ПРЕДСТАВНИЦИ УДРУЖЕЊА НОМОКАНОН ОДАЛИ ПОШТУ ЖРТВАМА УСТАШКОГ ЛОГОРА ЈАДОВНО

И треће године заредом,чланови Удружења „Номоканон“ у сарадњи са потомцима и поштоваоцима жртава логора Јадовно посетили су Велебитске планине. На пут смо кренули на најважнији српски датум – на Видовдан у 20 часова испред храма Светог Саве. Укупно четири аутобуса из Београда упутили су се у најзападнији део Српске Крајине. 

За оне који нису упућени,логор смрти се налази на планини Велебиту 22 км северозападно од

Госпића на пропланку Чачић Долац. Дубоко у шуми под ведрим небом, било је једно од најокрутнијих губилишта Срба током Другог светског рата. У овом логору који се састоји од 33 јама у 132 дана његовог постојања (11. априла до 21. августа 1941. године) за Србе и остале становнике тадашње НДХ није било ни суда ни судских пресуда, довођени су са целог подручија свакодневно, како би били погубљени. О бројкама је тешко говорити. И када се то чини, говори се искључиво на бази претпоставки коришћење, податке које се износе у сачуваним изворима, али никада до сада није достављен званичан списак убијених у овом логору. Међутим, треба напоменути да је за та 132 крвава дана : 

-убијено 73 православна свештеника; 

 -да се овај логор састоји од 33 јаме, а највиша је душа узела Шаранова јама. 

Што се жртава тиче, оне варирају од 41 000 до 79 000 убијених. Логор је затворила италијанска војска крајем августа 1941. године, када су увидели намере усташког режима и на који начин су желели да остваре етничку чисту државу. 

После тачно тридесет година од како је преосвећени владика Атанасије Јевтић, пошао из Србије, од Косова до Јадовна да освешта споменик убијених 73 свештенослужитеља Српске православне Цркве, једном приликом он је рекао: ,,Јадовно је наше Косово, Косово је наше Јадовно.'' 

Међутим, хрватска полиција очигледно није знала за то. Па су одабрали намерно 28. јун мислећи да поштоваоци и потомци жртава неће доћи због Газиместана у најзападнији део Српске Крајине, али ту су се већ преварили. Видевши да је четири аутобуса кренуло из Београда (један преко Новог Сада) и два заједно са нама из Бања Луке, покушали су на све начине да нас саботирају. И у томе су донекле и успели. Чекањем на граници (пре свега Сремска Рача на српској страни), јасно нам је дато до знања да нећемо тако лако доћи до жељеног одредишта. Када смо прешли гранични прелаз, градови су се мењали Брчко, Модрича, Добој, Дервента, Бања Лука... Из свих тих градова су наши сународници гоњени према стрмим планинама Велебита и каменој пустињи острва Паг. 

Када смо стигли до Брчког и граничног прелаза Босне и Херцеговине и Хрватске, нови проблеми. Хрватска држава која је дан након тога требало да уђе у Европску унију, најмодернију творевину данашњице, а која на папиру истиче либерализам, једнакост и помирењу, показала је још једном своје право лице. Вероватно да смо кренули на море, добили бисмо и флајер ,,Welcome to Croatia’’ или ,,Летујмо у Хрватској'' уз кисели осмех граничних полицајаца, а све зарад остављања стотинa и стотина евра у њихову државну касу. Овако је кренула ригорозна процедура, која је без журбе одузимала драгоцено време. Око 11 часова били смо код Плитвичких језера, а тада је већ требало да почне сама комеморација на Велебиту. Иначе од Плитвичких језера до Велебита треба око 60км! Да то није довољно одузимање времена, показала нам је још једном полиција наших ,,пријатељских сусједа''. При уласку и изласку у Госпић, чак три пута нас је заустављала њихова саобраћајна полиција и тако нам одузимала време. 

