Господе и Владико живота мога, дух лености, мрзовоље, властољубља и празнословља, не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави даруј ми, слуги Своме. О, Господе Царе, даруј ми да сагледам грехе своје и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.

петак, 12. октобар 2012.

ПОЗДРАВНО ПИСМО ПРОФ. ДР МИЛЕ АЛЕЧКОВИЋ ПОВОДОМ 10 ГОДИНА РАДА УСПФ НОМОКАНОН

Драги Пријатељи и саборци,

Иако данас нисам у могућности да присуствујем вашем скупу и прослави, будући да нисам у Београду, обраћам вам се овим скромним речима , придружујући се вашој и нашој заједничкој саборности.

Нисам заборавила дане када сте као храбри млади људи своју духовну и моралну мисију крстили сабирним именом свих наших векова српске духовности.
Нисам заборавила дане када су ваше трибине биле прави подвиг и када сте у свету без идеја, без вере, без пријатеља и без љубави, у надолазећој култури смрти и глобалном поравњању, у бахатом безакоњу без ума и без разума, свима јавно показали шта треба да нам буде узор.
У поплави лажних модерности и модерних лажи, ви сте се архетипски вратили снази Светосавља и тако свим посусталим духовима храбро поручили да не гамижу , већ да се високо усправе.

У сурови трговачки, и утилитарни свет, вратили сте моралну вертикалу и доказали да сте зрелији од многих старијих колега професора који су се продали идеологији шизофреног нестајања. Док су они хрлили да зграбе златно теле Џорџа Шороша, ви сте достојанствено проповедали и учили их правди, гледајући вечним очима Светосавља које је , далеко пре Емануела Канта, спојило звездано небо над нама и морални закон у нама.
Ваше трибине биле су челични окршаји и отпори кукавичлуку, али и савез душа који је људима у најгора времена дао снагу да живе и боре се. И данас, када у Србији нема поштеног правосуђа, када се корупција увукла у сваки џеп, када је школство постало јевтина пијаца, када је боље бити богат и крив, него невин и сиромашан, када се сви ваљају у хоризонталном блату неолибералне трговине, потребни сте више него икад да поново дигнете вертикалу духа.

Потребни сте да подучавате друге младе људе који тек стижу, а бачени су у "свет права" без правде, и да, као четрдесет праведника, не дозволите нечасним политичарима да погазе људску савест. Сами ви, вашом енергијом и искреношћу чините данашњи српски живи Законик и докле год ви будете постојали, дотле Србија неће смети да гласа за своје уништење.

Ваша улога у данима који долазе биће све већа и све тежа. Мораћете да спречите много безумља која ће нам се наметати. Многе ваше старије колеге ће поклекнути, али ви ћете остати. Док сте ви ту да узбуркавате таласе побуне, не смеју бити "изгласани" закони којима се кажњава живот, а награђују перверзија и смрт. Не сме да буде озакоњена заштита лопова и олигарха. Не сме да постане могуће да се сутра штите "права" некрофила, зоофила и педофила, а да за децу на Косову нема оброка.

Не дозволите да од вас направе бирократе и чиновнике. Не дозволите да вас успавају "људским слободама" из америчке џунгле дивљих звери. Не дајте да из тих лажних права избаце право свих нас на древне речи Светосавља.
Не дозволите да младе људе убеде како све почиње са њиховим личним животом у 21.веку. Чувајте сећање, јер ће оно сутра чувати вас. Ви ћете остати.

Ја верујем у вас.

Проф. др Мила Алечковић 






Нема коментара:

Постави коментар