 |
| Александар Недић |
Шта бисте могли за почетак да кажете о Српском либералном савету, и његовом ангажовању у српском националном корпусу, о рехабилитацији ђенерала Михаиловића, чији сте ви иницијатор, као и о будућим активностима СЛС?
После неуставнe одлуке Народне скупштине да странке морају да имају одређени број потписа да би могле да наставе са својим радом и после престанка рада Српске либералне странке у јануару 2010. године, група, што људи који су били у Српској либералној странци, што пријатеља поред Српске либералне странке, основали су Српски либерални савет. Само име као скраћеница иста је као СЛС – Српска либерлана странка, чак и програмска начела и статут су подударни са Српском либералном странком, а сам рад и осмишљеност рада Српског либералног савета је наставак Српске либералне странке, чији су програм зацртали давне 1991. године, покојни академик Никола Милошевић и господин академик Коста Чавошки, који је и члан Српског либералног савета,
Српски либерлани савет је сада као НВО, својим радом се доста разликуј,е на жалост од онога што би Српска либерална странка као странка радила и гро-ствари који сада Српски либерални савет ради, више се односи на проблеме наше скорије историје, од обележавања места гробова војника у Првом светском рату који се налазе ван територије Србије, па до неких ствари, који се тичу рехабилитације припадника ЈВуО, рехабилитације политичких затвореника, обележавање места страдалих људи који су само због идеолошке различитости страдали у периоду 1944. – 1947. година, напослетку, до исправљања неправде према људима попут Слободана Јовановића - као што знате, та иницијатива је кренула од тадашње Српске либералне странке - па до ђенерала Драгољуба Михаиловића.
Српски либерални савет је имао велики број напада, што од стране људи који су чланови СУБНОР-а, што од стране људи који су присталице покрета Јосипа Броза. Рехабилитација ђенерала Драже није само рехабилитације ђенерала, него и рехабилитација покрета и људи блиских том покрету или у вези са тим покретом. Не треба заборавити да је покрет ђенерала Михаиловића имао преко 250 000 људи који су на најразличитије начине били у том покрету, а у том покрету било је и Јевреја, и муслимана, и Хрвата, и Немаца, а наравно највећи борој припадника били су Срби.
Покрет Драже Михаиловића је доживео своју сатисфакцију 2004. године, без обзира што се неке друге странке ките са тим, првенствено захваљујући покојном академику Николи Милошевићу, тадашњем народном посланику у Народној скупштини Србије, а на листи посланичког клуба ДСС. Тада је донет закон о изједначавању припадника покрета ђенерала Михаиловића у правима са припадницима покрета Јосипа Броза.
Фактички, припадници покрета ђенерала Михаиловића нису изједначени у правима са припадницима партизанског покрета, у смислу донетог закона!?!
То је тачно, ја вам говорим што је Скупштина, као највиши орган власти по Уставу, донела. Друга је ствар, што је Влада Србије донела ту срамну уредбу око тог изједначавања. Шта је проблем код те уредбе? Проблем око те уредбе је у следећем: да би припадник ЈВуО, да би члан породице припадника ЈВуО, могао добити или пензију, или обештећење од државе због неоснованог боравка у затвору, он мора да се обрати комисији од 5 чланова, од којих су 2 члана припадници СУБНОР-а, један члан је припадник странке која нагиње СУБНОР-у и 2 члана су из неких других странака које нису толико заинтересоване да се проблем људи који су били припадници ЈВуО, односно покрета ђенерала Михаиловића, реши. И од 2004. године па до данас, то је ево већ 6 пуних година, ви немате једног јединог човека, који је припадник ЈВуО, који је добио пензију; немате једног јединог човека који је добио надокнаду, чак иако је рехабилитован, немате једног јединог човека који је добио материјално задовољење зато што је био у затвору због различитог мишљења...
Значи ли то, да се тај закон, упркос томе што је усвојен, практично не спроводи?! Он је „мртво слово на папиру”?
