Књига „Глобализација безумља”, аутора г. Данила Тврдишића, бави се доста широком, а у исто време и довољно уском темом глобализма и савременог глобалистичког тоталитарузма. Разобличавајући га и представљајући га у светлу онога што јесте ово савремено зло, аутор прецизно поставља границе између неколико категорија кроз које се глобализам као такав манифестује. И како исправно примећује, г. Зоран Павловић, у свом ауторском тексту[1], да „је у центру пажње Тврдишићевих интересовања проблем економског поробљавања света од стране малог броја људи, који се користе снагом своје финансијске моћи да загосподаре светом у свим областима.”
Категорије манифестовања глобализма су управо неколико врста глобализације па тако аутор издваја економску, геополитичку, духовну и културну. Он указује на духовну глобализацију као најопаснију и најпогубнију по идентитет народа.
О опасности глобалистичких тенденција о којима пише аутор књиге посебно се може видети на примеру код савременог концепта „људских права” која су данас несумњиво најшири могући појам који се по потреби пуни различитим садржајем, а све у циљу правдања, одбране и ширења глобалистичких тенденција.
Када је реч о свакодневном промовисању система (анти)вредности онда се таква промоција врши и заснива на лицемерју, егоизму, огољеном материјализму и атеизму уз помоћ медија који су највернији слуга тог система (анти)вредности завладалог Европом после Француске револуције.[2]
Када је реч о горенаведеној најопаснијој врсти глобализма по идентитет народа, духовном глобализму, онда свакако не могу, да не буду поменута два примера таквог глобализма скоро манифестованих у ЕУ, тачније Холандији, и у Швајцарској која није део ЕУ, али као и ова прва је под великим утицајем САД и глобалистичког система вредности који се из тог правца намеће у циљу уништавања хришћанске Европе и доминације индивидуалистичког духа.
Први пример је, промоција болести хомосексуализма која већ у неким земљама попут Холандије прелази у своју наредну фазу декаденције тако што су све присутније тенденције у тамошњој кривичноправној јавности да се спроведе легализација сексуалних односа са децом чим наврше 12 година живота, као и легализација сексуалних односа са животињама. Промотер ове идеје је холандска странка „Љубави, слободе и различитости”, као и Франк ван Дален, иначе учесника овогодишње тзв. Параде поноса у Београду. Према њему су и у самој Холандији резервисани због пропагирања својих ставова, јер се против њега у овој земљи ЕУ води кривични поступак под оптужбом за педофилију, када је настојао да се организују тзв. „чамци поноса” 2008. године у Амстердаму на којима су били дечаци управо због којих је и оптужен за педофилију.[3] Поред тога оптужен је и за финансијске малверзације. Дакле морална узданица и савезник домаћих промотера болести мужеложништва је вишеструко оптужени криминалац.
Други пример, је пример агресивног надирања идеологије хомосексуализма и једног од основних концепата отвореног друштва у позитивно законодавство држава које се још увек како-тако одупиру овим штетним глобалистичким утицајима. Наиме овде је реч о недавном предлогу швајцарског социјалистичког посланика Дорис Штумп, који је усвојила Парламентарна скупштина Савета Европе, а којим ће пак државама чланицам бити препоручено да из јавне употребе искорене термине као што су „мама” и „тата” и замене их терминима „родитељ” или „један од родитеља”, обзиром да дете може да има и две маме или два тате. Штумпова закључује да је термин „мама” увредљив, јер асоцира на жене као „пасивна, мање вредна бића, као мајке и сексуалне објекте”.[4]
Када се све ово узме у обзир онда нам је сасвим јасно колико је било неопходно да једна оваква књига буде објављена у јавности, како би макар и мало успела да неутралише или расветли опасне намере и последице које собом носи глобализам. Иако све ово делује довољно далеко од нашег дворишта ипак није тако, јер одређене тенденције у смислу горе наведена два примера постају присутне и у нашем позитивном праву и по цену увођења мужеложништва на мала врата.
[2] Исто.
Нема коментара:
Постави коментар