Право и дужност родитеља на васпитање и образовање детета у светлу активне превентивне улоге државе у области културе и медија
Устав Републике Србије из 2006. године у чл. 10. ст. 1. наводи да су у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо.[1] Иако богатству културног израза у Републици Србији и српског језика доприноси и то што се могу равноправно користити оба писма, у нашој земљи ћирилично, иако службено писмо, све више нестаје и у јавној и у приватној сфери и далеко је од равноправног положаја са латиничним писмом. Преко 80% књига за децу, сликовница и дечијих албума за сличице се штампа само на латиничном писму.[2] О стању у медијима сликовито говори и следећи податак. У годишњем извештају Републичке радиодифузне агенције о раду јавног сервиса, утврђено је да је супротно Општеобавезујућем упутству о понашању емитера, који предвиђа да су јавни сервиси обавезни да цео писани садржај емитују на ћирилици (осим оригиналних докумената написаних на другом писму), укључујући и телетекст и титл страних филмова, РТС током 2010. године више од 1.500 пута прекршио ово правило.[3]
Ако је потпуна усклађеност решења у једном правном систему нажалост, тешко остварив идеал, ако је иста таква хармонија у једној породици правних грана, каква је грађанско право, веома пожељна, онда она у једној грани права као што је Породично право мора бити императивна. Породични закон Србије није успео да успостави унутрашњу кохезију, односно законодавац није у довољној мери водио рачуна о међузависности различитих института. Тако су право и обавеза родитеља на васпитање и образовање детета у колизији са појединим одредбама института насиља у породици, усвојења, посебне пословне способности и начина на који је дефинисан брак, што отежава остварење духа ове правне установе.
 |
| Младост Србије |
У савременом друштву различити облици комуникација и мас медија у великој мери утичу на одрастање и васпитање деце. У Пољској је услед покренуте јавне расправе о томе да ли увезени програми за децу, „Телетабиси“ и „Сунђер Боб Коцкалоне“, развијају код младих различите облике девијантног понашања у Парламенту формиран анкетни одбор који је испитао ове наводе. Анкетни одбор је нашао да овакве тврдње нису основане, али је ово за последицу имало и ригорознију контролу телевизијских садржаја који се емитују деци.[4] У Јапану су 1997. године након 38. епизоде цртане серије „Покемон“ у болницу одвезена 653 детета са симптомима епилептичних напада услед честих емитовања комбинације плаве и црвене боје.[5] Иако су све ове цртане серије, па и друге које обилују сценама насиља, непримереним речником и штетним порукама за децу у различитим периодима емитоване у Србији, према изјави Србољуба Богдановића, портпарола РРА, цртани филмови подлежу истим правилима као и остатак програма, односно за њих не постоје посебни прописи у погледу времена емитовања или њиховог садржаја.[6] У Србији је приказивана и цртана серија „Југио“ (Yu-Gi-Oh), коју су пратиле карте за играње намењене деци које су се могле код нас могле наћи у слободној продаји, чији је смисао да играчи (деца) учествују у борби демона. Суштина је да немају све карте исту „снагу“, већ она зависи од демона који је на слици карте коју дете извуче, а које се зову „Ђаво’’, ,,Зло мучеништво’’, док карта која доноси победу, односно пораз једног од играча има назив „Уговор са господарем таме’’, јер душа пораженог припада оваквом „Господару“.[7]
Изузимајући играчке попут „Југио“ карата и многих других које су непримерене за дечју игру и опасне по емотивни и духовни развој деце јер код њих не подстичу стварање и развијање јасних представа и разлика о добру и злу, у Србији је током 2009. године након одлука санитарних и тржишних инспектора повучено из продаје скоро пола милиона играчака, јер су због свог састава (хемијског и органолептичка неисправност, повећан садржај метала) опасне по здравље деце, док је санитарна погранична инспекција из истих разлога забранила увоз 22 тоне играчака у Србију. Међутим, овакве играчке се и даље у великој мери могу купити у нашој земљи.[8]
Према спроведеном истраживању на четири телевизије са националном фреквенцијом (РТС 1, РТС 2, Б92 и Пинк) дечјег, образовног и културно-уметничког програма све заједно има мање од 10%, тј. мање од простора који поменуте телевизије посвећују рекламама. РТС 1 емитује 8 сати дечјег програма недељно, РТС 2 6,5 сати, Б 92 3,5 сати, а Пинк свега сат времена недељено, при чему већину и тог програма чине цртани филмови.[9] С друге стране, готово 90% цртаних филмова (нпр. „Бамби“ или „Три прасета“) који се продају или изнајмљују по видео-клубовима у Србији синхронизовани су само на хрватски језик.