Да, не спроводи се, то је „мртво слово на папиру”.
И какве су активности вас из СЛС у вези утицања на власт и јавно мњење да се једно такво фактичко стање промени?
Ми, на жалост, не можемо никао другачије утицати, него преко писања саопштења и покушаја да се наше размишљање чује преко медија, што је опет веома слабо, јер сви ови медији који имају националну фреквенцу, РТС, Б92, ПСТВ итд., ви ћете барем једном недељно видети на телевизији један партизански филм, ви ћете барем једном недељно видети да је Јосип Броз херој, а да су припадници ЈВуО у најгорем светлу приказани.
Даћу само један пример: пред друго рочиште за рехабилитацију ђенерала Михаиловића ми смо направили конференцију за штампу. На њој је говорио господин Бане Јефтић. Ту је дошла телевизија Прва српска телевизија, тад се звала Фокс телевизија. Поред г. Јефтића на тој конференцији је учествовао проф. Радун и академик Коста Чавошки. Тада г. Јефтић говори да, као и у сваком рату, и припадници ЈВуО су чинили злодела, али су се појединци за та злодела и кажњавали. Дакле, њима је било суђено. Новинар те телевизије, који је био на тој конференцији за штампу, не пусти глас ни једног учесника, али зато пусти глас г. Јефтића, који каже да су и припадници ЈВуО чинили злодела, нити оно пре, нити оно после!! Шта мислите како се осећао тај човек, који је успео да сакупи, до сад то нико није урадио, преко 75 000 припадника ЈВуО, њихова имена и презимена, од људи који су му дали поверење, дали имена и презимена, а чују да је рекао то што је рекао, тј. То што је Фокс телевизија ван контекста пустила!?!То је један класичан пример.
Ево и другог, имаћете, ево у данашњем дневном листу „Курир” - спомињем „Курир”, јер он има тираж од 150 000 примерака - има наслов да је Српска либерална странка поднела захтев за рехабилитацију ђенерала Михаиловића, а није поднела Српска либерална странка него Српски либерални савет! Српска либерална странка је нешто што не постоји. Помиње се, „захтев поднео унук ђенерала Михаиловића”, човек који се није појавио ни на једном рочишту, а до сада их је било четири!
Али је ипак поднео захтев за рехабилитацију?
Јесте, поднео је 1996. године и после тога се више није појавио.
Не, не мислим на подношење захтева који је у вези са овим законом о изједначавању права?
Јесте, али се онда каже да су захтев заједно поднели, јер је захтев спојен поднет...
Помиње се да су захтев поднели Српски либерални савет, академик Коста Чавошки, проф. Смиља Аврамов...
Тачно, али пазите: ви говорите онако како јесте, али ја вам говорим шта се у медијима још појављује! Да се у свим медијима исто појављује не би се нико око тога бунио.
 |
| ђенерал Драгољуб Михаиловић на суђењу |
Да ли очекујете да ће ђенерал Михаиловић бити рехабилитован на крају?
Жалосно је што то није правно питање, него политичко питање. Знате, ако министар за инфраструктуру каже да ће све да учини да се он не рехабилитује, ако имате појединце који на све начине покушавају да спрече да до рехабилитације дође, као што је нпр. на следеће рочиште поводом захтева за рехабилитацију, суд позвао једног припадника СУБНОР-а да дође и износи своје становиште, иако никада није познавао ђенерала Михаиловића, а то је по закону и немогуће, али је он ипак позван... Ђенерал Михаиловић није имао право на жалбу! Он је писао захтев за помиловање президијуму ФНРЈ, који је одбијен. Али право на жалбу у током тог процеса који против њега вођен није имао! Значи да би аутоматски требало да буде рехабилитован, самом чињеницом да му је право на жалбу ускраћено!
