Необичан наслов емисије: „Дража и даље дели Србију?“ познатог и радо слушаног радија „Слободна Европа“, поред свег уважавања водитељке, доводи у недоумицу намеру емисије.
Госпођа Михајловић је, да ли сулчајно или намерно, армијског генрала Драгољуба Михаиловића, команданта ЈВО , назвала „Дража, четнички командант“, за „ископане кости“ у општењу пристојних саговорника и уопште, употребљава се израз „земни остаци“, а не коске! Да ли би госпођа Михајловић рекла да су Брозове коске на Дедињу? Мислим да ако се ради о Брозу, не би употребила именицу „коске“.
 |
| Затвор на Ади Циганлији |
Добија се утисак да је у самом почетку интервјуа, емисије, већ дала известан тон дискусији. Према томе, разумљиво је да и извесни учесници дискусије следе такву квалификацију.
Дугогодишњи председник удружења припадника ЈВО, проф.Др Огњан Адум наравно, задржава своје мишљење и износи га у свом стилу, стилу интелектуалног, културног саговорника. Служи се познатим чињеницама, не вређа и уздржава се од коментарисања саговорникових тврдњи, не служи се њиховим речником и истрошеним фразама.
Насупрот њему, генерал Стеван Мирковић понавља своје дугогодишње монологе, са чињеницама које су само за њега чињенице. Нешто се, с обзиром на године, може и разумети али ипак не све. Скоро да би човек, ако би полемисао, могао да анулира масу тих чињеница.
Како је могуће да генерал помиње кости можда неког римског легионара и то на Ади Циганлији? Знам да зна шта је Ада, какве су ту борбе вођене у одбрани Београда 1914. и 1915. године, па откуд онда римски легионар? Срби су ту гинули, српска крв је ту проливана.
 |
| генерал Мирковић, прим др Ђукић |
Чињеницу, да су посмртни остаци генерала Михаиловића кремирани и расути ко зна где, треба апсолутно уважити и прихватити. Генерал полази од догађаја у Сплиту, када су земни остатци војводе Илије Бирчанина (четнички војвода из Балканских ратова) почивали у гробу до 1943. године, када је умро у Сплиту, а ископани када су тзв.ослободиоци ушли у Сплит. Ископали су земне остатке војводе, натоварили их на неко пловило и бацили у море. И мртвог су га се плашили. Слично је урађено и са артиљеријским капетаном Дероком. Капетан је командовао артиљеријом приликом напада на Краљево 1941. године у коме су, тако бар кажу, учествовали и партизани. Убијен је са леђа! Сахрањен је поред Танаска Рајића на гробљу у Љубићу, крај Чачка. И опет тзв.ослободиоци нису оманули. Ископали су га и земне остатке негде бацили. Не верујем да су их кремирали, како то каже генерал Мирковић, ваљда није било крематоријума у близини. Слично је и са капетаном Вуком Калаитовићем, „Калаитом“. Ни њему се гроб не зна.
То генералово уверење апсолутно треба уважити. Он без сумње познаје систем и правуила. Чудно је само да га се неки и мртвог плаше. Који су ти? Да ли они који су стражарили на Ади неколико сати па их полиција најурила? Не мисле ваљда да ће им мртав Дража узети заслужене(?)пензије и изјурити их из станова? Који су, дакле, ти који га се плаше и којима и мртав смета.
У грађанском рату, који су изазвали комунисти, чињени су злочини. То је жалосна чињеница. Треба ли се питати:ко је учинио више злочина? Тешко и неумесно питање! А то што се генералу Михаиловићу приписује злочин над муслиманима у долини Лима је лаж. Павле Ђуришић, који није припадао ЈВО је то из освете, стварно чинио. Генерал Михаиловић му није могао да забрани и да га осуди за те злочине, јер Ђуришић није признавао његову команду. Наводни извештај, који је у употреби последњих месеци је фалсификат. А мајор Сергије Михајловић, који је као припадник ЈВО учествовцао у том злочину је осуђен на смрт и ликвидиран.
После слушања емисије, неупућен(или наиван)слушалац ће да закључи да је „Дража“крив и за Сребреницу! Да ли је крив „Дража“ или они који су заташкавали и мислили да су заташкали злочине над Србима у Хрватској и Босни у току Другог светског рата. Да су ти злочинци процесуирани, кажњени било би мање „зле крви“. Прокламовањем „Братства и јединства“, комунисти су прикрили злочине над Србима. Сада испада по некима да је Дража крив и за трагедију деведесетих година. Опет крива кокарда! Ено је сада на државној застави. Да ли некоме смета?
