Господе и Владико живота мога, дух лености, мрзовоље, властољубља и празнословља, не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави даруј ми, слуги Своме. О, Господе Царе, даруј ми да сагледам грехе своје и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.

четвртак, 30. мај 2013.

ЗА ШАКУ ДОЛАРА

           Оснивањем СНС у јесен 2008. године појам политичког конвертитства добио је у Србији заиста најшире размере. Распадом тада најјаче опозиционе странке у Србији, Српске радикалне странке Војислава Шешеља, стране агентуре и они страни елементи који Србији кроје капу, добили су базу за обрачун са оним политичким снагама које се одупиру подјармљивању Србије дириговању из Брисела и Вашингтона.

               Улога СНС требало је да буде таква да у тренутку када ДС више не буде „вршио посао“ својим иностраним газдама то учини СНС која је декларативно осмшиљена као странка десног центра. Постепеним подилажењем бирачком телу како оном делу који је окренут просрпским странкама тако и оном социјалном слоју очајних, осиромашених и обесправљених, СНС је за неколико година постала најпре најјача опозициона странка и конкурент ДС-у, а 2012. након избора и најјача политичка опција у Србији. Убрзо након тога формирана је и влада у којој без обзира на то што је премијер из СПС, највећи и најјачи политички утицај има СНС, тачније њен председник Александар Вучић.

                 
                 Политички заокрет Александра Вучића огледа се у спектру од некадашњег генерланог секретара СРС који се борио за Велику Србију, до скорог проглашења ,,најевропљанином“ (шта год то значило)! Оно што је интересантно то је да је Александар Вучић баш као и потези које повлачи (посебно у задње време, а тичу се Косова и Метохије) постао симбол ,,другосрбијанаца“ па га чак и пореде са самим Зораном Ђинђићем у погледу своје пожртвовантости и енергичности. Грађанска и НВО Србија ставила се скроз на страну Вучића и прозападног режима СНС, тако да је сваки његов, разуме се, штеточинкси и популистички потез који је до сада повукао био хваљен од стране ,,друге Србије“. Тиме су у доброј мери своју улогу у Србији изгубили и ЛДП и ДС јер као проказане и маргиналне политичке творевине поред Вучића и његовог СНС која, оно што ЛДП и ДС причају, спроводи у дела.

                   Иако су преговори о решавању статуса Косова и Метохије отпочели на иницијативу и као „пројекат“ председника владе Ивице Дачића и председника државе Томислава Николића, у специфичном тренутку у игру улази Александар Вучић који је већ међу простијим слојем бирача побрао ловорике за ,,бескомпромисну“, али у потпуности селективну, борбу против корупције. Због тога је свака идеја и сваки потез током тзв. „преговора“ у Бриселу о Косову и Метохији, а да је потекао од Вучића, био заслепљујуће третиран као велика жртва за решавање тог тешког бремена које годинама кочи Србију на ,,европском путу“. Данас, само неколико месеци, након преговора о решавању питања Косова и Метохије, сваки даљи разговори незамисливи су без конвертита Вучића. Сада чак сви нижи чиновници и политички функционери као папагаји понављају Вучићву флоскулу ,,да је постизање овог и оваковог споразума највише што се у овом тренутку могло“! Упркос свему томе и не тако масовном отпору према режиму у Србији против овог бриселског споразума степен супротстављања срамном и противуставном споразуму са Хашимом Тачијем изразито је висок код Срба на северу Косова и Метохије и у оним деловима јужно од Ибра где Срби чине већину. Такво стање ствари никако не одговара политичком конвертиту Вучићу те је у протеклих недељу дана покушао сам својим нарцисоидним ставом да поколеба тамошње Србе и убеди их како је стављање главе на пањ шиптарском терористи Хашиму Тачију у српском интересу?! У Митровици су га сачекали протести и оправдан гнев наше браће који најбоље знају шта значи бити суочен са бандама антисрпски настројених Шиптара. Сва та убеђивања и лагање тамошњих Срба нису му пошла за руком (што и није било неочекивано), али је режимска медијска машинерија цео догађај покушала да прикаже као још један ловорикама овенчани успех издајника и политичког конвертита Александра Вучића. Интересантно је да више нико у држави не помиње улогу Дачића и Николића у решавању косовскометохијског чвора иако и један и други формално имају далеко више функције у држави и много већи степен легитимитета који црпе из бирачког тела, наиме први је непосредно изабрани председник државе, а други је председник владе у парламентарном уставном систему!

