ЈЕДНО РАЗМИШЉАЊЕ О СУДСКОМ СИСТЕМУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ЊЕГОВОЈ АКТУЕЛНОЈ РЕВИЗИЈИ - ДРУГИ ДЕО

Углед институције српског судства и могућности остваривања идеје владавине права

    

   Санкције, ратови на територији бивше СФРЈ, економски и привредни колапс, финансијски слом државе праћен високим степеном криминализације друштва зачињен бомбардовањем 1999. и противправном ампутацијом дела државне територије тадашње СРЈ, данас Републике Србије фактори су, који су утицали на све делове друштвеног живота, па неизбежно и на постојање и рад државних институција. Ни правосудни систем није заобишао слом државе и њено убрзано економско пропадање. Корупција, незаконите радње које долазе од оних који би требало да штите закон, повлашћен положај припадника одређених криминогених структура блиских државним органима, утицали су на велики пад поверења у судске органе у најширем слоју грађана Републике Србије. Крајем 2001. године, по истраживању београдског Центра за маркетинг истраживања “Marten Board International”, мало или нимало поверења у рад правосуђа исказало је 44% испитаника, док је 42% исказало осредњи степен поверења, а само 7% је веровало да судови и други правосудни органи у потпуности независно и непристрасно обављају свој посао.[1] 10 година касније, крајем 2010. године у истраживању које је спровео “Medium Galup” и које је представљено у Бриселу у склопу пројекта “Balkan monitor”, мало или нимало поверења у рад правосуђа исказало је 60% испитаника, делимично поверење исказало је 34,6% анкетираних грађана, док је само 3,4% изјавило да верује у потпуности нашим судовима![2] 

                     Фактори који одређују степен поверења грађана у правосуђе, дакле и у судство јесу вишеструки. Тичу се како свеопштег стања у друштву, деловања економских, привредних, медијских или политичких актера који могу да утичу на деловање правосудних органа, у првом реду судова, тако и оних чинилаца који се односе на унутрашњу несагласност у праву и оних који потичу из самог судског система, првенствено чињења или нечињења судова.[3]

                     Говорећи о првој категорији горе наведених чинилаца, неизбежно је споменути макар један од судских расплета најсумњивијих и најконтроверзнијих приватизација које су обележиле прве године српске економске и привредне транзиције. Случај смедеревског САРТИД-а можда представља и лакмус папир, на коме су се од 2003. године до данас провериле жеље свих носиоца државне власти за заштитом закона и успостављањем независног правосуђа. О пасивности и незаинтересованости нашег правосудног система довољно говори и чињеница да је администрација Европске Уније средином 2011. године доставила српским властима писмо у којем се тражи да се испита приватизација више од 20 предузећа, и утврди евентуално кршење закона и европских стандарда. [4] И све то, 8 година након спорне куповине смедеревске железаре од стране US Steel-a за мизерних 26,3 милиона долара, иако је укупна вредност имовине фирме 2002. године у билансу фирме била процењена на око 450 милиона америчких долара.[5] Не треба превише проницљив па закључити да афера

САРТИД  ни осам година(?!)  касније никада није добила свој судски епилог, услед уплива политичких интереса са једне и интереса крупног економског капитала са друге стране.                

                     На другој страни, бавећи се конкретним унутар-организационим питањима судова, најеклатантнији пример неозбиљности спроведених реформи јесте чињеница да ниједан једини суд у Србији, са изузетком Врховног Касационог суда нема изабраног председника?! И то стање траје и по истеку скоро две године од новог реизбора и успостављања судске мреже 2009. године.[6] Поставља се питање: Да ли за очекивати раст поверења грађана у институцију суда у Србији, ако је државним органима потребно више од две године да успостави организацију у свим судовима на територији Републике Србије. Да ли смо ми сведоци једног савременог облика судског ванредног стања, које је започело неуставним реизбором судија, а настављено постављањем вршиоца функција председника суда на (не)ограничен период?

А шта је са процентом нерешених случајева? По подацима Синдиката правосуђа Србије,

наше правосуђе је у колапсу са више од 900.000 нерешених предмета само у прошлој години, а “накарадна реформа правосудног система и избегавање враћања на посао неизабраних судија током реизбора 2009. могло би Србију да кошта позитивног мишљења о статусу кандидата за члана Европске уније”, упозоравају из овог синдиката.[7] Синдикат правосуђа Србије није једина организација правничке струке која има велики број замерки на актуелно стање у српском правосуђу. Лошу оцену реформи и стања у судском систему Републике Србије, за посебним нагласком на реизбор судија дало је неколико струковних удружења, међу којима и Друштво судија Србије, Удружење тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије.

