У Србији се током лета које још увек траје догодило много значајних и врло пропраћених догађаја који су заокупили пажњу скоро целокупне домаће и стране јавности. Цео јул месец протекао је углавном у вези са кризом на српском Косову и Метохији и са притисцима шиптарских сецесиониста на преостали српски живаљ. Та криза и данас траје и далеко је од решења. Одмах након тога избиле су и веће несугласице између коалиционих партнера у власти пошто се приближавају избори. Политика Косово и ЕУ коначно је доживела свој суноврат, а тога су свесни и сами представници власти.[1.] Нови талас варничења на политичкој сцени, након Косова и Метохије, све неизвеснијих евроунијатских интеграција и новог таласа економске кризе било је и ограђивање режимлија од овогодишњег одржавања тзв. Параде поноса.[2.] Из дана у дан све је више оних који се томе противе, јер су свесни да избори иду ускоро, па ко вели сваки глас је драгоцен, посебно што српски народ упркос свим притисцима није и даље значајно већински благонаклон према таквој скарадштини.
Оно што је током овог дела врућег српског лета остало ван жиже јавности, јесте један смео, нужан, неопходан и поврх свега оригиналан начин исказивања протеста против злочиначког комунистичког наслеђа у Србији. Реч је о акцији припадника националне организације Србска Акција у Нишу.[3.] Наиме, овај протест имао је за циљ да укаже на заборављене жртве комунистичког терора у Србији после 1944. године. Иако комунисти нису данас формално на власти они преко својих ученика и наследника доследно спроводе терор над српским народом присуством у различитим институцијама како власти, тако и политике, културе, образовања, привреде, економије итд. Истина је да данас нема стравичних злочина као током 1944. и након те године, али су манири којима се наследници и следбеници комуниста служе у многочему исти или слични. Оно што је најважније, уперени су против српског народа и Србије. Једном крајње успешном и видљивом акцијом, припадници Србске Акције прекрили су бисте двојице тзв. народних хероја у Нишу црним кесама и облепили захтевом да се и у Нишу као и у другим градовима широм нашег Отачаства обележе стратишта и масовне гробнице жртава побијених без суда од стране узурпаторских комунистичких власти. Није прошло много времена, одмах су се огласили грађанистички и антисрпски медији не би ли осудили ову акцију која је прошла без и једног инцидента, а на крајње видљив начин и са јасном поруком.[4.] Чак се поводом овог протеста огласио и градоначелник Ниша, иначе члан ДС, позивајући надлежне да што пре ухвате учиниоце и приведу их правди (Вероватно оној истој „правди” којој су и комунисти приводили издајнике и класне непријатеље!)![5.]
Оваква реакција антисрпских медија и жутог градоначелника не чуди много, колико чуди то да се ниједна национална организација није огласила овим поводом дајући подршку Србској Акцији која је на овај начин само желела да се утврди истина и комунистички злочинци прикажу у правоме светлу. Један од разлога за нереаговање и непружање подршке, сигурно лежи и у заблуди совјетофилског антифашизма који данас гаје са нескривеним жаром неке „националне организације” и зато што додворички флертују са „грађанистичком Русијом” Димитрија Медведева, која још увек грца у штрокавом наслеђу безбожничког совјетског духа . Но, чак и да није тако, питање комунистичког наслеђа у Србији никада неће бити решено уколико се целокупни православно-национално-родољубиви корпус не постави у правцу јасног инсистирања на системској рехабилитацији нације и државе оптерећених комунистичким бременом. Суверена, достојанствена и национално поносна Србија, нема места ни за Жилника, ни за Зрењанина, ни за Стевана Филиповића, Крцуна, Љубичића, Броза, Зечевића, Ковачевића, Пека Дапчевића и многе друге у крв огрезле црвене зликовце који по српски народ нису били ништа блажи од усташких кама, маљева, јама и логора! За њих места треба да има само у мрачном кутку историје!Ако је у Србији данас могуће да се на жртве црвеног терора полако заборавља, а о црвеним зликовцима не даје истинска слика, лако се може доћи у ситуацију да се након 60 или 70 година од данас забораве и српске жртве и злочини над њима у Хрватској, Босни и Косову и Метохији током деведесетих година прошлога века. Немар друштва подстиче немар, па ће се, следећи незаинтересованост за истраживањем истине о жртвама комунистичког режима, друштво тако немарно односити и према нашој браћи која су пострадала током деведесетих година прошлога века и која још увек страдају на подручју свих српских земаља. То је недопсутиво и зато томе треба стати на пут, активизмом целокупног националног корпуса, а не појединим реакцијам које одзвањају у празно, понављајући по безброј пута исто.
Овај протест Србске Акције треба похвалити и подржати јер свака мања средина у нашој Србији у својој историји има болних и црних тренутака кроз које је прошла након узурпације власти од стране терористичке организације као што је то била КПЈ. Макар и само једном годишње на дан страдања одржавањем помена онима који су пали од црвеног куршума без кривице, велико је дело, како за жртве, њихове потомке и васцелу Србију, али и најмање дело које национална Србија и ми који их се сећамо и који их никада нећемо заборавити, можемо да учинимо. Свима нама увек треба да буде на памети велика и истинска жртва српског ђенерала Милана Недића и оних који су се и душом и телом дали за спас народа и Отачаства, не газећи заклетву Богу, Краљу и Отачаству!
Упутнице:
[1.] http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:341231-Ljajic-Hag-bio-paravan-za-Kosovo; http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=08&dd=14&nav_category=11&nav_id=531758
[2.] http://www.rtv.rs/sr_ci/politika/da-li-je-parada-ponosa-ljudsko-pravo-ili-ne_268341.html
[3.] http://www.srb-akcija.org/aktivnosti/1561/pravda-za-zrtve-nis/
[4.] http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/50009-Crne-kese-partizane.html; http://www.danas.rs/danasrs/hronika/kese_na_bistama_narodnih_heroja_.3.html?news_id=221435
[5.] http://www.danas.rs/danasrs/hronika/kese_na_bistama_narodnih_heroja_.3.html?news_id=221435
дипл. правник Стефан Д. Стојков
Нема коментара:
Постави коментар