Желео бих још једну важну ствар да кажем не улазећи у „политичку кривицу” ђенерала Михаиловића, ђенерала Недића, Љотића или Броза, јер неки од њих нису правно гоњени. Желео бих да, са једне стране историја да свој суд о њиховој улози током рата, али немојмо да нам историчари буду режимски историчари који ће о њима да дају своју оцену, већ историчари при САНУ, различитим институтима... Наравно, дешавало се и да СЛС припреми сав материјал и да таквим историчарима да обраде одређену тему у вези са том документацијом, а онда тај историчар малим ситним, једва видљивим словима, на тој књизи назначи да се захваљује СЛС и више се никада не јави, иако је примио уредно и накнаду за тај посао, и то присваја као своје...
Прошло је већ неко време од како је државни секретар у министарству правде г. Хомен иницирао да се отпочне са тражењем и гроба ђенерала Михаиловића, о томе се толико причало у режимским медијима као да је то готово извесно, само се чека нека документација из В. Британије под ознаком тајности, и након тога проблем ће бити решен. Ево нас на крају године, то питање и даље је нерешено?
Прошле године у фебруару месецу је основана комисија која треба да се бави тим питањем. Пре свега дозволите ми да се вратим на 1996.-1997. годину када је покојни г. Зоран Ђинђић био градоначелник Београда, покојни г. Павле Милошевић и наш познати архитекта Пеђа Ристић су са ћеркама стрељаних познатих београдских индустријалаца поднели захтев лично Ђинђићу да се изврше ископавања на Топчидерској звезди, код женског манастира Ваведење, на Сењаку где су они стрељани. Лично је господин Ђинђић тражио од тужиоца да се обрати полицији да она изађе на лице места и изврши ископавања како би проверила да ли се ту налазе кости пострадалих. Након изврешног ископавања пронађена су четири леша, два су идентификовали, то су били отац и пријатељ погинулог индустријалца који је ту био стрељан, а друга два нису идентификована. Лично је г. Ђинђић, са којим се СЛС никада није слагала, и финансирао да се на месту где је ископавање извршено направи спомен плоча тим људима. То је све трајало седам дана! Значи била је потребна добра воља.
У време када је Б92 правио своју рођенданску журку у данашњем Пионирском парку, где су стрељани људи који нису имали никакве везе са политиком, захтевали смо да се скенира и истражи површина гд су ти људи побијени. Били су то возачи трамваја, кондуктери, људи који су носили службену униформу... Када је ушла 6. личка, 7. банијска покупила их, ставила уз ограду и пострељала. Тражили смо да тужилац изађе на лице места, да се скенира та површина и да се види да су ту ти људи! Тај захтев је био одбијен. Па, на самом уласку на Калемегдан леже шесторица стрељаних цариника које су комунисти одмах по уласку у Београд 1944. године побили. Показали смо надлежнима где тврдимо да се они налазе, и то је било одбијено.
И сада се поставља питање, да ли је г. Хомен који је други човек у министарству толико неактиван, да не може да изда налог тужилаштву да предузме потребне радње на локацији на Ади Циганлији, да се види да ли су кости ђенерала Михаиловића на том месту. Причали су да не знају где је био затвор на Ади, имате тачно данас доказе где се налазио затвор, постоје још увек полочице од купатила итд... То је у близини веслачког клуба „Графичар” и „Црвена звезда”. Има данас људи који су били у том затвору и који су и дан данас живи.
А та комисија која треба да нађе посмртне остатке ђенерала Михаиловића не може годину дана да нађе средства да оде до Чачка, и довезе колима човека који је жив и који је у то време био официр УДБ-е и био сведок тог чина, да га доведе до Београда, годину дана не могу да нађу кола да оду до Коњарника, да оду до оца Радета Шербеџије да га доведу и питају у вези поменутог. Значи нема воље.
Али све то и не треба да чуди обзиром на то ко данас чини власт, која се у много чему не разликује од власти која је била у то време? Данас власт врше углавном потомци оних који су били на власти од 1944. године.