Одмах по доласку до споменика, председник удружења Јадовно г. Душан Басташић тражио је да се одложи почетак служења парастоса, јер највећи број учесника из Србије и Републике Српске још није стигао. Уз хладно изречене примедбе да су вероватно касно кренули, на кратко је одложен почетак. Али пошто је бившег председника Хрватске Месића незгодно држати да чека, ,,морало'' се почети. Служен је парастос, а аутобуси још нису стигли. Пре полагања самог венца стигли су Бањалучани, иако је опет покушано да се одложи полагање венаца док не стигну аутобуси из Београда и Новог Сада, опет нису имали слуха ни разумевања за то. А да Хрватска можда и јесте спремна за Европску унију показало се и на клупи званичника. Наиме, док се обраћао председник већ поменутог удружења након трећег минута кренули су комешање и гестикулирање. Цензура, збрзавање и служење џелатима јако је добра формула за успешно чланство у ЕУ. 

Последњи говорник на скупу је био бивши председник Хрватске и тек су се тада зачули аутобуси из Србије. Креатори добро припремљене и координисане акције сигурно су били задовољни извршеним планом. Али ипак, отац Никола је одлучио да поново служи парастос. Али опет није виђено јединство, јер су Бањалучани морали да крену ка Карлобагу, а касније и на Паг, јер је капетан брода рекао да неће пловити по мраку и пожуривао их је на све начине. 

 А након парастоса саопштено нам је да неће бити као прошле године постављање крста на Велебиту и шетања од 7км у једном смеру. Наиме, није нам била обезбеђена нити полицијска нити санитарна пратња. И једино у том тренутку смо могли да се покупимо и кренемо натраг. Запалили смо свећу, присуствовали парастосу и кренули натраг ка Београду. 

Креатори овог догађаја виде своју победу у добро осмишљеном плану, али ја се не бих сложио са тиме! Пут око 60 часова, и преко 800 пређених километара, да би одали почаст јадовничким мученицима је наша победа, а не наше понижење! Показали смо овим чином, да никада нећемо заборавити недужне људе, децу, труднице, жене који су страдали јер се нису уклопили у систем етничке чисте Хрватске. Овим чином смо исто показали да се правда и љубав не мери у потрошеном времену или пређеним километрима,него у истрајности, поштовању и вери. 

Овом приликом бих се у име Удружења „НОМОКАНОН“ захвалио Удружењу „ЈАДОВНО“, а пре свега г. Милораду Милошевићу и председнику г. Душану Басташићу на узајамном поштовању и сарадњи која ова два удружења гаје. 

За информативну службу 

Удружења „Номоканон“ 

Марко Р. Минић

ИЗВЕШТАЈ СА ПРЕДАВАЊА ,,БРАТСКА БЕЛОРУСИЈА"

У амфитеатру Слободан Јовановић на Правном факултету Универзитета у Београду 26. маја одржана је трибина у организацији Удружења „Номоканон“ - ,,Братска Белорусија''. Претходно је у организацији неколико чланова удружења ЊЕ амбасадор Владимир Чушев имао прилику да обиђе зграду Правног факултет и буде примљен од стране г. декана Правног факултета, проф. др Симе Аврамовића. Након пријема декана обратио се наставничком већу Правног факултета у пуној сали за конференције.

 Испред Удружења предавање је као уводничар отворио  студент Богдан Динић. Он је поздравио амбасадора Белорусије у Србији, Његову Екселенцију Владимира Чушева и захвалио се на неизмерној подршци народа Белорусије својој српској браћи. Након поздравног обраћања емитован је краћи филм о Белорусији.

У име и испред управе Струковног удружења правника „Номоканон“ окупљенима обратио се краћим излагањем дипл. правник Стефан Стојков. Он се захвалио у име нашег народа на искреној и несебичној подршци Белорусије и белоруског председника Лукашенка, коју су пружали поготово 1999. године Србима и Србији у јеку злочиначке НАТО агресије као и данас док се Србији отима Косово и Метохија од стране западних демо(но)кратија. Оценио је да је прво гостовање амбасадора ЊЕ г. Чушева на Правном факултету Универзитета у Београду јако значајно и да на тај начин наши братски православни и словенски народи показују колико су упућени једни на друге. На крају Стојков је истакао да српски народ саосећа са својом белоруском браћом и да се противи бојкоту Белорусије који му се намеће из Брисела, уместо тога пружа чврст стисак братске словенске руке и веру у то да ће и српски народ и народ Белорусије свако непријатно бреме издржати и преживети и из истог изићи још јачи, чвршћи и повезанији! Своје излагање је завршио са речима: ,,Живеле Белорусија и Србија, догодине у Призрену''. 