                 Ко ова питања гледа мало даље од Вучићеве популистичке и слективне борбе против корупције и организованог криминала, лако може да закључи да су сви актери преговора и предаја Косова и Метохије шиптарским узурпаторима, заправо пајаци страних интереса и да сада захваљујући поверењу које су добили након разбијања странке којој су некада припадали, као резултат наплате дуга морају да играју коло у које су се сами ухватили, а из кога је немогуће својевољно изаћи! 

           Више је него јасно да је конвертит Вучић данас у Србији и председник државе, и председник владе, и министар одбране, и министар иностраних послова, и најевропљанин, и председник највеће странке у Србији, и најбољи тата, и најбоља мама, и највећи педер, и највећа лезбијка, највећи звездаш, најбољи правник – једном речју највећи син наших народа! 

                 Упркос свим показатељима који иду у прилог Вучићу који тренутно предводи најјачу странку у Србији за оне који уче из историје и који историју схватају као циклична понављања лако се може предвидети да ће највећи син наших народа када буде испунио своју улогу коју му је наменио инострани господар завршити на сметлишту историје, а штету коју је током своје владавине нанео неће моћи неколико генерација после њега да отклоне. Српски народ који је гурнуо у руке кољача Хашима Тачија, као и вековну српску земљу коју је оставио на милост и немилост својим господарима и узорима из Брисела и Вашингтона, а којима се одавно продао, неће заменити ни хиљаде богатих шејкова из Емирата нити ,,добронамерних инвеститора“ из Америке и ЕУ! Такође оно чему нас је учитељица живота научила јесте и то да ,,онај који високо лети“ сасвим сигурно ,,ниско пада“ па тако и ми понижени којима Косово и Метохија није средство за трговину са нашим џелатима знамо, живимо и боримо се за дан када ће се овај вештачки и споља управљани систем једне вештачке политичке творевине која себе назива напредном урушити, а актери исте од оних најситнијих до оних на највишим позицијама одговарати за издају, морални суноврат и хуљење наших часних светих српских предака. 

Косово је Србија!
 Стефан Д. Стојков 

---------------------
***Објављено у Новој Искри бр.104, година ХХ, мај, 2013. л.Г.

петак, 17. мај 2013.

ИЗВЕШТАЈ СА ТРИБИНЕ УДРУЖЕЊА НОМОКАНОН: ,,ДОСЛЕДНОСТ НАСЛЕЂЕНЕ ИСТОРИЈЕ"

Удружене НОМОКАНОН 14. маја је на Правном факултету у Београду обележило је 900 година од рођења Стефана Немање и 200 година од рођења Петра II Петровића Његоша. Пред око 150 људи, испред Удружења Номоканон обратио се Марко Минић. Он је направио паралелу тадашњих владара у односу на данашњу политичку ситуацију у Србији,односно Црној Гори. А своје изглагање о томе је завршио Његошевим цитатом ,,Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довјека''. Уз констатацију да смо се части сетили и после 200, односно 900 година. 

Први се окупљенима обратио Његово Преосвештенство епископ Хвостански г. Атанасије. Он је своје излагање почео o теми ,,О духу и делу Стефана Немање''. Преосвећени владика о Стефану Немањи је рекао ,,Сматрам да је међу најкомплетнијим историјским личностима и да га највише истиче то што је свој живот посветио свом народу. Његов кључ успеха јесте што је све предвидео, а при томе је служио Богу, и успео да уједини српске земље, искоренио свађе, ратовао када је то требало и то моћно, а није му било ни страно да се понизи ради свог народа. И када би доживео срамоту, доживео би је, јер је спасао свој народ. Стефан Немања када се повукао са власти, посветио се молитвама, Стефан I Првовенчани, забележио да је он био и мученик по сузама. Сузе је проливао и молио се Богу да прихвати његов народ и да га води као своје дете кроз историју и да га чува од вукова. Стефан Немања би нам у овој тешкој ситуацији поручио ако већ не можемо да стварамо онда да одржимо оно што имамо.“ 

Након владике Атанасија, окупљенима се обратио проф. Др Жарко Видовић. Он се на самом почетку дотакао теме морала и личности. Према његовим речима то су појмови који нису схваћени данас, чак ни код највећих стручњака. ,,Партократија разбија нацију, нама фали дијалог. Наш народ убија сујета, све ратове, ми смо губили, иако смо били на победничкој страни''. Професор Видовић сматра да је поезија најефикаснији увод у литургију, литургија је дијалог верника и свештеника пред самим Богом, која се завршава причешћем. Након свог излагања, професор је најавио глумца Петра Божовића да изведе посвету. А он је то учинио на такав начин, на који многи песници не би успели. 

