Господе и Владико живота мога, дух лености, мрзовоље, властољубља и празнословља, не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави даруј ми, слуги Своме. О, Господе Царе, даруј ми да сагледам грехе своје и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.

уторак, 19. октобар 2010.

Скраси се у својој земљи

„Скраси се у својој недођији“

Да ми је неко причао шта ће данашња Србија доживети не бих му поверовала. А из дана у дан још мање верујем својим чулима, иако сам млада и здрава. Занемим. Могуће зато што сам Светосавка, зато што ме је мати са пуно љубави учила све да волим све да праштам Бога ради, зато што ме је отац учио историји, зато што су ме баба и деда учили да волим село и да се не стидим свог порекла.
Расла сам у једном од најгорих периода Србије. Можда и могу да опростим, али не и да заборавим шта су нам чинили са задовољством.
Ових дана долази „нови ударац“- супруга оног што нас је бомбардовао пре деценију. Хтео човек да човечанство уведе у нови миленијум без последњег зла на земљи. Дефинитивно су му померене вредности када тако мисли о Србима. Ако је муж глава а жена врат, онда његова драга може само да буде гора од њега.
И она себи даје за право да одлучује о судбини наше земље. Нити је Српкиња, нити је наша држављанка, нити је србофил па да може да нам се меша у животе. Замисли, које је то понижење када долазиш у нечију земљу, а због твоје посете се морају испразнити улице и ставити под строгу контролу! Ово је ван сваке памети, заиста. Бар да је неког брилијантног ума, па да се и схвати толика предострожност, али овако...
Средстава информисања су преносила месецима, како дотична лобира за илегално отету нам колевку, а сад долази да унапреди разговоре престонице Србије и покрајинског града југа Србије. Изгледа да јој лобирање баш и није јача страна, није постигла шта је планирала. Мора да је много разочарана и бесна. И таква ће се суочити непосредно са својим пијунима у Србији, очи у очи. Бар ће је мање коштати и живаца и пара. Али јадни они. У ствари, сироти су у главу.
Не знам да ли је баш толико куражна? Најављивала се прво њена посета Федерацији, али... Мислим да није толико храбра. Могуће је, да је плаше подаци о авионским несрећама америчких званичника над Републиком Српском. 
            У своје име могу да опростим али не и да угостим, а у име страдалих – никад!

   
03. октобар / 20.септембар 2010.г.Св. Великомученик Јевстатије

Тијана Срдић

Нема коментара:

Постави коментар