Ево само једног примера. Ради се о „Павиљону Вељковић” у коме је данас „Центар за културну деконтаминацију”. Од старијег Вељковића живи су и син и ћерка, а у „Центру за културну деконтаминацију” се налазе људи којима су уста пуна правде и људских права, а налазе се у просторијима објекта који има живог власника и не пада им на памет да га врате!
Ђенерала Недића су нападали у вези Јевреја, а ни један једини јеврејски стан нису вратили ти комунисти који су дан данас живи и чији синови и ћерке, унуци и унуке живе у тим јеврејским становима, a чији су пријатељи и пријатељице куповали јеврејске фирме по Београду, а нападају Милана Недића. А Недић са хапшењем Јевреја није имао никакве везе, јер је то питање било у надлежности ГЕСТАПО-а. Такође у том контексту скоро се причало да је Недић одговоран и за логор на сајмишту, а онда се показало да то није истина. Сајмиште је било у надлежности НДХ. Па, рецимо неистине у вези логора на Бањици, мање је познато да је овоај логор имао двојство управе, тачније постојао је један део који је био у надлежности Недићеве администрације , и други део који је био у надлежности немачке окупационе власти на чијем челу је био један фолксдојчер. У овом првом делу били су затварани ситни криминалци, коцкари, лопови, категорије које имате и данас у затворима сваке државе, а у другом су били затварани припадници Михаиловићевог покрета, комунисти и Јевреји. Дакле над тим делом Недић није имао власт нити је о судбини тих људи могао да одлучује! Све скупа са људима који су довођени са стране у тај логор, ту је страдало око 30 000 људи, а Недић је најмање спасао преко 450 000 људи по подацима Црвеног крсту.
 |
| припадници ЈВуО |
Да ли је довољна само правна рехабилитација ђенерала Михаиловића, јер, као што знамо, поред тога што је она једино правно могућа, рехабилитација се може сагледати и у другом светлу у смислу суштинске рехабилитације како ђенерала Михаиловића, тако и његовог покрета, припадника тог покрета, као и свих оних који су страдали на „правди Бога” од стране комунистичких „ослободилаца”, а припадали су „српским националним снагама?
И дан данас је у Србији срамота да неко каже да је „српски националиста”. Сећате се само када је усвајан нови Устав Србије да су се неки појединци упорно залагали свим снагама да Србија није и не може да буде држава српског народа, него да буде држава грађана, па да ће ето оних 1000 Египћана на Косову и Метохији тиме бити повређени што Србија није њихова држава!?! Француска је држава Француза, Немачка Немаца, Хрватска Хрвата, и то никоме не смета, али неким Србима овде смета зашто је Србија држава Срба!?!
А да ли су то заиста Срби, ти којима то смета?
Ми тај проблем имамо доста година. Међу тим Србима имате оне који ће се прво изјаснити да су Југословени, па да су комунисти, па да су мондијалисти, па по презимену да су Срби!
Има примера да је међу комунистима било много оних који су по презимену били Срби, а рукама и ногама су све радили не би ли свом српском народу и Србији наудили. Њихове активности су углавном биле усмерене против Срба у Србији после рата и у другим деловима ондашње државе где су Срби живели, тако што су многе убијали, затим тако што су се са својих позиција својски трудили да доста делова ондашње земље на којима су Срби живели не припадну Србији у прерасподели територија, било да се радило о новонасталим републикма или покрајинама. Да ли знате колико је сада било таквих људи, који су се залагали за идиотизам да се Београд бомбардује!?! Па реците ми онда једну земљу на свету која такве људе не би осудила?!
Неки се данас тиме и поносе.
Па поносе се, јер финансијски од тога опстају. Они су плаћени мундијалисти. Они се залажу за нешто што је противно интересима српског народа. Ако неко сматра да су Срби овакви или онакви, нека једноставно промени веру, промени државу ако му то смета, а нека остави нас на миру који смо српски националсити, нека нас пусти да верујемо у Светог Саву, нека нас пусти да се дивимо Грачаници, нека нас пусти да сматрамо Косово српском земљом, нека нас пусте да се поносимо царом Душаном, нека нас пусте да певамо Марш на Дрину... Немојте давати изјаву да смо ми Французе иритирали јер смо на тениском мечу пуштали Марш на Дрину. Ја се не сећем да су Срби некада нешто туђе тражили, а мислим да знам историју.