Али „шлаг на торту“ представљају размишљања архиварке, пардон, директора архива, госпође Прпе. Њој је све јасно! Ту реч понавља. Никаве сумње нема. Када сам то слушао, асоцирао сам на покојног Бранка Ћопића и његовог Николетину Бурсаћа. Улази Николетина у кућу и мајка га пита:
„Здраво сине. Има ли шта ново?“
„Има“,одговара Николетина. „Укинули Бога!“
„Куку сине! Ко каже?“
„Каже политички комесар!“
И ту више сумње није било. Тако и наша поменута госпођа прима здраво за готово. А како и не би? После рата је било шест института за проучавање револуционарног Покрета код нас. Можда их је било и више. Нисам сигуран али за ових шест знам. Колико је ту било „историчара“, могу да замислим. Имам утисак да је најзначајнији био Вељко Булајић
Битке које је Броз водио са окупатором ми нису познате. Ако неко ту убраја мегаломанске амбиције о „Слободној територији“ у Европи, као на пример „Ужичка република“ или покушај „Слободне територије“у Пљевљима или Бихаћ то су стратишта Срба. На Кадињачу („Ужичка република“) је отеран раднички батаљон да штити будућег маршала и изгинули су сви до једног. Погинуо је један Немац, а један је рањен! Тито је једва умакао. О томе је сам причао, а и други.
Ђилас у својој књизи „Партизански рат“ пише о преговорима са Немцима марта 1943. године. Говори генералу Глезу Хорстенау:
„Наши непријатељи су четници. Ми се боримо против њих, а не против вас. Ми на вас пуцамо када нас гоните! Бранимо се! Немојте нас гонити и ми на вас нећемо пуцати.“
Том приликом је обећао(он, са доцније и генералом Велебитом) да ће се у случају искрцавања Савезника на Јадранској обали, борити против њих, заједно са Немцима!
Нешто касније је неки Стилиновић утрапио 10 000 коња Немцима и гарантовао да тај транспорт неће бити ометан.
Овај споразум није потписан јер га није одобрио Берлин али је постојао известан „фер плеј“ кога су се обе стране држале кад год су могле!
Вишеград су 1943. године заузеле јединице ЈВуО. Савезнички пуковник Армстронг је учествовао и дато му је да притисне ручицу и активира паљење експлозива, да дигне у ваздух железнички мост. Увече је радио Лондон јавио да су то учинили партизани. А када су после тога јединице ЈВуО наставиле напад на Немце и усташе, када су већ били на Палама, Соколцу, Пеко Дапчевић их је напао с леђа и морали су да се повуку. Били су пред Сарајевом, из кога се окупатор евакуисао. Учесници емисије тврде да се Дража није борио против окупатора. Вреди ли им говорити о борбама и акцијама ЈВуО?
За диверзије на пругама према Солуну, којима је транспортован материјал за Ромела у Африци, генерал Михаиловић је добио званично признање генерала Александера и поклон-двоглед.
Постоји књига која до детаља набраја те акције.
Има још један „бисер“који се користи у дискусији. Реч је о растурању Југославије и ко је крив? Госпођа Прпа говори о АВНОЈ-у а моја је кривица што је нисам добро разумео. По њој, АВНОЈ је резултат Другог светског рата и ко га не поштује тај не поштује победу, ни резултате тог рата. Срећом или случајно та кривица није Дражина него Слобина. Колико се сећам АВНОЈ је био 1943. године и рат још није био готов. Свеједно! Авној је већ тада назначио, створио пукотине у Југославији, а по тим, тада пукотинама се Југолавија касније распала. Да ли је то случајно? Ја мислим да није и да је тада, та подела била, колико подсвесна мржња према „Версајској творевини, тамници народа“, толико и предумишљај за касније догађаје. Уосталом, Кардељ није крио да је у перспективи припајање Словеније Аустрији.
 |
| Бранка Прпа |
Признајем, тешко је набројати све бисере коментара дотичне госпође. Њој је све јасно! Има рецепт и за државне српске тешкоће, а порука је да питање разграничења још није завршено!? Забога, зар да опет ратујемо?
Све у свему, познајући донекле догађаје о којима је реч и размишљајући о теми, дискусија ми тешко пада.
Генерал Михаиловић је осуђиван, грђен, опљуваван од разних комуниста али ми се чини да никада није пао ниже него када га госпођа из архиве, којој је „све јасно“, квалификује по својим архиварским критеријумима.
Београд 29.јуна 2011. године Прим Др Душан Ђукић