Његова Екселенција г. Владимир Чушев прво је окупљенима изнео основне инфотмације о Белорусији, као што су географски, демографски економски историсјки и културни подаци не би ли своју државу учинио ближом окупљеним слушаоцима и поштоваоцима ове нама пријатељске и братске државе. ЊЕ г. Чушев посебно се осврнуо на социјалну политику Белоусије, истакавши да су током последњих година постигнути одлични резултати на овом пољу. Запажена ставка из амбасадоровог излагања јесте да је незапосленост у Белорусији на свега 0,5% и да је Белорусија према последњим извештајима Светске банке на 58 месту (од 185) као и да је забележен огроман напредак од 2005. године у економском смислу. Осврнувши се на спољну политику г. Чушев је рекао да је Русија белоруски највећи и најважнији стратешки партнер, али да такође има и битне партнере из Азије (пре свега Кина) и Јужне Америке. Русија је белоруски највећи војно-политички савезник. „Рад и дисциплина то је наш камен темељац“, истакао је он. У вези фамозних ,,евроинтеграција“ амбасадор Чушев је рекао: „Што се Европске уније тиче, ми смо отворени за сарадњу по свим тачкама али само као пуноправни члан! Постали смо и пуноправни члан несврстаних, који могу да постану темељ света убрзо. Белорусија има преко 2000 билетералних уговора.'' 

У погледу односа између наших држава истакао је да се нада да ће и сарадња са Србијом бити много боља, поготово након посете високих делегација Србије Минску. Наредне године у плану је да се повећа трговинска сарадња. Ове године се одржавају културни дани у Белорусији, а следеће године ће та манифестација биту одржана у Србији од јуна до децембра. Белорусија има у плану пројекте не само за Београд, него су у њих укључени и Крагујевац,Чачак и Нови Сад. Такође, надамо се да ћемо успети да установимо и редовну авионску линију Београд – Минск, као израз ближе сарадње наших народа и држава. 

Осврнувши се на агрсију 1999. године, Његова Екселенција г. Владимир Чушев, који је током 1999. године био конзул у СРЈ, рекао је да у Бриселу кажу да је Белорусија ,,последња диктатура Европе'', али да се зато резултате оних на ,,Западу“ који то говоре могу видети у Београду као што су разрушене зграде генералштаба, зграда МУП-а, као и остали бомбардовани циљеви. 

Након излагања студенти су постављали питања, а једно од тих питања се тицало и става Белорусије у вези са преговорима Србије око решавања питања Косова и Метохије као и уопште односа Белорусије према поштовању међународног права и целовитости Србије као чланице УН. ,,Ја сам амбасадор једне државе и не могу да одговорим на таква питања. То су тешка питања. Тешка питања за свет,Европу а камоли тек за Вас. Белорусија се залаже да се преговори врате у оквире УН,али претходна влада је допустила да то преузме Брисел. Тако да смо упућени да тај процес траје и да се учествује на решавању тих питања. Ми никада нећемо признати независно Косово и то је наш став! Ми смо братска и пријатељска држава и имамо такве односе. Ми ћемо увек да гласамо да се сачува историјско наслеђе на Косову где год се наш глас чује било то у Бриселу, Вашингтону, Њујорку, Паризу или Женеви.'', одговорио је амбасадор г. Чушев. 

За информативну службу

Удружења ,,Номоканон"

 Марко Р. Минић

ЗА ШАКУ ДОЛАРА

           Оснивањем СНС у јесен 2008. године појам политичког конвертитства добио је у Србији заиста најшире размере. Распадом тада најјаче опозиционе странке у Србији, Српске радикалне странке Војислава Шешеља, стране агентуре и они страни елементи који Србији кроје капу, добили су базу за обрачун са оним политичким снагама које се одупиру подјармљивању Србије дириговању из Брисела и Вашингтона.

               Улога СНС требало је да буде таква да у тренутку када ДС више не буде „вршио посао“ својим иностраним газдама то учини СНС која је декларативно осмшиљена као странка десног центра. Постепеним подилажењем бирачком телу како оном делу који је окренут просрпским странкама тако и оном социјалном слоју очајних, осиромашених и обесправљених, СНС је за неколико година постала најпре најјача опозициона странка и конкурент ДС-у, а 2012. након избора и најјача политичка опција у Србији. Убрзо након тога формирана је и влада у којој без обзира на то што је премијер из СПС, највећи и најјачи политички утицај има СНС, тачније њен председник Александар Вучић.

