СРБИН - ИЛИ ЈЕСИ ИЛИ НИСИ!

Има једна изрека у куварству – реци ми шта једеш , па ћу ти рећи ко си! Иста би се могла применити и на религију – реци ми шта празнујеш , па ћу ти рећи ко си! Већ годинама и пре доласка комунистичке власти, под утицајем европских „пријатеља“ Србима је наметнут велики број празника које народ потпуно несвестан њиховог значења и дан данас слави. Свакако један од најпознатијих и највише слављених празника у свету и у Србији јесте Први мај. Прослављан као празник рада. Потурен од стране комунистичке власти као празновање радничких устанака. Међутим Први мај има дубље корене, односно дан који ми празнујемо као празник рада се назива такође и „Валпургијска ноћ“. У немачком народном веровању те ноћи се вештице скупљају на Брокен планини и саветују са својим Боговима. Тај дан је један од најзначајнијих сатанистичких празника који, нажалост ни у нашој земљи не пролази без људских жртвовања и окултистичких ритуала.

Још један празник који у нашој земљи се масовно слави јесте и такозвани „Дан заљубљених“ или Валентино, католички празник Св. Валентина који је својом масовношћу и захваљујући површном српском становништву којем је све туђе и боље, потпуно бацио у сенку Св. Трифуна кога СПЦ прославља истог дана.

Да жеља за европским прелази границе свих моралних норми једног православца показује и то да је у нашој северној покрајини већ пар година датум јесењег распуста померен на тај начин да пада управо на католички празник Све Свете, који најављује вече пре односно Ноћ вештица.

Празник који се иначе до скора празновао искључиво у католичким земљама у Србији је наизглед дочекан са великом радошћу. Већина градова наше северне покрајине је нажалост прихватила овај празник у рангу каквог националног, државног или међунардног празника. Самим тим што смо сведоци тихог распада наше државе и свакодневним гестовима познатих аутономаша, овај гест од државе не би смели посматрати као какву случајност.

И нажалост ни то није све. Обичаји који прате овај празник су до те мере завели српски народ па га заједно са осталим нацијама и сами Срби прослављају, организујући у многим градовима Војводине већ традиционалне маскенбале за ноћ вештица. Српска деца која су се до пре само пар година радовала Божићу сада са усхићењем облаче маске и иду од врата до врата тражећи слаткиш, ни не сањајући да под наговором својим површних родитеља одају пошту и прослављају самог ђавола.

Као што напоменух, осим родитеља, главни иницијатори ове подметачине православном српском народу јесу школа и држава која је празнику, поклапајући га са распустом и тиме га незванично проглашавајући покрајинским празником, дала до значаја.

Иначе по Википедији порекло овог празника датира још од аничке келтске светковине „Самхаин“. Келти који су живели на просторима данашње Ирске, славили су нову годину првог новембра а ноћ пред нову годину славили су „Самхаин“. Веровали су да се тада духови враћају на земљу узрокујући проблеме и уништавајући усеве. Келтски свештеници су градили огромне ломаче где су се људи окупљали како би спалили усеве и животиње као жртве келтским божанствима. И током прославе носили су костиме углавном од животињских глава и коже.

Значи осим што славимо католичку Нову годину 31. децембра, наш народ у свом општем незнању прославља још једну паганску, клањајући се многобожачким идолима, односно у православљу демонима.

Наша јединственост се огледа у томе што славимо две Нове године! Прву 31, децембра по новом календару и Српску Нову годину по старом календару 14. јануара. Осим ове чињенице , ми за разлику од осталих Хришћана Нову годину славимо пре Божића. Тако да нам та најлуђа ноћ коју већина Срба дочекује уз литре алкохола, славећи по ресторанима и кафанама уз прасетину, јагњетину, голишаве певачице и остале мрсне ђаконије, пада управо у последњој недељи Божићног поста, и то у оној недељи када би требало да је пост најстрожији.

Осим тога што прославаљамо католичку Нову годину ми смо усвојили још један њихов обичај а то је кићење јелке. Па поред две Нове године, наш народ у свом жалосном незнању слави и два Божића. Наиме значење које има дрво јелке код Католика која се кити искључио на Бадње вече, код нас исто то значење има Бадњак. Самим тим ми за Нову годину славимо католички Божић китећи јелку а седам дана касније свој православни доносећи дрво Бадњака у кућу.

Међутим чак ни ту није крај њихових подметачина а нашег прихватања. Да крај комунистичке ере није ни на видику показује једна прилично тужна чињеница. Деда Мраз! Скоро сва деца на свету а самим тим и у Србији знају за Деда Мраза, дебелог, брадатог човечуљка у црвеном оделу који доноси поклоне. Нажалост јако мали број деце и то тек кад одрасту сазнају да је управо тај Деда Мраз православни светитељ Св. Николај чудотворац, коме је група комунистичких атеиста затирући православље одузела улогу коју је некад имао за сву православну децу на свету дајући је измишљеном лику из рекламе за Кока- Колу!

Поражавајуће је сазнање да милиони деце широм света сваке године уместо да се помоле Св . Николи, шаљу писма једном сатанистичком идолу.

Маскенбали, јелке, католичке нове године, ноћи вештица и брадати дебели ликови у црвеним оделима јесу само светлуцави примери лажног сјаја којем хрли наш напаћени народ у свом свеопштем незнању. Жалосна, илузорна кампања која се намеће путем бљештавила да се изгуби и истреби сваки траг наше савршене и предивне православне вере! Пут којим нас воде а који од нас ствара пагане и мултипрактик вернике.

Оно што празнујеш то си! Божић, Српска Нова година, св. Трифун, Детињци, Материце, Оци, Туциндан, Св. Никола и још многу српски празници који са собом носе јединствене обичаје које нипошто не смемо заборавити, заменити, нити их се стидети. Ако си Србин то ћеш славити јер то те чини оним што јеси!

Весна Веизовић

Преузето са: http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=21242:srbin-ili-jesi-ili-nisi&catid=44:kultura&Itemid=71