 Затим се обратио Протојереј Ставрофор Радомир Поповић. Започео је своје излагање са цитатом Светог Владике Николаја ,,Водите рачуна како водите ову државу, њу су створили светитељи''. Након тога дотакао се теме Немањића ,,Стефан Немања је оставио велике духовне трагове за ову државу. Он је ратовао и мирио се, водио је ратове, суочавао се директно са крсташима (Барбаросом). Када се одрекао власти, отишао је на Свету Гору где је постао духовни ђак свога сина. Умире 1299. године на Хиландару и због тога то место постаје заветно за наш народ. О духовности Династије Немањића говори и Свети Сава који је написао најбитније законоправило Номоканон (Крмчија). Имамо чврсте духовне темеље, а то је наша национална библија и не смемо је заборавити. То је порука плејаде наших духовних владара и изданака.'' 

О карактерологији Његоша и ,,црногорског народа обратио" се професор Философског факултета Мирко Зуровац који је рекао да су млади „Црногорци“ су у кризи идентитета, створене су конфузије у глави и то је један од основних видова манипулације. Тај процес је дуго стваран од стране њихових непријатеља. Решење овог проблема могу да нађу код ствараоца и њиховог владара Његоша који је писао о духу свог народа, а не као политичари, који су спремни све зарад врбовање народа, и скупљања политичких поена. Црногорци треба да верују Његошу, јер је он живео животом свог српског (прим. аут.) народа, његове стихове цитирају данас сви који желе да буде непобедиви. Они морају да се врате хитно својим коренима, јер Његош их никада не би преварио. Он у сваком тренутку и на сваком кораку је користио појмове ,,српски'' јер се није стидео да истикне своје порекло. Морају да се огледају на Његошево ,,Огледало'' јер ће тада препознати своје српско лице. 

Трибина је завршена постављањем усмених питања гостима. 

**********************************************************************************
Удружење НОМОКАНОН позива Вас да дођете и 27.маја на Правни факултет Универзитета у Београду у 18ч. када ће предавање одржати Његова Екселенција Владимир Чушев амбасадор Републике Белорусије у Србији. 

За информативну службу 
Удружења НОМОКАНОНА 
 Марко Р. Минић 









недеља, 05. мај 2013.

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! - ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Свесни тешког времена у коме се налазе наша Отаџбина и наш српски род, притиснути са свих страна и у борби за очување Косова и Метохије у саставу остатка Србије, Струковно удружење правника „Номоканон“ позиве све национално освешћене појединце и васцелу правничку струку да се у време највећег празника, нас правоверних хришћана, објединимо и кроз пост и молитву дочекамо празник над празницима – празник васкрснуће Господа нашега Исуса Христа – јер само јединствени у вери и молитви можемо одбранити српску државу и српски род од свих претњи и непријатеља који агресивно на нас кидишу.

Аманет Светог Саве и светих Немањића била је српска држава прожета вером у Бога, до које се може стићи једино истинском борбом. Иако је сада као и у нека ранија времена Србија угрожена, ми као достојни наследници и носиоци свете борбе са очување српске државотворности треба да стремимо потпуној жртви за опстанак и будућност светосавља јер је сваки пут супротан овоме, пут у сигуран понор, пораз и пропаст. 

Радујемо се Васкрсу и дочекујемо га као сигуран знак васкресења срспког народа и државе у борби са ововременим непријатељима као и пошастима нашега века. Знамо да је Христос зарад свих нас поднео жртву и победио смрт уздигавши се зарад нашега спасења! Несразмерност земљске и небеске правде најбољи нам је показатељ да оно што је доле и што је трулежно и пролазно не може никада бити равно ономе што је горе и што је вечно те све недаће и све неправде које се српском народу и држави мере овом земаљском правдом силе и новца, кад-тад морају пасти пред мером Божије небеске правде.

Желимо свима срећан празник васкрснућа Христовога – Христос васкрсе!

Информативна служба 
СУП „Номоканон“ 

О Васкрсу,
л.Г.2013.