                 

                 Политички заокрет Александра Вучића огледа се у спектру од некадашњег генерланог секретара СРС који се борио за Велику Србију, до скорог проглашења ,,најевропљанином“ (шта год то значило)! Оно што је интересантно то је да је Александар Вучић баш као и потези које повлачи (посебно у задње време, а тичу се Косова и Метохије) постао симбол ,,другосрбијанаца“ па га чак и пореде са самим Зораном Ђинђићем у погледу своје пожртвовантости и енергичности. Грађанска и НВО Србија ставила се скроз на страну Вучића и прозападног режима СНС, тако да је сваки његов, разуме се, штеточинкси и популистички потез који је до сада повукао био хваљен од стране ,,друге Србије“. Тиме су у доброј мери своју улогу у Србији изгубили и ЛДП и ДС јер као проказане и маргиналне политичке творевине поред Вучића и његовог СНС која, оно што ЛДП и ДС причају, спроводи у дела.

                   Иако су преговори о решавању статуса Косова и Метохије отпочели на иницијативу и као „пројекат“ председника владе Ивице Дачића и председника државе Томислава Николића, у специфичном тренутку у игру улази Александар Вучић који је већ међу простијим слојем бирача побрао ловорике за ,,бескомпромисну“, али у потпуности селективну, борбу против корупције. Због тога је свака идеја и сваки потез током тзв. „преговора“ у Бриселу о Косову и Метохији, а да је потекао од Вучића, био заслепљујуће третиран као велика жртва за решавање тог тешког бремена које годинама кочи Србију на ,,европском путу“. Данас, само неколико месеци, након преговора о решавању питања Косова и Метохије, сваки даљи разговори незамисливи су без конвертита Вучића. Сада чак сви нижи чиновници и политички функционери као папагаји понављају Вучићву флоскулу ,,да је постизање овог и оваковог споразума највише што се у овом тренутку могло“! Упркос свему томе и не тако масовном отпору према режиму у Србији против овог бриселског споразума степен супротстављања срамном и противуставном споразуму са Хашимом Тачијем изразито је висок код Срба на северу Косова и Метохије и у оним деловима јужно од Ибра где Срби чине већину. Такво стање ствари никако не одговара политичком конвертиту Вучићу те је у протеклих недељу дана покушао сам својим нарцисоидним ставом да поколеба тамошње Србе и убеди их како је стављање главе на пањ шиптарском терористи Хашиму Тачију у српском интересу?! У Митровици су га сачекали протести и оправдан гнев наше браће који најбоље знају шта значи бити суочен са бандама антисрпски настројених Шиптара. Сва та убеђивања и лагање тамошњих Срба нису му пошла за руком (што и није било неочекивано), али је режимска медијска машинерија цео догађај покушала да прикаже као још један ловорикама овенчани успех издајника и политичког конвертита Александра Вучића. Интересантно је да више нико у држави не помиње улогу Дачића и Николића у решавању косовскометохијског чвора иако и један и други формално имају далеко више функције у држави и много већи степен легитимитета који црпе из бирачког тела, наиме први је непосредно изабрани председник државе, а други је председник владе у парламентарном уставном систему!

                 Ко ова питања гледа мало даље од Вучићеве популистичке и слективне борбе против корупције и организованог криминала, лако може да закључи да су сви актери преговора и предаја Косова и Метохије шиптарским узурпаторима, заправо пајаци страних интереса и да сада захваљујући поверењу које су добили након разбијања странке којој су некада припадали, као резултат наплате дуга морају да играју коло у које су се сами ухватили, а из кога је немогуће својевољно изаћи! 

           Више је него јасно да је конвертит Вучић данас у Србији и председник државе, и председник владе, и министар одбране, и министар иностраних послова, и најевропљанин, и председник највеће странке у Србији, и најбољи тата, и најбоља мама, и највећи педер, и највећа лезбијка, највећи звездаш, најбољи правник – једном речју највећи син наших народа! 