Реците ми да ли је нормално, ако неко каже да су у једној просторији Владе постављене слике свих председника Владе Србије, а међу њима наравно и слика Милана Недића за коју је министар Дачић инсистирао да се скине, а није инсистирао да се скине Крцунова слика?!? Крцун му не смета! То му не смета. А не смета му 6000 до 7000 људи који су само у Београду страдали од те руке, а тај број је иначе много већи. То никоме не смета! Никоме од њих не смета ни то када у неким хрватским градовима имате улице Милета Будака, то им не смета, али смета ђенерал Милан Недић!
Кад смо ми дали један предлог да се у Београду једној улици да име по ђенералу Михаиловићу, скочио је сав СУБНОР, све „Жене у црном” итд... Па ако вам на крају рата Труман и Де Гол, значи, силе победнице, дају два највећа одликовања која могу да постоје, ако вам 500 америчких пилота даје захвалност онда не можете да будете људи који су били на другој страни, на страни Немаца. Осим тог сусрета у Дивцима, ђенерал Михаиловић није имао ниједан сусрет ни са једним високим официром Вермахта. Тако је сведочио и један високи официр ГЕСТАПО-а, који је дао официрску реч да ниједан његов официр није имао састанак ни са једним представником покрета ђенерала Михаиловића.
Знате ли да сте при немачким јединицама имали јединице у којима су учествовали заробљени Французи, Британци, Данци итд... Те јединице су учествовале чак и на источном фронту. Ни један једини припадник тих јединица није осуђен на смрт. Углавном су Совјети заробљавали те људе. 20 000 Британаца је, када се рат завршио било по разним совјетским логорима, сви су пребачени у своје земље и нико није одговарао. Они су водили рачуна да спасу што више глава свог народа, а наши комунисти су водили рачуна да што више глава побију.
 |
| Крст на Кочевском рогу |
Или су нам то исти ти Британци омогућили?
Не може вас неко на нешто да натера ако ви то нећете. Ми, да многе ствари нисмо хтели Британци не би могли да их наметну. Него су се људи за ситне ствари продавали, за неки ситан положај, за неки станчић... За неке ствари су продавали веру за вечеру.
Да ли мислите да се српски национални корпус данас налази у сличној ситуацији, ситуацији крајње агоније, у којој се српски национални корпус нашао у Словенији 1945., када су се све националне снаге окупиле са једним циљем, да одбране Србију од комунистичке немани?
Прво ми морамо да знамо шта је то „српски национални интерес”. Морамо да знамо да ли је „српски национални интерес” да имамо пашалук или је „српски национални интерес” да водимо рачуна о Србима без обзира где се налазе.
Данас сте могли да видите да је у Хрватској основана тзв. Хрватска православна црква коју води човек, чији је отац био усташки официр у време Анта Павелића, а тај човек који води ту творевину је избачен чак и из тзв. Црногорске православне цркве. Имате 650 000 Срба, наводно у Хрватској. Од тих 650 000 хиљада ја бих волео да видим где су! Где су ти Срби? Нешто мало их има у Источној Славонији, нешто мало горе у Горском Котару и нешто мало у Книну и околини. Сви ови остали имају српска презимена, а деца им иду на римокатоличку веронауку. Ево једног примера: 1991. године у Македонији је било негде око 200 000 хиљда Срба, сад их има око 37 000 хиљада! Како се то објашњава?! Да је неко водио рачуна о тим људима ти би људи и данас били у Македонији! Како објашњавате да имате око 120 000 Срба на Косову и Метохији? Како објашњавате да у Црној Гори има све мање Срба? Када сте последњи пут чули да је неко водио рачуна о Србима у Федерацији БиХ? Када је неко ода наших политичара отишао да обиђа Дрвар, Јајце?
