ТРИБИНА: ,,РАСПРАВА О ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ"

У уторак 26. марта 2013. године са почетком у 19 часова у пуном амфитеатру V „Радомир Лукић'' Удружење студената Правног факултета „Номоканон'' организовало је трибину „Расправа о Европској Унији''. Циљ трибине је био да се аргументују ставови о (не)уласку Србије у Европску Унију. Са обзром на то да се у Србији и српском друштву данас о ЕУ више говори по инерцији него критички и са аспекта заштите националних интереса ова академска трибина била је прилика да се супротставе аргументи pro et contra. 

Говорници на трибини били су : 

-Др Милош Јовановић, посланик у Народној скупштини Републике Србије и потпредседник Демократске странке Србије, 

-Др Дејан Мировић, аутор књиге „Аргументи против Европске Уније'' и потпредседник Српске радикалне странке. 

-Др Мирољуб Лабус, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, 

 -мр Божидар Ђелић, посланик у Народној скупштини Републике Србије и члан политичког савета ДС. 

Треба напоменути да овој трибини ( на којој су иначе присуствовала два бивша потпредседника Владе Републике Србије ) упркос отвореном позиву није својим присуством удостојио нико од представнка медија, осим неколико пријатељских новинара удружења. Први се присутнима обратио проф. др Мирољуб Лабус изневши „визионарски став“ како Србију 2030. године види и у ЕУ и у НАТО. Међутим, потпуно a contrario констатовао је да ЕУ успорава процес проширивања, а да је добијање датума за почетак преговора о прикључивању за Србију ирелевантно. Следећи који се обратио присутнима, којих је било нешто више од петстотина, је др Дејан Мировић, одмах нападајући један од главних аргумената заговорника уласка Србије у ЕУ. Истакао је да спољнотрговинска размена Србије са ЕУ износи 60 посто али и да је спољнотрговинска размена Естоније са ЕУ 80 посто, а да су они у лошој економској ситуацији. Потом је оштро искритиковао Споразум о стабилизацији и придруживању који је Србија ратификовала 2008. године наводећи да је наша земља у периоду од 2008. до 2011. због његове примене изгубила више од 300 милиона евра. Такође, напоменуо је још да су кредити које узимамо од ЕУ веома неповољни и да су са „веома озбиљним тржишним каматама'' и да углавном одлазе страним привредним друштвима.Своју тврдњу да је „ЕУ добра само за западни део европског континента, а да истоку доноси само сиромаштво, незапосленост и раст спољног дуга'' подупрео је низом статистичих података који јасно указују да су новопридошле земље чланице ЕУ(Бугарска, Румунија, Словенија, Мађарска...) управо у овим сферама уласком доживели потпуни фијаско.Своје излагање је завршио истичући да су поједини региони источне Европе сиромашнији чак и од најсиромашнијих региона на југу Србије и следећим реторичким питањем : „Како је то могуће ако нам ЕУ доноси просперитет?'' Износећи свој став, Божидар Ђелић обазриво је истакао да је „европски пут Србије“ далеко од оптималне опције за Србију, али да је та опција ипак боља од свих других. Поредивши помало однос ЕУ и Србије у духу афоризма, господин Ђелић је ЕУ назвао хегемоном у односу на Србију те је у том контексту и заступао став да наша отаџбина мора и да се односи на такав начин према хегемону. Такође, подсетио је да је ЕУ донирала Србији од 2000. године до сад око 2 милијарде евра, што није случај са другим органиацијам и државама којима би Србија евентуално тежила. Последњи се присутнима обратио др Милош Јовановић, који је своје излагање базирао на горућем питању Косова и Метохије поставивши тезу да су питање Космета и питање ЕУ испреплетена и тесно везана једна за друго. Др Јовановић сматра да Србија ако хоће да постане део ЕУ мора да призна сецесију своје јужне покрајине, те нас то управо и чини кандидатом који мора да испуни овај јединствени услов. Према г. др Јовановићу, једини начин да се Србија и српски народ одреди према овом непристојном услову јесте организовање референдума којим би се народ определио за какву је државну политику и шта му више значи Косово или ЕУ! 

Удружење студената ,,Номоканон'' подржали су својим присуством редовни професори Правног факултета Универзитета у Београду др Бранко Ракић, др Емилија Вукадин, као и асистенти мр Душан Ракитић и мр Маја Лукић. Трибина је завршена постављањем тако што је публика имала прилику да усмено постави питања гостима, а на која су говорници радо и полемички одговарали. 

Снимак целе трибине можете погледати на: http://srbinaokup.info/?p=8781

информативна служба 

УСПФ НОМОКАНОН