Напокон, говорећи о културним садржајима и васпитном процесу, истичемо да је стална поставка Народног музеја у Београду затворена још од 1.6.2003. године што није био случај чак ни за време немачке окупације у Другом светском рату, Музеј савремене уметности затворен је због реконструкције од 2007. године, а четири године је за кориснике била затворена и Народна библиотека Србије.
ЗАКЉУЧАК
Право и дужност родитеља на васпитање и образовање детета чини саставни део садржине родитељског права, што значи да је правна природа норми којима је оно регулисано императивна. Ипак, због специфичних односа родитеља и деце и владајуће аутономије воље у модерном Породичном праву, улога државе и њених органа у спровођењу овог права односно обавезе, превасходно мора да буде превентивна (што проистиче и из Конвенције о правима детета), па тек онда реактивна, кроз лишење родитељског права. Није нам познат ниједан случај из наше судске праксе да су родитељи лишени родитељског права јер нису своје дете усмеравали ка усвајању емоционалних, етичких и националних вредности породице и друштва.
 |
| Рецепт за будућност - српска вишедетна породица |
Упоредноправна решења којима се постиже хармонија често супротстављених интереса у овој области треба да послуже као добар путоказ за реформу наведених института приликом доношења Грађанског законика Републике Србије.
Република Србија не води довољно рачуна о потреби афирмисања породичних вредности и старању о добробити деце кроз обезбеђивање адекватног васпитања и образовања у областима културе и медија, које у савременом, електронском друштву чине значајан део дечјег одрастања и сазревања. На тај начин, наша држава нажалост, употпуњује своју пасивност и у превентивној сфери деловања на коју је обавезна, јер чини јако мало да родитељима обезбеди адекватан амбијент у коме би могли своју децу да васпитавају у складу са емоционалним, етичким и националним вредностима своје породице и друштва.
КРАЈ
Милош Станковић, мастер права, асистент Правног факултета Универзитета у Београду
Напомена: опширнију верзију рада можете наћи у Аналима Правног факултета бр.2/2011
на интернет адреси http://www.ius.bg.ac.rs/Anali/A2011-2/Anali%202011-2%20str.%20235-262.pdf
Напомена: опширнију верзију рада можете наћи у Аналима Правног факултета бр.2/2011
на интернет адреси http://www.ius.bg.ac.rs/Anali/A2011-2/Anali%202011-2%20str.%20235-262.pdf
[1] У чл. 22. Повеље о основним правима у ЕУ наводи се да ће „Унија поштовати разноликост култура, религија и језика“.
[2] С. Антонић, Латинизација детињства, Нова српска политичка мисао, 30.5.2009., http://www.nspm.rs/kulturna-politika/latinizacija-detinjstva.html?alphabet=l, приступ остварен 15.8.2011.
[3] Јавни сервис не поштује обавезу о употреби ћирилице, лист Данас, 22.4.2011. године, http://www.naslovi.net/2011-04-22/danas/javni-servis-ne-postuje-obavezu-o-upotrebi-cirilice/2491315, проступ остварен 15.8.2011. године.
[4] М. Ђурковић, Шта Србија може да научи од Пољака у одбрани вредности, 2, http://www.scribd.com/doc/33448386/Misa-Djurkovic-Sta-Srbija-Moze-Da-Nauci-Od-Poljaka-u-Odbrani-Vrednosti,http://www.knezlazar.com/forum/index.php?action=printpage;topic=1938.0 приступ остварен 15.8.2011.
[5] К. Мартић, Насиље и секс у цртаним филмовима, лист Курир од 30.1.2011. Позната певачица Мадона, која је светску славу умногоме стекла захваљујући медијима, не дозвољава својој ћерки да гледа телевизију због штетног утицаја програма који се емитује. С. Антонић, Између нас и Сатане, Нова српска политичка мисао, 29.5.2010., http://www.nspm.rs/crkva-i-politika/izmedju-nas-i-satane.html?alphabet=l, приступ остварен 15.8.2011.
[6]Насиље у цртаћима и видео играма, http://www.021.rs/Zivot/Porodica/Nasilje-u-crtacima-i-video-igrama.html, приступ остварен 15.8.2011.
[8] С. Миросављевић, Играју се здрављем деце, лист Новости од 24.1.2010. године; М. Бракочевић, В. Вукасовић, Србија постаје депонија штетних играчака, лист Политика, 18.12.2009.
Нема коментара:
Постави коментар