Један који међу првима не обилази српска стратишта је управо председник државе?
Политика ове земље се води и у Скупштини и у Влади, и код Председника државе. Али политику ове земље воде и странке које су у опозицији. Која је разлика између странке г. Чедомира Јовановића и странке г. Вука Драшковића? Једна је странка опозиције а друга је странка у власти. Која је разлика између странке г. Томислава Николића и странке г. Дачића?
Да ли је у друштву и политици слична ситуација као и 1945. године по питању једноумља?
Ви више не можете да кажете да у парламенту имате странку, која брани и која се залаже за „српски национални интерес”, изузев можда ДСС. Ако вам Тома Николић каже данас, да му је свеједно да ли треба или не, изручити ђенерала Младића у Хаг, а до јуче је био против тога... па преко ноћи промени мишљење, то онда зашто је то тако најбоље његова савест зна. Нећу овом приликом да улазим у питање (не)виности оптуженика у Хагу, али ако им уопште и треба судити за она дела која им се стављају на терет то свакако не треба да буде у Хагу, већ у Србији.
Да ли данас постоје неки други видови савременог организовања српских националних снага у ово време општег националног краха и беспућа?
То је култура. Група српских момака из Љубљане ми служи за такав пример. Они су у центру Љубљане направили такав скуп, где у салу за 200 људи уђе хиљаду, на коме се говорило о српским стратиштима. Затим су направили трибину где је било исто око 700-800 људи где гостова и г. Ливада, па је њиховим ангажовањем спрска црква у Љубљани била крцата, ја мислим да је онда то буђење неког националног покрета корз културу. Младе генерације су мало заинтересоване за српску културу, српску прошлост.
Имате пример у виду Двери српских, које су најорганизованија национална организација у Срба данас, а која води рачуна о „српском националном интересу”. Зато они имају задатак да те младе људе, које сам малопре поменуо, заинтересују за српску културу, историју, прошлост... На првом месту „српски национални интерес” је упознавање са српском културом и српском историјском баштином. То је оно што је важно. Имате данас људе који не знају разлику између православне цркве и римокатоличке цркве, између српске цркве и византијске цркве, који не знају разлику између Копта и нас православаца. Људе којима је свеједно да ли ће ући у римокатоличку цркву или православну цркву или неће ући!
Данас се чини све да се уништи СПЦ. Пошто су друге националне институције уништене, најпре војска која је претворена у плаћеничку тзв. професионалну. Таква војска није ефикасна јер плаћеници никада ниједан рат нису добили нито добро донели. За то су много више криви они који ћуте и не делују него они који то раде. Кривица нечињења је већа од кривице чињења. Треба јавно рећи ко је кривац за та нечињења. Страшно је да Стипе Месић и Насер Орић траже српску пензију, а ми овде ћутимо, то је „спрдња” са Србијом, поновићу „спрдња”, ружна реч, али тако је!
Ружна ствар је ово што се дешава са владиком Артемијем, ружна ствар је ово што се дешава у СПЦ. Ако говоримо да црква треба да буде одвојена од државе, онда пустимо цркву да то сама реши, без уплитања спољног фактора. Пустимо СПЦ да то реши на свој начин, а не да говоримо како црква и држава треба да буду одвојене, па онда сваки дан имате на телевизији самозване „познаваоце црквених прилика” међу којима су неки били и на Голом отоку, а сада су аналитичари дешавања у СПЦ, који о томе говоре.
 |
| Милан Недић и најмлађи добровољци |
Ви сте потомак славног ђенерала Милана Недића коме српски народ дугује много. Шта можете да нам кажете о вашем односу према вашем претку?
