ПРЕДСТАВНИЦИ УДРУЖЕЊА НОМОКАНОН У ЈАСЕНОВЦУ

          После дужег низа година и одласка на Велебит и одавања почасти јадовничким мученицима у сарадњи са господином Зораном Вучићем, а са благословом епископа славонског господина Саве и Одбора за Јасеновац у петак 12/13.септембар на поклоничко путовање одавања поште јасеновачким жртвама, кренули су представници Удружења „НОМОКАНОН“. 

          Након пута од скоро седам сати стигли смо у логор смрти – ЈАСЕНОВАЦ. Јутро је магловито, а призор на све стране сабласан. Од логора где је страдало 700,000 Срба [1.] направљен је парк! Осим ,,Каменог цвета“ и ,,воза смрти“ нема другог обележја да је логор ту постојао некада. Да су Хрвати најхрабрији народ на свету, не зато што се никога не боје, него зато што се ничега не стиде [2.] најбољи доказ су бели лабудови тик поред ,,Каменог цвета“ који обележава велико мучење, страдање, тортуру и убијање нехрватског становништва у НДХ. Сликовата зелена ливада, лабудови, велики простор... Није ни чудо што у граду Јасеновцу стоји огроман билборд са рекламом ,,Туристичка карта опћине Јасеновац“, позивајући своје суграђане, а и туристе да обиђу Јасеновац, без назнаке да се ради о највећем логору на овим просторима. 

          Иако су усташе током повлачења у Другом светском рату спалиле велики део логора, после рата остало је довољно материјала да се реновира и направи место која ће представљати опомену и нешто што не сме да се заборави. Али да нема велике разлике између Павелићеве и данашње политике Хрватске, најбољи је доказ да је и остатак материјала порушен након задњег рата 1995. године, уз цинично објашњење хрватских власти да је тако обезбеђен грађевински материјал за обнову кућа у спаљеним селима тог дела Посавине. 

          Након одавање помена на месту где је некада био логор, запутили смо се ка манастиру Јасеновац на јутарњу литургију. Тамо су нам се прикључили и Бањалучани као и још један аутобус из Београда. Манастир Јасеновац је и резиденција епископа славонског. На литургији је дошло пуно свештених лица. Поред домаћина Његовог Преосвештенства епископа славонског господина Саве, литургију је служио и епископ липљански господин Јован Ћулибрк који је и координатор Одбора за Јасеновац. Након домаћинског и братског пријема и након послуженог ручка запутили смо се северно ка манастиру Пакрац. 

          Манастир Пакрац налази се у славонској епархији. То је манастир из 16. века са богатом историјом. Овај манастир ,,преживео је“ турско-аустријскии рат, као и унијаћење у 19. веку. Одолевши свему овоме овај манастир креће да јача почетком 20. века. Пре почетка Другог светског рата манастир је имао велику имовину (у виду непокретне и покретне имовине итд...) све што је потребно да би егзистенцијално опстао. Али нажалост од после Другог светског рата нису успели да се опораве. Усташе су пар пута долазиле и отимале све вредно у манастиру, а када је рат завршен, коначно комунисти су им одузели сву имовину. Данас у манастиру Пакрац нема монаха, а нема ни струје. Налази се забачен у шуми у истоименом граду. 

          Након обиласка манастира Пакрац упутили смо се и на последњу дестинацију, удаљену неколико десетина километара од већ споменутог манастира. Реч је о манастиру Свете Ане који припада такође славонској епархији. Овај манастир је из 15. века и налази се у близини Дарувара. Урађен је у претежно готском стилу али је приликом обнове у 18. и 19. веку променио доста првобитни изглед. Данас прати судбину манастира Пакрац, налази се дубоко у шуми у тешком стању, без струје, зидови су услед временских непогода како унутар тако и споља оштећени. Овде се одржавају литургије једном или два пута годишње. 

          После обиласка и задњег манастира кренули смо пут Београда. Удружење „НОМОКАНОН“ задње три године одлази у обилазак стратишта и логора широм данашње Хрватске. На тај начин се трудимо да студенти и наша омладина не забораве страдања у НДХ током Другог светског рата. Ако већ нико адекватно није одговарао за злочине, то је најмање што можемо да учинимо за преко милион људи који су страдали од злочиначког усташког режима.У тим пределима, свака породица је дала по неког члана, без обзира да ли су то у питању старци, деца или жене, страдали су само зато што нису били Хрвати. 

„Чувајмо се од нељуди,али се још више чувајмо да не постанемо нељуди.“ (Патријарх Павле) 

 _________________

[1.] Прави број никада није утврђен али према истраживањима стручњака у периоду између 1941. и 1945. у систему концентрационих логора ,,Јасеновац'' убијено је око 700,000 деце, жене и стараца. Међу страдалима највише је било Срба, Јевреја и Рома.  
Извор: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/Region/1322116/Pomen+%C5%BErtvama+u+Donjoj+Gradini.html

[2.] Цитат Јована Дучића о Хрватима. 

За информативну службу 

Удружења „НОМОКАНОН“ 

Марко Р. Минић