Уводне напомене
Тешко је наћи било какав ред у хаосу, макар се радило и о редоследу проблема које би требало решавати да би хаос нестао. У овом случају реч је о хаосу који је изазван сукобом старих и нових система друштвених и етичких вредности, који своју најексплицитнију еманацију добија кроз деловање државних институција, односно оних људи и оних установа, који претендују да то буду. Најбољи пример који приказује тешко, сложено и хаотично стање у нашој земљи јесте, између осталих, и наш законодавни и судски систем. Да би једна земља себи могла да припише епитет државе у којој постоји владавина права, неопходно је да испуни одређене услове по питању самог карактера, тј. легитимности власти, садржине закона који се доносе, начина њиховог доношења, и метода којим се они спроводе.
По неким ауторима, реч је о материјалним и процесним ограничењима државне власти.
Материјална ограничења указују да законе мора карактерисати 1. општост, 2. одређеност, 3. јасност и 4. постојаност, уз већ утврђењу сагласност са вишим правним актима, напослетку и са Уставом, као темељом правног поретка.[1]
Када су ти и такви закони већ донети, неопходно је испоштовати процесна ограничења, која обухватају постојање независног судства и одговарајући правни поступак, усаглашен са Уставом заштићеним људским правима и слободама.[2]
Други аутори као неопходне услове, који омогућују да се правни поредак оквалификује као поредак владавине права подразумевају следећа начела и институције:[3]
- легитимност власти
- подела власти
- уставност и законитост
- уставна јемства људских и грађанских права
- слобода привреде и привредне активности
- независност судства
Независност судства дакле, представља једну од незаобилазних претпоставки за успостављање владавине права, јединствен став је како домаће тако и упоредноправне теорије. Вилијем Блекстон каже: “У овом посебном и одвојеном постојању судске власти у особеном телу људи, које Круна заиста именује, али не може да их уклони по ћефу, састоји се главна заштита људске слободе; која не може дуго да опстане у било којој држави док изрицање правде није у извесној мери одвојено како од законодавне, тако и од извршне власти.”[4]
Да ли је неко судство независно од осталих органа државне власти, и да ли је имуно од утицаја недржавних центара економске, привредне и медијске моћи, умногоме ће непосредно определити перспективе успостављања и одбране владавине права у једној држави, а посредно и целокупан развој друштва, у економском, привредном, па напослетку, и у етичком смислу. Начела на којима судски систем почива утврђена су у уставима, разрађују се у законима, а постоје и међународни документи политичке природе који нарочито разрађују начело независности судова и гарантије положаја лица у судским поступцима, чији је потписник, пре[5] или касније[6] постала и наша земља.
Док самосталност судова упућује на њихову организациону одвојеност од других државних органа, под независношћу судова подразумева се слобода судова од сваког утицаја са
стране, слободно доношење судских одлука. У Законику Цара Душана из 1349. године стоји у члану 172.:“Све судије да суде по Законику, право како пише по Законику, а не да суде по страху од царства ми.”[7]О независности судства је говорио и Сретењски Устав из 1835. године у тачки 80.: “Судија не зависи у изрицању своје пресуде ни от кога у Сербији, до од законика Србског, никаква, ни већ ни мања, власт у Сербији не има права, отвратит га од тога, или заповедити му, да другачије суди, него што му закони предписују. Тому треба да се закуне при наименовању.“[8]
Начело независности суда, тј. судске функције јасно је одређено чланом 149. Устaва Републике Србије: “Судија је у вршењу своје судијске функције независан и потчињен само Уставу и закону. - Сваки утицај на судију у вршењу судијске функције је забрањен”[9]
И поред врло прецизне и недвосмислене законске регулативе која се бави заштитом самосталности и независности судова, у последњој деценији постали смо сведоци врло честог нарушавања овог принципа у пракси и то:
- када представници извршне власти поједина лица јавно оквалификују учиниоцима кривичних дела, а да за то не постоји правноснажна пресуда; Пример: Горан Кљајевић, бивши председник Трговинског суда, Драган Џајић, бивши председник ФК Црвена звезда, Звездан Терзић, бивши председник Фудбалског савеза Србије. Први је осуђен на годину дана затвора 4 године након што га је министар у Влади Србије назвао учиниоцем највеће проневере у историји Србије. Други и трећи су још без првостепене пресуде[10],
- када писани и електронски медији поједина лица на експлицитан или имплицитан начин жигошу као ратне злочинце, док се поступак против њих налази на самом почетку или није ни покренут; случај Божидара Вучуревића, ратног градоначелника Требиња[11]
- када долази до великих неправилности и незаконитости при реизбору судија; Пример: Случај реизбора судија, који је од стране Заштитника грађана и Владиног Савета за борбу против корупције окарактерисан као незаконит, [12]
- напослетку, када се услед великог притиска јавности, сам суд обраћа извршним органима државе тражећи од њих мишљење?! Пример: Случај пилота Емира Шишића. Тадашњи Окружни суд у Новом Саду тражи мишљење (како да поступи) од Министарства правде. Поред тога, суд контактира са извршном влашћу стране државе, супротно Уставу и Кривичном законику, чиме је повредио достојанство Суда и достојанство и суверенитет Републике Србије.[13] За иоле озбиљнију оцену општег стања у српском судству, неопходно је ипак обавити темељнију анализу целокупног правног поретка, његовог функционисања и поверења које он ужива, како у стручним круговима, тако и у најширем грађанству, које у тешким временима, последње упориште у борби за правду налази управо пред судовима своје земље.
НАСТАВИЋЕ СЕ...
дипл.правник Владан Т. Михаиловић
НАПОМЕНА: Рад је освојио четврто место на конкурсу "Европа 2020 - изазови који очекују Србију", у организацији Центра за развој међународне сарадње из Београда, децембра 2011. године.
извор: http://crms.org.rs/jedno-razmisljanje-o-sudskom-sistemu-republike-srbije-i-njegovoj-aktuelnoj-reviziji/#more-541
извор: http://crms.org.rs/jedno-razmisljanje-o-sudskom-sistemu-republike-srbije-i-njegovoj-aktuelnoj-reviziji/#more-541
[1] Коста Чавошки, Увод у право I, Драганић, 1999. стр. 155-158
[2] Исто, стр.158-161
[3] Ратко Марковић, Уставно право и политичке институције, ЈП Службени гласник, 2008., стр.503-506
[5] Основна начела УН о независности судства од 1985. године
[6] Препорука Савета Европе о независности, ефикасности и улози судија од 1994. године
[7] Душанов законик (бистрички препис), Нова, Београд, 1994. година
[9] Устав Републике Србије, ЈП Службени гласник, треће издање, 2010.
[10]„Шта значи претпоставка невиности“, интернет издање на адреси http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=10&dd=03&nav_id=321851, датум приступања сајту 18.9.2011.
[11]“Злочинци беже правди“, интернет издање на адреси http://www.b92.net/info/vesti/index.php?dd=18&mm=09&nav_id=542841&yyyy=2011 датум приступања сајту 18.9.2011.
http://www.slobodnaevropa.org/content/pravosudje_reizbor_sudija/2022760.html, http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:294920-Jankovic-Bilo-je-propusta-u-izboru-sudijа
датум приступања сајту 19.9.2011.
Нема коментара:
Постави коментар