                 Упркос свим показатељима који иду у прилог Вучићу који тренутно предводи најјачу странку у Србији за оне који уче из историје и који историју схватају као циклична понављања лако се може предвидети да ће највећи син наших народа када буде испунио своју улогу коју му је наменио инострани господар завршити на сметлишту историје, а штету коју је током своје владавине нанео неће моћи неколико генерација после њега да отклоне. Српски народ који је гурнуо у руке кољача Хашима Тачија, као и вековну српску земљу коју је оставио на милост и немилост својим господарима и узорима из Брисела и Вашингтона, а којима се одавно продао, неће заменити ни хиљаде богатих шејкова из Емирата нити ,,добронамерних инвеститора“ из Америке и ЕУ! Такође оно чему нас је учитељица живота научила јесте и то да ,,онај који високо лети“ сасвим сигурно ,,ниско пада“ па тако и ми понижени којима Косово и Метохија није средство за трговину са нашим џелатима знамо, живимо и боримо се за дан када ће се овај вештачки и споља управљани систем једне вештачке политичке творевине која себе назива напредном урушити, а актери исте од оних најситнијих до оних на највишим позицијама одговарати за издају, морални суноврат и хуљење наших часних светих српских предака. 

Косово је Србија!

 Стефан Д. Стојков 

---------------------
***Објављено у Новој Искри бр.104, година ХХ, мај, 2013. л.Г.

ИЗВЕШТАЈ СА ТРИБИНЕ УДРУЖЕЊА НОМОКАНОН: ,,ДОСЛЕДНОСТ НАСЛЕЂЕНЕ ИСТОРИЈЕ"

Удружене НОМОКАНОН 14. маја је на Правном факултету у Београду обележило је 900 година од рођења Стефана Немање и 200 година од рођења Петра II Петровића Његоша. Пред око 150 људи, испред Удружења Номоканон обратио се Марко Минић. Он је направио паралелу тадашњих владара у односу на данашњу политичку ситуацију у Србији,односно Црној Гори. А своје изглагање о томе је завршио Његошевим цитатом ,,Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довјека''. Уз констатацију да смо се части сетили и после 200, односно 900 година. 

Први се окупљенима обратио Његово Преосвештенство епископ Хвостански г. Атанасије. Он је своје излагање почео o теми ,,О духу и делу Стефана Немање''. Преосвећени владика о Стефану Немањи је рекао ,,Сматрам да је међу најкомплетнијим историјским личностима и да га највише истиче то што је свој живот посветио свом народу. Његов кључ успеха јесте што је све предвидео, а при томе је служио Богу, и успео да уједини српске земље, искоренио свађе, ратовао када је то требало и то моћно, а није му било ни страно да се понизи ради свог народа. И када би доживео срамоту, доживео би је, јер је спасао свој народ. Стефан Немања када се повукао са власти, посветио се молитвама, Стефан I Првовенчани, забележио да је он био и мученик по сузама. Сузе је проливао и молио се Богу да прихвати његов народ и да га води као своје дете кроз историју и да га чува од вукова. Стефан Немања би нам у овој тешкој ситуацији поручио ако већ не можемо да стварамо онда да одржимо оно што имамо.“ 

Након владике Атанасија, окупљенима се обратио проф. Др Жарко Видовић. Он се на самом почетку дотакао теме морала и личности. Према његовим речима то су појмови који нису схваћени данас, чак ни код највећих стручњака. ,,Партократија разбија нацију, нама фали дијалог. Наш народ убија сујета, све ратове, ми смо губили, иако смо били на победничкој страни''. Професор Видовић сматра да је поезија најефикаснији увод у литургију, литургија је дијалог верника и свештеника пред самим Богом, која се завршава причешћем. Након свог излагања, професор је најавио глумца Петра Божовића да изведе посвету. А он је то учинио на такав начин, на који многи песници не би успели. 

 Затим се обратио Протојереј Ставрофор Радомир Поповић. Започео је своје излагање са цитатом Светог Владике Николаја ,,Водите рачуна како водите ову државу, њу су створили светитељи''. Након тога дотакао се теме Немањића ,,Стефан Немања је оставио велике духовне трагове за ову државу. Он је ратовао и мирио се, водио је ратове, суочавао се директно са крсташима (Барбаросом). Када се одрекао власти, отишао је на Свету Гору где је постао духовни ђак свога сина. Умире 1299. године на Хиландару и због тога то место постаје заветно за наш народ. О духовности Династије Немањића говори и Свети Сава који је написао најбитније законоправило Номоканон (Крмчија). Имамо чврсте духовне темеље, а то је наша национална библија и не смемо је заборавити. То је порука плејаде наших духовних владара и изданака.'' 

