевизији чути како је одбрана државног интегритета циљ владе и како постигнути споразуми са шиптарским сецесионистима не штете национланим и државним интересима, док је у пракси ситуација таква да се и тај накарадни споразум већ крши, у вези „регионланог представљањаˮ власти у Приштини. Тај чин био је обавеза одавно постављена од стране Брисела и подржана у Вашингтону, као главним реализаторима кампање за отимање српског Косова и Метохије још од 1999. године, као услов за евро-атлантске интеграције Србије. Сецесионизам и наставак подвргавања легитимно изабраних локалних самоуправа на северу Косова и Метохије властима у Приштини најбоље у пракси показује који су домети режимске политике према јужној покрајини. Нове најаве о неодржавању избора на територији КиМ, иако су расписани и представљају уставну и законску обавезу, само показују да власти током преговора са шиптарским представницима нису имали ни минимум искрености у заштити националних интереса и очувању Косова и Метохије у саставу Србије.

зарадили и отишли, запослени на улице Смедерева

Светски економски параметри већ некилоко година, а посебно у неколико последњих месеци су показивали све одлике економске кризе великих размера, што се наравно одразило и на скоро никакву привреду Србије, са, разуме се, далеко тежим последицама по њу. Од Грчке пропасти, преко Италије, Португала, Ирске и других, талас кризе заљуљао је и европску монету па и саму ЕУ, које ће се по свему судећи трансформисати у једну разуђенију и ужу заједницу која ће се базирати на земљама јаке привреде са којима се Србија сигурно не може поредити, посебно не у оваквом катастрофалном стању. Флуктуације курса динара као и додатна отпуштања и пропаст предузећа смртоносан су удар за упропашћену привреду Србије. Владине лажи о останку неких страних инвеститора у нашој привреди показале су се као болна неистина одласком УСС из Смедерева као власника значајане фабрике у Србији, а свакако и Смедерева. Из дана у дан ситуација се мења, на горе, и само је питање када ће све стати, када се у Србији неће ништа производити, а када ће дугови почети по нагло обезвређеном курсу динара да се нагомилавају до потпуног банкрота као у Аргентини пре скоро деценију.

Како су избори расписани медијска слика се мења, међу вестима се свакодневно смењују просперитетни и „усрећитељскиˮ подаци о разноразним налазиштима разних неоткривених и накнадно откривених руда и енергената, уз најаве доласка великих инвестиција из иностранства. Од расписивања избора режимски контролисани медији толико износе неистина и лажних обећања тако да и оних 1000 евра обећања од пре четири године за то све делују наивно. Па, ко нормалан може да поверује да ће из економнски посрнуле Италије да дође нека озбиљна компанија да улаже у пропалу привреду Србије!? Изгледа само гласачи режима. Тужно је што је таквих много.

Свесрдан труд режимских медија у предизборном обмањивању народа, вратиће се као бумеранг истим онима који ће режим на изборима да подрже. У најбољем случају остаће без посла у национално пониженој и обесправљеној држави о чијој судбини ће одлучивати сви само не њен народ. Медијски мрак који влада Србијом најжешћа је потврда да је Србија окупирана и да није слободна, да јој будућност кроје мржњом задојени непријатељи у сарадњи са домаћим интересним групама као непосредним извршиоцима непријатељске воље. Примери косовскометохијског питања и еконмоска питања најбоље то потврђују. Исправна решења се не дају ни у назнакама, погрешни потези и њихови резултати величају се, а њихови исходи медијски се ублажавају све у циљу омамљивања народа чије би незадовољство у једном тренутку могло да кулминира и поремети све планове оних који штетне потезе вуку и на тај начин Србију извуку из канџи у којима се налази.

Поразно је што ни предстојећи избори неће довести до отрежњења јер ће изборна математика своје учинити, а гласачи ће као по ко зна који пут бити преварени и понижени када воља народна неће одговарати истинском опредељењу бирача, посебно не истини сервираној од стране режимске медијске машинерије.

Стефан Д. Стојков