Ја сам потомак, Бошка Недића, рођеног брата Милана Недића. Бошко Недић од све браће, Бошка, Милана и Милутина, је једини који је био осуђен као ратни злочинац, а који је сахрањен у Ловрану, у Хрватској. Сахрану Бошка Недића је дозволио лично Јосип Броз Тито, када су његови посмртни остаци пренети из Каракаса у Венецуели у тадашњу Југославију, јер је у Ловрану живела супруга Бошка Недића.
Који је био интерес Јосипа Броза и тадашњих власти да то допусте?
Разлог је прост. У то време Тито је био истерао Италијане из Истре, а онда је неко требало да насели Истру, као и новац који је био потребан тадашњим властима. Емигрантима је допуштено у то време да се врате и купе те напуштене куће, протераних Италијана. Велики број њих је то и искористио. Бошко је умро 1962., а посмртни остаци су му пренети 1967. године.
Бошко Недић, као брат Милана Недића и Милутина Недића, је човек који је био заменик градоначелника Београда од 1936. године до 1938. године, он је био човек који је 1936. године испред Тријумфалне капије у Паризу запалио вечни пламен, човек који је за ратне-војне инвалиде Србије/Југославије учинио много више него било ко од данашњих тзв. брижника за инвалиде рата од 1991. – 1995. године. Бошко Недић је био велики противник комунизма, јер је сматрао да је то неман која ће упропастити српски народ. За разлику од Милана и Милутина, који су били официри, и који се нису бавили политиком, Бошко је на то сасвим другачије гледао и другачије радио.
Милан Недић је био војник, био је официр. После његове велике трагедије у Смедереву када су му погинули син, снаја и унуче, на инсистирање тадашњег председника Академије наука, г. Александра Белића, Милан Недић је прихватио то што је прихватио. Не заборавите да је преко 400 највиђенијих људи потписало апел да Милан Недић прихвати да буде председник владе, да замени ту комесарску управу.
Нико не спомиње да је Милан Недић спасао преко 450 000 људи из НДХ, нико не помиње 50 000 Словенаца које је спасао, а које су Немци по окупацији инернирали у Србију, нико не помиње да ни један једини Србин није отишао на источни фронт, нико не помиње да су тада службеници Краљевине Југославије у тој Србији добијали исте плате као и пре рата, без обзира што нису радили, нико не помиње да је председник Јеврејске општине, секретар Јеврејске општине, спасен преко Милана Недића, тако што је пребачен у италијанску окупациону зону. То нико не спомиње. Нико не спомиње шта је Милан Недић учинио. Неки говоре да је он учинио издају, али ја питам да ли није издаја потписивање Кумановског споразума?Да ли није издаја потписивање споразума од стране тадашњег министра иностраних послова, Вука Драшковића, да НАТО јединице могу да раде шта хоће и да пролазе кроз Србију како год хоће и шта год да учине нису одговорне?
Ипак да ли је сувише прејака реч рећи да је то, што је ђенерал Недић учинио, била издаја, обзиром да су поштована правила тадашњег међународног ратног права?
Ја сам то иронично рекао – издаја, да би упоредили шта раде данас господа Тадић, Драшковић...
 |
| чета Средњошколског течаја на маршу кроз Београд, пролећа 1944. |
То што они раде сада тим пре је горе од тога што је тада учињено?
Тачно тако.
Постоји једна књига о конзулату НДХ у Београду, штампана је 1995. године. У то време Ада Циганлија је припадала НДХ. Зима 1941./1942. године је била веома јака. Милан Недић је организовао једну радну акцију чији су учесници посекли шуму на тадашњој Ади, а та дрва су била подељена народу. Конзулат НДХ је реаговао на ту акцију, јер је тадашња окупациона Србија покрала дрва НДХ, тражећи од Немаца адекватну реакцију!?! То је хрватски податак.
1942. Милан Недић Нојбахеру пише да ће поднети оставку, ако Кватерник не буде смењен. Исте године Павелић смењује Кватерника на инсистирање Немаца.
После Аћимовићеве управе, Србија је требало да буде подељена на окупационе зоне осим Београда који би био под немачком влашћу. Захваљујући Недићу то се није догодило.