У анализи рада судова, базираној на извештају Високог савета судства[8] Друштво судија Србије указује на драматично ситуацију која прети да у потпуности дотуче ионако поприлично уздрман судски систем Републике Србије.

Ако имамо драстично неравномерну оптерећеност судија и судова која је енормно увећана у односу на период пре нове судске мреже и одлуке ВСС којом је смањен број судија,

ако имамо од 2 до 8 пута повећан број предмета по судији у истрази и кривици, што је посебно алармантно, с обзиром да у тим предметима долази до застаревања кривичног гоњења,

ако знамо да тамо где је било најмање промена (у надлежности судова, броју судија) и где су услови за рад били најбољи од раније (најмање по један сарадник на једног судију, приступ интернету, бази законских прописа и судске праксе) – у привредном (бившем трговинском) судству, резултати су најбољи,

ако знамо да је Високи савет судства донео одлуку да произвољно смањи број судија не поштујући и сада важећи подзаконски акт: Оквирна мерила за одређивање потребног броја судија („Службени гласник РС“ број 61/2006) који прописује 3 параметра за одређивање потребног броја судија: 1) затечени заостатак предмета у последњој години, 2) просечан прилив предмета у последње две године и 3) оквирни број предмета које судија треба да реши, зависно од материје у којој ради (месечна „норма“), што је довело до затрпавања предметима ионако премалог броја судија,[9]

онда није тешко закључити да је реформа у својим првим месецима, па и годинама дејства произвела више штете него користи, како судијама и осталим запосленим лицима у судовима, тако и грађанима који иду суду као последњем упоришту правде, у држави несигурних и крхких институција.

НАСТАВИЋЕ СЕ...

дипл.правник Владан Т. Михаиловић

НАПОМЕНА: Рад је освојио четврто место на конкурсу "Европа 2020 - изазови који очекују Србију", у организацији Центра за развој међународне сарадње из Београда, децембра 2011. године.

извор: http://crms.org.rs/jedno-razmisljanje-o-sudskom-sistemu-republike-srbije-i-njegovoj-aktuelnoj-reviziji/#more-541

[1] „Сваки стоти верује у правосуђе“, интернет издање на адреси  http://www.blic.rs/stara_arhiva/drustvo/11809/Svaki-stoti-veruje-u-pravosudje,  датум приступања сајту 19.9.2011

[2] „Срби бесни! 78% једва крпи крај са крајем!“, интернет издање на адреси  http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/140914/SRBI+BESNI!+78+jedva+krpi+kraj+s+krajem!.html, датум приступања сајту 19.9.2011

[3] Слободан Вуковић, Проблеми поверења у правосуђе, Социолошки преглед, 2.11.2007. Институт друштвених наука, Београд

[4] “ЕУ затражила проверу приватизације САРТИД-а…” интернет издање на адреси http://www.naslovi.net/2011-06-18/economy/eu-zatrazila-proveru-privatizacija-sartida-nacionalne-stedionice-mobtela-c-marketa-jugoremedije/2615742 , датум приступања сајту 20.9.2011.

[5] „Антикорупцијски савет тражи разјашњење продаје САРТИД-а”, интернет издање на адреси  http://www.vibilia.rs/dokument.php?s=vesti&ID=4006967&lang=sr , датум приступања сајту 21.9.2011.

[6] „Ниједан суд већ 18 месеци нема изабраног председника“, интернет издање на адреси http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/260820/Nijedan-sud-vec---18-meseci-nema-izabranog--predsednika датум приступања 21.9.2011.

[7]  “Милион нерешених случајева”, интернет издање на адреси http://www.pravda.rs/2011/05/18/milion-neresenih-sudskih-predmeta/ датум приступања 21.9.2011.

[8] Високи савет судства: Извештаји о раду судова за период 01. јануар - 31. децембар 2010.  интернет издање на адреси http://www.vss.sud.rs/Izvestaji-o-radu-sudova.htm датум приступања сајту 22.9.2011.

[9] Друштво судија Србије: Анализа извештаја ВСС о раду судова у првој половини 2010. године, интернет издање на адреси http://www.sudije.rs/sr/aktuelnosti/vesti/analiza-izvestaja-vss-o-radu-sudova-u-prvoj-polovini-2010-godine датум приступања сајту 21.9.2011.