Да правосуђе у Србији не функционише уверили смо се нажалост много пута до сада. Наопаке и протовно закону засноване одлуке скоро да су постале судска пракса. Неколико реформаторских захвата уз неколико нових закона и српско правосуђе бачено је на колена. И оно што је од тог правосуђа остало може се сваким именом назвати, али да оно судску функцију власти врши у најбољем интересу права и правде, нажалост више нико не може то да каже.
Наравно, дужни смо да истакнемо да и поред оваквог стања постоје не мали изузеци међу српским судијама, који и даље часно обављају своју дужност.
Недавно је целу јавност зачудила одлука суда да повери на старање дете оцу у Загреб, упркос
томе што је дете од рођења живело и расло уз своју мајку. Реч је о недавном случају мајке Наташе Матијевић и њене малолетне ћерке Рее Матијевић. У крајње дискутабилној судској одлуци, посебно ако се узме у обзир да је и интенција Породичног закона, као и досадашња домаћа судска пракса ишла у том правцу да се дете поверава на старање мајци, осим у законом оправданим случајевима, суд доноси одлуку којом дете поверава оцу и то са којим од рођења дете није живело!? Да ствар буде још гора отац детета – малолетне Рее Матијевић насилнички се понашао према својој супризи – мајци њиховог заједничког детета и због тога су против њега покретани у Хрватској адекватни поступци. Такође према лекарским налазима отац је боловао и од психичких болести које свакако не могу бити разлог више да се дете повери оцу уместо мајци!
У делу домаћег породичног законодавства у погледу вршења родитељског права нормирани су случајеви заједничког, споразумног и самосталног вршења родитељског права, али оно што прожима тај однос родитеља према деци јесте правни стандард - ,,у најбољем интересу детета“.
Поред очигледне неправде, али и погрешног поступања суда који је донео овакву срамну одлуку у погледу својих држављана јасно је да се није водило рачуна о ,,најбољем интересу детета“ јер сасвим сигурно поверавање детета лицу које му је само биолошки отац без основних услова које у том својству мора испунити наводи и лаика на закључак о лошој судској одлуци. Таква штетна одлука мора се изменити и то без одлагања како ни дете ни мајка не би трпели, а и како би се ова мрља у низу фаталних одлука српског правосуђа што пре спрала и тиме показала одговорност судства, друштва и државе у целости!
Струковно удружење правника ,,Номоканон"
У Београду,
15./02.10.2013.л.Г.
Нема коментара:
Постави коментар