О карактерологији Његоша и ,,црногорског народа обратио" се професор Философског факултета Мирко Зуровац који је рекао да су млади „Црногорци“ су у кризи идентитета, створене су конфузије у глави и то је један од основних видова манипулације. Тај процес је дуго стваран од стране њихових непријатеља. Решење овог проблема могу да нађу код ствараоца и њиховог владара Његоша који је писао о духу свог народа, а не као политичари, који су спремни све зарад врбовање народа, и скупљања политичких поена. Црногорци треба да верују Његошу, јер је он живео животом свог српског (прим. аут.) народа, његове стихове цитирају данас сви који желе да буде непобедиви. Они морају да се врате хитно својим коренима, јер Његош их никада не би преварио. Он у сваком тренутку и на сваком кораку је користио појмове ,,српски'' јер се није стидео да истикне своје порекло. Морају да се огледају на Његошево ,,Огледало'' јер ће тада препознати своје српско лице. 

Трибина је завршена постављањем усмених питања гостима. 

**********************************************************************************

Удружење НОМОКАНОН позива Вас да дођете и 27.маја на Правни факултет Универзитета у Београду у 18ч. када ће предавање одржати Његова Екселенција Владимир Чушев амбасадор Републике Белорусије у Србији. 

За информативну службу 

Удружења НОМОКАНОНА 

 Марко Р. Минић 

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! - ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Свесни тешког времена у коме се налазе наша Отаџбина и наш српски род, притиснути са свих страна и у борби за очување Косова и Метохије у саставу остатка Србије, Струковно удружење правника „Номоканон“ позиве све национално освешћене појединце и васцелу правничку струку да се у време највећег празника, нас правоверних хришћана, објединимо и кроз пост и молитву дочекамо празник над празницима – празник васкрснуће Господа нашега Исуса Христа – јер само јединствени у вери и молитви можемо одбранити српску државу и српски род од свих претњи и непријатеља који агресивно на нас кидишу.

Аманет Светог Саве и светих Немањића била је српска држава прожета вером у Бога, до које се може стићи једино истинском борбом. Иако је сада као и у нека ранија времена Србија угрожена, ми као достојни наследници и носиоци свете борбе са очување српске државотворности треба да стремимо потпуној жртви за опстанак и будућност светосавља јер је сваки пут супротан овоме, пут у сигуран понор, пораз и пропаст. 

Радујемо се Васкрсу и дочекујемо га као сигуран знак васкресења срспког народа и државе у борби са ововременим непријатељима као и пошастима нашега века. Знамо да је Христос зарад свих нас поднео жртву и победио смрт уздигавши се зарад нашега спасења! Несразмерност земљске и небеске правде најбољи нам је показатељ да оно што је доле и што је трулежно и пролазно не може никада бити равно ономе што је горе и што је вечно те све недаће и све неправде које се српском народу и држави мере овом земаљском правдом силе и новца, кад-тад морају пасти пред мером Божије небеске правде.

Желимо свима срећан празник васкрснућа Христовога – Христос васкрсе!

Информативна служба 

СУП „Номоканон“ 

О Васкрсу,
л.Г.2013.

ЈЕДНА, ВЕЛИКА, СЛОБОДНА СРБИЈА!

Удружење ,,НОМОКАНОН" као струковно удружење правника позива све национално свесне представнике струке и све остале национално свесне појединце и организације да искажу протест против споразума који су потписали представници антисрпског режима у име српског народа одричући се Косова и Метохије и предајући га ратном злочинцу и терористи Хашиму Тачију, тако што ћемо се сви заједно придружити заједничким протестима и протестној шетњи који су заказани за сутра 22.04.2013. године. 

У циљу одбране Косова и Метохије мишљења смо да је неопходно да се постигне национално јединство свих српских национално свесних и патриотских снага јер само тако јединствени, баш као и наш народ на северу Косова и Метохије, можемо се одупрети суноврату у који нас води актуелни издајнички режим. 