Да ли сте чули за завод у Смедеревској Паланци, у коме је спасен велики број српске омладине? Ти људи да имају морала и образа подржали би захтев за рехабилитацију Милана Недића, осудили би поступак министра Дачића који је из зграде владе захтевао да се уклони слика Милана Недића. Ти људи треба да буду захвални Недићу што су били у Смедеревској Паланци, а нису завршили у Јајинцима!
Да ли је правна рехабилитација ђенерала Недића могућа, обзиром да он правно никада није био осуђен? Да ли би се правна рехабилитација ђенерала Михаиловића посредно одразила и на припаднике „српског националног корпуса”?
Хајде да вама ја поставим једно питање. Како објашњавате да се Квислингов гроб зна где се налази, да се Павелићев гроб зна где се налази, да се Петенов гроб зна где налази, да се зна Франков гроб где се налази, а не зна се где је Недићев?
Интересанто је то да послератне власти никада нису подигле оптужницу против Павелића нити су захтевале његово изручење како би му се судило за злочине?
Нажалост то је истина.
Ми смо, а ја испред породице Недић, као СЛС тражили од министарства правде, министарства унутрашњих послова и председника Владе Србије да нам доставе информацију где се налази гроб Милана Недића и да нам предају његове посмртне остатке. Добили смо само одговор од МУП-а одговор да то није у њиховој надлежности и да то потражимо од министарства правде и Владе. То смо прво урадили 2005. године, па онда и 2006. године, а ево до дан данас нисмо добили одговр!
Милану Недићу није суђено, а нема ни пресуде, исто и у вези господина Љотића...Шта даље рећи!
 |
| Димитрије Љотић |
Занимљиво је то да је скоро гроб Димитрија Љотића обновљен и видно обележен у Словенији данас и да се може посетити и упалити свећа. Како на то гледате?
Па не само то, ви имате у Словенији случајеве да су припадници ЈВуО рехабилитовани и добијају пензију по основу учешћа у ЈВуО! За време Јанеза Јанше обележен је споменик припадницима ЈВуО који су страдали у Словенији.
А у Србији ниједно стратиште није обележено нити откривено.
То је проблем више са нашим моралом, да не будем грубљи. Уместо да некоме ко је за нас учинио много будемо захвални, а учинио је много јер је дао свој живот за то... Пазите, то су људи који нису погазили своју заклетву, који су остали верни краљу. Шта ћемо да радимо са комунистима који од априла месеца до јула месеца сарађују са Немцима на територији целе Југославије. Шта ћемо да радимо са њима? Шта ћемо да радимо са мартовским преговорима? Шта ћемо да радимо са посетом Тита папи? Шта ћемо да радимо са Степинчевом слободом од 1945. године до 1947. године? Ко ће то да нам објасни? Нема одговора. Како могу да нам објасне да до 1943. године у хрватским партизанима нисте имали ни једног јединог процента хрватског становништва? А тек шта рећи на гаф једног француског дипломате који каже да је у Хрватској био само један логор – Јасеновац, а у Србији пет!? Лупи и остане жив, а наше министарство иностраних послова ћути! Значи да ми морамо да вратимо неко достојанство нашем имену, нашем презимену, нашем пореклу.
Шта је порука за крај?
Не треба да се стидимо што припадамо српском народу и српском роду. Не треба да се стидимо наше историје, јер немамо чега да се стидимо у нашој историји! Не треба да док гледамо у нашу будућност, да одбацујемо нашу прошлост, треба да се поносимо са нашим прецима, јер немамо чега да се стидимо. Оно чега треба да се стидимо су дела оних кој су само по презимену били Срби, а по опредељењу комунисти – тога треба да се стидимо!
Могли би да завршимо реченицом Димитрија Љотића – Ми не мрзимо ниједан народ, али највише волимо свој!
Слажем се.
Разговор водио: Стефан Стојков
Нема коментара:
Постави коментар