Да се Срби сложе, обоже и умноже! 

Косово је Србија! 

Струковно удружење правника

,,НОМОКАНОН"

САОПШТЕЊЕ СУП „НОМОКАНОН“ ПОВОДОМ ПАРАФИРАЊА БРИСЕЛСКОГ СПОРАЗУМА ОД СТРАНЕ АНТИСРПСКОГ РЕЖИМА

Струковно удружење правника „Номоканон“ се противи потписаном споразуму као исходу ,,бриселских преговора“ између највиших представнка власти Србије и привремених иниституција у Приштини. Као представници струке не можемо да прихватимо овакво грубо кршење уставно-правног поретка Србије и одрицање од српског Косова и Метохије. Удружење ,,Номоканон“ је још раније указивало српској и стручној јавности на протвправно поступање највиших органа Србије које је чињено све време вођења преговора под ,,шињелом ЕУ“. Тим пре што су највиши представници власти као и већина партијских клика стали на страну одбране ,,споразума“ са Тачијевим узурпаторским поретком власти на Косову и Метохији они су учинили најгрубљу повреду устава и закона Србије, као и највеће морално посрнуће у историји Србије тиме што су прихватили ултиматуме из Брисела. Овим чином они су изгубили сваки легитимитет да врше власт у Србији и као учиниоци више кривичних дела сматрамо да надлежни органи Србије треба да реагују и покрену постпке против председника Николића, председника Владе Дачића, првог потпредседника Владе Вучића као и осталих лица која су на било који начин умешани у низ кривичних дела против уставног уређења Србије и безбедности Србије. 

 Поред кривичне одговорности, издајнчка групација која се легитимише за представнике српског народа мора да сноси и политичку одговорност на тај начин што ће поднети оставке на своје функције којих су апсолутно недостојни. 

Издајнички жиг ће носити како они као појединци тако и њихови сродници и потомци јер су издајом учињеном према нашој држави, јужној покрајини и српском народу своја имена заувек уписали у нашој историји као издајничка, бацивши тако љагу на славне традиције српског народа и државе! 

 Позивамо српски народ на бојкот издајничког режима који већ одавно не заступа интересе народа већ слепо служи џелатима Србије из Брисела и Вашингтона, а од петка 19.04.2013. године и из Приштине. Сва помпа и лажна драма у стилу председника марионетске СНС о противљењу и одбијању неповољних предлога у преговорима са ратним злочинцем Хашимом Тачијем показала се као невешта и предвидљива. Право лице режима Вучић-Дачић-Николић манифестовано је прихватањем бриселског ултиматума и одрицањем од Косова те је овај режим логичан и несрећан наставак Тадићевог режима који је започео процес одрицања од јужне покрајине и српског народа који на њему живи. 

 Удружење „Номоканон“ дели осећања српског народа и овај издајнички чин режима одбацује и не прихвата јер исти нема никакво правно, нити морално утемељење у српском важећем уставно-правном поретку и даје подршку нашем народу на Косову и Метохији који је остављен на милост и немилост лажној шиптарској држави терористе и кољача Хашима Тачија. Српски народ на Косову и Метохији треба у свему да одбије примену ништавног споразума највиших представника власти Србије са непостојећим институцијама непостојеће државе Косово и да се самоорганизује у сваком па и правном смислу и тиме преузме вршење суверености Србије до поновног успостављања целокупног уставно-правног поретка на територији целе јужне покрајине. 

Као правнички сталеж стављамо све своје скромне ресурсе на располагање угроженом народу на Косову и Метохији и искрену подршку у несумњиво најтежем историјском тренутку за српски народ на Косову и Метохији. 

 За нас национално освешћене посленике правничке струке Косово и Метохија ће увек бити део Србије, потписан споразум између режима и шиптарских узурпатора непостојећи, а од овог тренутка све снаге упрене против издајничког режима коме се мора судити у кривично-правном и политичком смислу. 

Са вером у Бога у сагласју кличемо, 

Косово је Србија! 

Догодине у Призрену! 

Живела Србија! 

Струковно удружење правника 

„НОМОКАНОН“ 

У Београду,

21./08.04.2013.л.Г.